KRUŠEVAC – Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu pre dva dana, izazvao je brojne polemike u javnosti. Ideja je bila da novi zakon treba da donese bolju uravnoteženost među polovima, između ostalog, zbog čega su uvedena i dva nova oblika diskriminacije ‒ polno i seksualno uznemiravanje i segregacija.
Najveća polemika je ipak nastala o rodno osetljivom jeziku. Protiveći se zakonu, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU uputio je javnosti dopis u kome se između ostalog kaže:
„Zakon o rodnoj ravnopravnosti – kojim se, kako vlada navodi unapređuje institucionalni okvir i stvaraju uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce – direktno zalazi u problematiku srpskoga standardnog jezika, jer propisuje, čak pod pretnjom kazni, i upotrebu rodno senzitivnog jezika. A normiranje upotrebe standardnog jezika nije, niti može biti u ingerenciji vlade, nego isključivo u ingerenciji jezičke struke i nauke.”
Srbističku struku i nauku u pogledu svih pitanja standardizacije srpskoga jezika predstavlja Odbor za standardizaciju srpskoga jezika. Odbor za standardizaciju srpskog jezika je naučnostručno telo koje su obrazovale sve institucije sa celokupnog srpskog jezičkog prostora u čijem je delokrugu i briga za očuvanje i negovanje srpskog jezika. Jedan od zadataka odbora jeste i davanje predloga državnim organima radi svrsishodnih rešenja u oblasti jezičke politike.
Sa druge strane, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, obilazeći Rasinski okrug, za „Politiku” je dala izjavu o važnosti srpskog jezika i očekivanjima.
‒ Ono što mi očekujemo jeste da pozitivno odgovori na naš poziv i Odbor srpske akademije nauka i umetnosti da učestvuju zajedno sa nama, ravnopravno i savetodavno, kako da primenimo odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Sa zadovoljstvom ćemo ponuditi razgovor i Matici srpskoj, koja takođe pokazuje zabrinutost za formu srpskog jezika. Mi smatramo da su oni naučnici, da su oni istraživači, izvanredni lingvisti, čuvari tradicije srpskog jezika i očekujemo ih u ministarstvu sa dobrim savetima, a na zadovoljstvo i žena i muškaraca u Srbiji. Kao što očekujemo i najmanje 40 odsto žena u članstvu Srpske akademije nauka i umetnosti. Tih žena ima, treba ih samo izabrati – naglašava ministarka Čomić.
Da li ćemo u budućnosti govoriti i pisati drugačije, kao na primer, vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja… ostaje da se vidi.
Izvor:Politika
Be the first to comment