Vučić u jednodnevnoj poseti Ukrajini: Prisustvujem sastanku Karpatske integracione inicijative da osiguramo mir

„Razgovaraćemo danas, kao što ste videli, sa Donaldom Tuskom, sad sam čuo da Robert Fico zbog zdravstvenog stanja valjda ne može da stigne, ali tu je i Nikušor Dan, a važno je da razgovaram sa rumunskim predsednikom i oko izgradnje auto-puta preko Vršca do Temišvara. Da razgovaramo i o skorom otvaranju pruge Beograd-Budimpešta, pa i odatle vezama prema Ukrajini, prema Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj“, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara zbog čega je važno da Srbija prisustvuje ovoj inicijativi.

„Dakle, mnogo važnih stvari, mnogo važnih vesti za nas, tako da radimo na tome i verujem da će biti dobar sastanak“, kazao je Vučić.

Dodao je da će se razgovarati i o korišćenju EU fondova za kompletan Karpatski region i povezivanje našeg Braničevskog, Borskog i Zaječarskog okruga, kao i severa Srbije odnosno Vojvodine, sa drugim regionima u okviru Karpatske inicijative.

To je vrlo važno, tako da verujem da će biti dobar sastanak, naveo je Vučić.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i njegova supruga Olena Zelenski dočekali su šefove delegacija Karpatskih zemala u državnoj rezidenciji u planinskom selu Huta u Ukrajini.

Karpatska inicijativa okuplja osam država – Ukrajinu, Rumuniju, Austriju, Mađarsku, Poljsku, Češku, Slovačku i Srbiju.

Karpatski samit 8 je osnivački samit nove regionalne inicijative koja je okupila osam zemalja Karpatskog regiona, institucije EU, globalne partnere, lokalne zajednice, preduzeca i investitore.

Cilj samita je da se zajedničko geografsko područje pretvori u prostor bezbednosti, ekonomskog razvoja, investicija i prekogranične saradnje, od političkog dijaloga do realizacije projekata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još je letos najavio da će na jesen biti pokrenuta Karpatska inicijativa, nova regionalna platforma koja će okupiti Ukrajinu, Srbiju i još šest evropskih država radi jačanja saradnje u oblastima ekonomije, bezbednosti, logistike, turizma i obnove Ukrajine, uz podršku Evropske unije.

Kako je naveo tada, ideja o formiranju inicijative proistekla je iz činjenice da pojedine zemlje nisu spremne da podrže Ukrajinu isporukom oružja, ali žele da doprinesu u humanitarnoj, bezbednosnoj i ekonomskoj sferi, kao i procesu posleratne obnove.

Karpatska inicijativa okuplja države koje nisu povezane samo geografskim položajem i zajedničkim granicama, već i zajedničkim ekonomskim i bezbednosnim interesima.

Inicijativa nije ograničena samo na ukrajinski deo Karpata, već obuhvata širi regionalni prostor i predstavlja platformu oko koje se sve uključene zemlje mogu okupiti.

Cilj Karpatske inicijative je jačanje regionalne saradnje u oblastima logistike, ekonomije, bezbednosti, kulture i turizma, a u narednoj fazi planirano je uspostavljanje posebnih programa za karpatski region, koji bi obuhvatili finansijsku podršku i razvojne projekte.

– Za Srbiju značajno širenje i unapređivanje odnosa sa zemljama u Karpatskom regionu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavo je danas na samitu Karpatske inicijative da veruje da će širenje i unapređivanje odnosa sa zemljama u okviru šireg karpatskog regiona mnogo značiti Srbiji.

On je rekao da je ovo za Srbiju veoma važna inicijativa.

„Jer smo se uvek oslanjali na teritoriju bivše Jugoslavije i gledali ka Zapadu, a grešili smo. Verujem da će širenje i unapređivanje naših odnosa u okviru šireg karpatskog regiona mnogo značiti Srbiji“, rekao je Vučić.

Naveo je da će uskoro biti otvorena brza železnička pruga između Beograda i Budimpešte, koja će, kako je istakao, omogućiti da se mnogo lakše stigne do Bratislave, Beča, ali i Užgoroda i svih drugih mesta u zapadnoj Ukrajini i karpatskom regionu Ukrajine.

„Isto važi i za Poljsku. S druge strane, upravo smo počeli da razgovaramo sa predsednikom Danom o boljoj povezanosti i umrežavanju Srbije i Rumunije. To je nešto na čemu decenijama nismo napravili nikakav pomak. Ako to uspemo da ostvarimo, to će značiti da će Ukrajina biti mnogo bliža Srbiji. Rumunija će biti mnogo bliža i neće samo naši poslovni ljudi ili političari biti spremni da putuju, već će i naši turisti veoma rado posećivati vaše prelepe zemlje“, istakao je Vučić.

Naveo je i da 15 odsto srpskog izvoza ide u tri zemlje iz karpatskog regiona – Rumuniju, Mađarsku i Češku Republiku, dok je trgovinska razmena sa Ukrajinom porasla ove godine za 42 odsto i nastaviće da raste.

„Mislim da bi trebalo da razgovaramo i o električnoj energiji, interkonekcijama, prenosnim sistemima, gasovodima, naftovodima i svemu ostalom, što možemo da razvijamo međusobno u današnjem svetu. Ovo je veoma konstruktivan način da se time bavimo i mislim da, uz veću podršku Evrope, svi možemo imati koristi od ovih programa“, istakao je Vučić.

