Vjosa Osmani optužuje novinare: Specijalno tužilaštvo demantuje da se protiv medijskih radnika vodi postupak

U vreme političke i parlamentarne krize na Kosovu i Metohiji, čelnici partija, koje su još na vlasti, sve češće vređaju političke protivnike, optužujući ih čak i za izdaju. Na meti uvreda i verbalnih napada su i pravosudni organi, ali i novinari. 

Nakon kritika i napada na sudije Ustavnog suda i Srpsku listu, kosovska predsednica Vjosa Osmani je svoje optužbe usmerila i prema novinarima. 

„Pre svega, novinari nisu bili istraženi. Istraživani su Radojičići. Nisu bili istraženi novinari, a ja čak ne želim ni da koristim taj termin novinar, jer ne želim da vas stavim u isti koš sa tim ljudima. A kada se sprovodi istraga protiv Radojičića, njegovi saradnici izlaze na videlo. I naravno, naše bezbednosne institucije imaju državnu, moralnu i zakonsku dužnost da do kraja istraže svaku saradnju koja je ugrozila Kosovo, uključujući planove za državni udar i razne pretnje Kosovu. Na videlo je izašlo mnogo dokaza. Bezbednosne institucije nastavljaju istrage i znaju ko su saradnici. Oni imaju muvu iza uha, imaju putera na glavi“, rekla je Osmani.

Iz specijalnog tužilaštva su demantovali da se protiv bilo kog medijskog radnika vodi sudski ili istražni postupak, a novinarska udruženja, javne ličnosti i opozicione partije su Vjosu Osmani optužili da neosnovanim optužbama ugrožava bezbednost novinara.

„To je pokušaj i deo političke svakodnevnice. Da se linčuje i proglasi neprijateljem svako ko drugačije misli. I da mu se zalepi etiketa izdajnika. Jednog dana neko, čak i mentalno nestabilan, shvati optužbe ozbiljno i pređe se reči na nasilje“, naveo je Eugen Cekoli iz Kosovskog demokratskog instituta.

Sve je počelo od pokušaja jedne TV ekipe da snimi prilog o školovanju ćerki kosovske predsednice, kada je snimatelj priveden u policiju, a tužilaštvo zaključilo da nije bilo ugrožavanja ni bezbednosti, ni prava dece.

„Radi se o tome da ona gubi tlo. Dakle, njen reizbor koji dolazi na dnevni red u aprilu sledeće godine, odnosno izbor predsednika Kosova, je neizvestan. Dakle, pitanje je da li će ona uopšte biti kandidat bilo koga i da li će imati podršku da bude predsednik Kosova ponovo, ukoliko to bude želela. S druge strane, ona nema gde da se vrati politički gledano. Dakle, njena stranka je minorna, nema veliku podršku građana, nema podršku nijedne veće stranke. Ona je u periodu kada je njen položaj na političkoj sceni je potpuno nedefinisan i onda ona postaje agresivnija„, naveo je politikolog Ognjen Gogić.

Vjosa Osmani trenutno svoje nezadovoljstvo usmerava prema medijima koji rade na albanskom jeziku. Prema onima koji izveštavaju na srpskom, odavno pokazuje drugu vrstu netrpeljivosti. Na konferencijama za medije kosovske predsednice za njih nema čak ni mogućnosti da postavljaju pitanja.