Odredi policije protiv korona žurki

Atina – Mikonos i Ios su na korak do „lokdauna”, a isti scenario preti i Zakintosu, Rodosu, Tinosu, Lefkadi, Santoriniju i Parosu. Sva ova ostrva su „u crvenom”, pod budnim okom epidemiologa, koji više ne kriju da je situacija zabrinjavajuća.

Samo nedelju dana posle ukidanja sedmodnevnog „lokdauna” na Mikonosu, koji je podrazumevao policijski čas od jedan posle ponoći do šest sati ujutru, zabranu muzike u svim ugostiteljskim objektima i klubovima, kao i okupljanja više od 20 ljudi, „ostrvu vetrova” preti ponovno zatvaranje. Mere se ne poštuju, na žurkama u vilama i na jahtama okupljaju se desetine mladih, broj zaraženih raste, mesta u lokalnoj bolnici su popunjena… Ista je situacija i na Iosu, koji je poznat po noćnom životu i gde se epidemiološka situacija u poslednjih deset dana toliko pogoršala da je primorala krizni štab da uputi poslednju opomenu lokalnim vlastima i turistima i nagovesti ponovno uvođenje „lokdauna”.

Više se ne vodi računa o tome koliko bi ovakva mera, posebno na Mikonosu, bila pogubna za turističku sezonu. Činjenica da se sve više oblasti u Grčkoj približava kritičnoj cifri primorava vladu Kirijakosa Micotakisa da razmišlja o novim, nepopularnim merama, prvenstveno na najposećenijim ostrvima. Primera radi, tzv. indeks pozitivnosti na Parosu je porastao na 5,5, na Mikonosu na 4,27, a na Tinosu i Retimnosu, kao i na Kritu, iznosi više od 3,5 procenata.

Policija je dobila nova ovlašćenja i posebne jedinice su upućene na najposećenija ostrva kako bi se sprečila nedozvoljena okupljanja na zabavama i po klubovima. Prema rečima ministra policije Mihalisa Hrisohoidisa, „to je jedini način da se u tim malim sredinama s uskim ulicama i velikim brojem gostiju spreči najgori scenario”, te je, zato, kako je naglasio, uvođenje strogih mera „na pragu”.

Situacija se ozbiljno pogoršala, jer su u tamnocrvenoj zoni već cela oblast južnog Egejskog mora i Krit, dok je veći deo zemlje „u crvenom”. Poslednji izveštaji upozoravaju da u Grčkoj, za razliku od pre nedelju dana, više nema oblasti koja je ostala u zelenoj zoni. Međutim, broj testiranih dostiže i do 100.000 dnevno, te tako indeks pozitivnosti na celoj teritoriji ostaje na stabilnih 3,26 odsto. Delta mutacija je sve prisutnija i do sada je konstatovana kod 1.400 zaraženih ili u 71 odsto slučajeva.

Dnevno u proseku ima 3.000 novoobolelih, pritisak na zdravstveni sistem je podnošljiv, zauzeto je oko 25 odsto raspoloživih kapaciteta na intenzivnoj nezi. Međutim, obolevaju uglavnom mlađi ljudi, među kojima je zabeleženo i nekoliko smrtnih ishoda, i to u populaciji do 35 godina.

Svakodnevno se apeluje da se ljudi vakcinišu, a ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da dve trećine anketiranih veruju da vakcina može da zaustavi pandemiju, dok njih 25 odsto, uglavnom muškaraca između 17 i 44 godine, smatraju da se njome ne može ništa postići. Procenjuje se da je reč o oko milion i po Grka koji ne nameravaju da se vakcinišu i tvrde da ih u tom uverenju ništa ne može pokolebati. Upravo ovakvo razmišljanje zabrinjava epidemiologe jer pokazuje da će antivakcinaši biti prepreka da se dostigne puni, neophodni imunitet nacije. Vlada je korak napred učinila usvajanjem zakona koji vakcinaciju čini obaveznom za određene kategorije: medicinsko osoblje, zaposlene u domovima za stare i rehabilitacionim centrima, kasnije u armiji, policiji i među nastavnim osobljem… Takođe, ministar zdravlja je dobio ovlašćenje da ovaj spisak proširuje u zavisnosti od epidemiološke slike.

Međutim, za sve ove mere potrebno je vreme, kojeg očigledno nema, jer se virus širi, kako se čini, nepredvidivom brzinom. Na Atiku, u glavni grad Grčke, u Solun, na Peloponez, kao i na popularna ostrva, stiže sve veći broj turista, čije je kretanje nemoguće pratiti te se tako delta mutacija pojavila i na malim ostrvima, na Sifnosu, Šerifosu, na Itaci… Epidemiolozi strahuju da će krajem avgusta dnevno obolevati 4.000 do 5.000 ljudi i da će ceh turističke sezone biti plaćen na jesen, kada će, kako stručni štab prognozira, biti i više od 10.000 zaraženih dnevno.