Vlasnik „Beograđanke” kupuje i zgradu BIGZ-a

„Marera propertis” bi, posle „Beograđanke”, početkom 2021. godine trebalo da za 50 miliona evra kupi još jedan simbol prestonice – zdanje BIGZ-a. To antologijsko, ali zapušteno delo srpske moderne arhitekture, nekadašnju zgradu jednog od najvećih izdavača SFRJ, a danas neformalni kulturni centar, „Marera” će obnoviti i pretvoriti u poslovni prostor za izdavanje.

Tako bi, prema saznanjima „Politike”, mogla da bude okončana višegodišnja potraga za novim kupcem BIGZ-a. Njegov većinski vlasnik, večito misteriozni Petar Matić, jedan od najvećih igrača na beogradskom tržištu nekretnina, našao je sebi dostojnog takmaca u novoj zvezdi ovog sektora, „Mareri”. Njen krajnji vlasnik je, prema podacima Agencije za privredne registre, Vladimir Zubrilin, ruski biznismen koji poseduje i pasoš Malte, spomenut u aferi „Panamski dokumenti” o iznošenju novca u ofšor zone.

Matić je, međutim, još jednom dokazao koliko je vešt. Od države BIGZ je kupio 2007. godine za 310 miliona dinara, što je tad iznosilo 3,87 miliona evra. Pre šest godina odbio je da svoj udeo od 80 odsto u BIGZ-u – koji ima još tri suvlasnika – proda kanadskoj firmi „Tipin korporejšn”, spremnoj da u kupovinu i obnovu tog objekta uloži 30 miliona evra. U međuvremenu je zdanje samo propadalo, ali je „Marera” ipak pristala da za njega da 50 miliona evra. Nije poznato koliko će od toga predati trenutnim vlasnicima, a koliko će uložiti u obnovu, ali je opravdano pretpostaviti da će najveći deo te svote pripasti Matiću i da će proći bolje nego što su mu nudili Kanađani.

Onako kako je uvek poslovao, Matić i sad čuva detalje ovog posla u tajnosti. Iz njegove kompanije „MPC propertis” za „Politiku” su izjavili samo to da „interesenti za kupovinu postoje, proces je u toku, ali mi nismo jedini vlasnik, ima ih više”. U „Mareri” takođe nisu hteli ni da potvrde niti da demantuju saznanja „Politike” da je posle dvogodišnjih pregovora preuzimanje BIGZ-a pri kraju i da su s njegovim vlasnicima postigli pismene i usmene dogovore. Naš izvor kaže da se zna i kad bi trebalo da počne velika obnova zgrade u Bulevaru vojvode Mišića – na leto sledeće godine, a okončaće se za 18 meseci. Zdanje ima oko 40.000 kvadratnih metara i njegova spoljašnjost mora zadržati autentičan izgled jer je to delo velikog arhitekte Dragiše Brašovana upisano u katalog kulturnih dobara.

Obnovljeni BIGZ će se i bolje uklopiti u svoje buduće susedstvo. Do tačke prekoputa njega planirano je da se protegne i „Beograd na vodi”. Tik uz BIGZ je do 2015. bio Stari parni mlin, koji je otkupila i u hotel „Radison blu”, podigavši tu i novu poslovnu kulu, preuredila austrijska kompanija „Soravija”, koja je takođe godinama pokušavala da preuzme Brašovanovo zdanje od Matića i suvlasnika.

Uspeh „Marere” u tom poslu nastavak je strelovitog uspona kompanije, za koju se u široj javnosti čulo devet godina posle njenog osnivanja. Te 2018. biro „Remorker arkitekts” koji potpisuje sve projekte „Marerinih” rekonstrukcija dobio je Nagradu grada Beograda za arhitekturu za obnovu bivše zgrade „Trudbenika” u Bulevaru kralja Aleksandra 79.

Do tada je „Marera” na sebe uknjižila i objekat u Bulevaru kralja Aleksandra 28, a u Resavskoj su preuredili nekadašnju zgradu „Jugohemije”. Kupili su i bivšu fabriku „Beko” i oblikovali je u „Kalemegdan biznis centar”. Ove godine završili su preuređenje objekta u Makedonskoj ulici 44. Pre nekoliko meseci od grada su kupili deo „Beograđanke”, koju će 2021. pretvoriti u moderne kancelarije za izdavanje. To je njihov standardni način poslovanja – kupovina i obnova starih zdanja dok ne budu spremna da prime zakupce savremenog poslovnog prostora.

Ambicije „Marere” još su veće. Prošle godine uoči dolaska Vladimira Putina u Beograd bili su zainteresovani za ulaganje u priobalje u Bloku 18, u kojem poseduju pola hektara, ali od toga još nema ništa. I ovako, u adaptaciju starih poslovnih objekata u centru Beograda već su, kako navode, uložili više od 75 miliona evra.

– „Marera” ima preciznu strategiju i jasan profil. Ali očigledno poseduje i kapital koji nije proizvod organskog rasta u smislu da jednu zgradu izda i od toga kupuje drugu. Iz količine kapitala koji je ovde plasirala u kratkom vremenskom periodu vidi se da joj je Srbija bitno tržište – kaže stručnjak za nekretnine koji ne želi da mu se ime pominje u novinama.

„Soravija” odustala

Kada je 2015. austrijska „Soravija” ušla u pregovore sa vlasnicima BIGZ-a, izgledalo je da će od posla nešto biti jer mu je podršku pružio i tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Tri godine kasnije Mali je najavio da će slavnom američkom arhitekti Danijelu Libeskindu biti poverena rekonstrukcija tog zdanja. Za gradonačelnikovu euforiju oko Libeskinda pokazalo se da je poletela pre vremena jer su u „Soraviji” početkom 2018. potvrdili da je to samo ideja. Bila i ostala. Sada u „Soraviji” kažu da su odustali od kupovine BIGZ-a. Potvrdili su da je tačno da su sa suvlasnicima imali potpisane predugovore, ali da su oni istekli i da od pazara nije bilo ništa zbog, kako navode, „određenih sporova”.

Duh evropske moderne arhitekture

Nova zgrada Državne štamparije, kao jedne od najstarijih državnih institucija u Kneževini Srbiji, osnovane još 1831. godine, sagrađena je između 1936. i 1940. godine na prostoru kompleksa urbane, industrijske i saobraćajne zone kod „Mostara”. Arhitekata Dragiša Brašovan je na ovom zdanju prvi put u beogradskoj arhitekturi primenio armiranobetonski skeletni sistem konstrukcije, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ovim izuzetnim ostvarenjem u vreme svog stvaralačkog vrhunca Brašovan se, više nego bilo kojim delom do tada, približio duhu evropske moderne arhitekture. Za spomenik kulture BIGZ je proglašen 1992. godine.