Neizvesna turistička sezona u Crnoj Gori, ugostitelji prete masovnim protestima

To bi, kažu, gotovo pogubno bilo po celokupnu crnogorsku ekonomiju, s obzirom na opredeljenost države na turizam kao glavnu granu ekonomije.

Dragićević: Stanje alarmantno, da li planiramo da imamo sezonu uopšte?

Građanski i ekološki aktivista Aleksandar Dragićević ističe da je, kada je reč o predstojećoj sezoni, stanje alarmantno i da bi trebalo da se svi zapitamo da li planiramo da imamo sezonu uopšte. „Rusija od 1. aprila obnavlja komercijalne letove ka šest zemalja, ali ne i ka Crnoj Gori, zvaničnici su već rekli da su nezadovoljni zdravstvenom situacijom i da ne možemo računati na goste iz Rusije dok se situacija ne popravi“, upozorio je Dragićević za Dan.

Saglasni su da, ukoliko Crna Gora želi da sezona bude barem 50 odsto one iz 2019, sa pripremama treba krenuti što pre.

Armenko: Predsezona već otkazana, država da dovede goste sa zapada i iz Rusije

Ugostitelj iz Petrovca Ilija Armenko navodi da je predsezona već otkazana, i da, kako sada stoje stvari, ukoliko i bude sezone, ona će biti na nivou prethodne.

„Država nije odreagovala kako je trebalo i zato ne možemo da se nadamo nekoj naročito dobroj sezoni. Trebalo je uvesti totalni lokdaun, ili još bolje reći ‘nok daun’ do 1. maja i raditi na vakcinaciji stanovništva, ukoliko želimo da imamo kakvu-takvu sezonu“, izjavio je Armenko.

On kaže da je Crna Gora trebalo da se ugleda na države iz okruženja kako bi se spasilo što se spasiti može.

„Mislim da su svi iz ove branše svesni da od sezone nema ništa. Evo u predsezoni otkazani su svi aranžmani Francuza i Engleza za april i maj, tako da ako nema predsezone, šta očekivati u sezoni ili postsezoni. Gosti iz okruženja su dobrodošli, ali ni u okruženju situacija nije dobra sa finansijske strane, dakle ne mogu gosti iz okruženja nadomestiti nedolazak gostiju sa zapada“, naveo je Armenko.

Sezona će se, kaže, svesti na domaće goste i deo njih iz regiona.

„Nekada smo tvrdili da je sezona loša ako ima 10 kišnih dana, a šta tek sada da očekujemo“, upozorava Armenko.

Apeluje da država što pre uradi sve što je u njenoj moći da se stanovništvo vakciniše i dovede goste sa zapada i iz Rusije.

„Bez gostiju sa tih destinacija sezone neće biti, odnosno biće je na kašičicu“, ukazao je Armenko.

NVO „Ugostitelji“: Ispunjenje zahteva ili masovni protesti

NVO „Ugostitelji Crne Gore“ ispostavili su potpredsedniku vlade Dritanu Abazoviću 12 zahteva i dali rok od sedam dana za njihovo ispunjenje ili će u protivnom organizovati masovne proteste.

Oni su na jučerašnjem sastanku sa Abazovićem rekli da od tih zahteva neće odustati.

„Pandemija korona virusa već više od godinu ozbiljno ugrožava naše poslovanje, zbog čega je ugrožena egzistencija oko 30.000 radnika i članova njihovih porodica“, saopštili su NVO „Ugostitelji Crne Gore“, preneo je podgorički portal CdM.

Od vlade zahtevaju da nađe rešenje za prevazilaženje teške situacije u kojoj su se našli, a zbog čega ne mogu ni ozbiljno da pripreme predstojeću turističku sezonu koja već počinje i od koje, kako kažu, vlada očekuje prihod od oko 550 miliona evra.

Ugostitelji, hotelijeri i turističke agencije nemaju vremena za čekanje, poručuju.

„Predsezona je gotovo već izgubljena, očekivanja vlade od sezone su velika pa očekujemo i konkretne iskorake kako bismo zajedno došli do dogovora“, naveli su.

A među njihovim zahtevima su bezuslovna isplata subvencija na zarade zaposlenima u sektoru ugostiteljstva, povećanje subvencije za zarade zaposlenih na iznos 250 evra za II kvartal, smanjenje poreskog opterećenja na lična primanja u korist zaposlenih na zarade niže od 500 evra neto, kao i bezuslovni moratorijum na kredite ugostiteljskim kompanijama koje to žele do stabilizacije ekonomske i epidemiološke situacije.

Traže i oslobađanje plaćanja poreza na nepokretnost za ugostiteljske i hotelske objekte za 2020. i 2021. godinu, odlaganje plaćanja obaveza za komunalije (struja, voda, odvoz smeća…) za vreme zabrane rada ugostiteljskih objekata i, između ostalog, zahtevaju da im se omogući subvencija države za zakup poslovnih prostora i komunalija tokom zabrane rada.

Ukazuju da bi rešavanje navedenih zahteva bio rešen samo deo njihovih, kako kažu, nagomilanih problema.