Govoreći o Rumuniji, naveo je da je po sletanju na aerodrom Sučava primetio koliko se ta zemlja promenila.

„Sletevši na aerodrom u Sučavi, u severnoj Rumuniji, setio sam se da sam taj deo Rumunije privatno posetio pre dvadesetak i nešto godina. I video sam tako velike promene da, iskreno govoreći, nisam mogao da poverujem. To mi je pokazalo kakav je stvarni uticaj članstva u EU. Iskoristili su evropska sredstva na pravi način i možete da vidite mnogo bolji životni standard ljudi; čitav ovaj kraj se potpuno promenio“, rekao je Vučić.

Na otvorenoj sesiji samita obratili su se i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Rumunije Nikušor Dan, predsednik Vlade Polske Donald Tusk, predsednica Gornjeg doma Parlamenta Republike Austrije Kristina Švarc-Fuks, prvi potpredsednik Senata Republike Češke Jiri Drahoš i potpredsednik Evropskog parlamenta Nikolae Štefanut.

– Zelenski: Danas su ovde Ukrajina i Srbija – dve zemlje koje će biti deo Evropske unije, jer naši narodi to zaslužuju

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da Karpatska inicijativa pretvara Karpate u najjaču kariku i vezu za sve susedne regione.

Zelenski je, u obraćanju na sesiji samita Karpatska inicijativa, koji se održava u planinskom selu Huta u Ukrajini, istakao da su Karpati važan deo Evrope i da ne razdvajaju, već povezuju regione kroz velike transportne i logističke pravce.

Prema njegovim rečima, zajedničkim radom zajednica, kroz inicijative i, kako je naglasio, pre svega kroz konkretne rezultate, zemlje se približavaju glavnom cilju, a to je punopravno članstvo u EU.

Istakao je da će Ukrajina i Srbija biti deo Evropske unije, jer to njihovi narodi zaslužuju.

„Danas su ovde Ukrajina i Srbija – dve zemlje koje će biti deo Evropske unije, jer naši narodi to zaslužuju“, rekao je Zelenski.

On je dodao da će i druge slobodne evropske nacije koje žele da sarađuju i dele zajedničke vrednosti takođe biti deo ujedinjene Evrope.

Zelenski je istakao da su u regionu Karpata razvijene snažne prekogranične trgovinske i energetske veze od ključnog značaja za zemlje regiona, kao i da se tamo nalaze strateška skladišta gasa koja su među najvećima u Evropi.

Ukazao je i na sličnosti Karpata sa Alpima, navodeći da oba regiona predstavljaju velike evropske planinske oblasti sa složenim klimatskim, infrastrukturnim i institucionalnim izazovima.

„Mnoga od ovih pitanja mogu da se reše samo zajedničkim snagama“, rekao je Zelenski i ocenio da će karpatski region, pogranični regioni i međusobna saradnja dugoročno imati sve veći značaj.

Prema njegovim rečima, Rusija svoju politiku gradi na dugoročnoj konfrontaciji sa ujedinjenom Evropom, dok narodi regiona žele suprotno.

„Mi želimo ujedinjenu Evropu, Evropu sa snažnom regionalnom politikom“, istakao je Zelenski.

Kao ključne praktične zadatke u karpatskom regionu naveo je unapređenje transporta i logistike, povećanje kapaciteta za prevoz velikih količina robe, bržu modernizaciju puteva i železnica, kao i vojnu mobilnost koja jača odbrambene kapacitete.

Zelenski je rekao da su potrebni i veći skladišni kapaciteti i više izvora obnovljive energije, kao i razvoj snažnijih trgovinskih veza i saradnje u proizvodnji.

Posebno je ukazao na potrebu za izgradnjom većeg broja interkonektora između energetskih sistema zemalja regiona, kao i za privlačenjem znatno više investicija u karpatski region.

Prema njegovim rečima, karpatski makroregion predstavlja prirodnu evropsku kapiju za rute koje vode iz Južnog Kavkaza i Azije preko Crnog mora.

On je naveo da su te rute aktivne i da će ostati aktivne u budućnosti, bilo da je reč o transportu robe, električne energije ili kretanju ljudi preko Konstance, Varne ili Odese.

„Sve to mora da prođe kroz karpatski region kako bi stiglo do drugih zemalja Centralne Evrope“, ukazao je Zelenski.

On je ocenio da su Karpati u prošlosti često posmatrani prvenstveno kao region turizma, klimatskih pitanja i podrške lokalnim zajednicama, ali da danas mogu i treba da postanu jedan od ključnih pokretača ekonomskog rasta, investicija i izvoza energije.

Zelenski je rekao i da karpatski region treba da postane važan deo politika EU, uz obezbeđivanje odgovarajućih resursa za njihovo sprovođenje.

„Tako na severu sarađujemo sa baltičkim i nordijskim zemljama. Na jugu sarađujemo u regionu Dunava i oko Crnog mora, a takođe blisko sarađujemo sa balkanskim zemljama i jugoistočnom Evropom“, rekao je Zelenski.

Zahvalio je učesnicima na dolasku na samit.

Samitu prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je dodao će se razgovarati i o energetskim vezama i pre svega o povezivanju sa Rumunijom, što je, kako je rekao, veoma važno, a kasnije i sa Ukrajinom.