Skoro svaka druga žena u Srbiji, odriče se nasledstva u korist muškog člana porodice, najčešće brata. To ne bi bio problem, ukoliko bi po sredi bila isključivo slobodna volja i ako bismo bili bolje obavešteni o našim pravima. To u Srbiji ipak nije slučaj i mnoge žene ne znaju, šta sve na duge staze gube kada jednom kažu „odričem se“.
Vesna Marković odrekla se nasledstva u korist brata. Pitanje „koliki je moj deo“, nikada nije postavila.
„Pre mene tetka se odrekla u nasledstva u korist njenog brata, tj. mog oca tako da je meni nekako bilo normalno da ja uradim to isto. Ja ću se udati i otići, a on ostati u kući i kao normalno je da to sve ostaje njemu. Sada npr. kada je od toga prošlo skoro 10 godina, ja imam dete i ako se razvedem, ja nemam ništa na svom imenu“, rekla je Vesna.
Da sada ponovo ulazi u proces, Vesna kaže da bi postupila drugačije, a u tome nije jedina.
Žene u Srbiji vlasnice su oko 25 % imovine pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Iako Zakon o nasleđivanju ne poznaje pol, norme često nadjačava tradicija.
„Postoje isto tako shvatanja da žena kada ode da je to druga kuća, da ona sada deli sve sa mužem,njihovu imovinu, međutim ni to nije tačno, jer u slučaju razvoda, ne može da se deli imovina steknuta nasleđem, tako da žene vrlo često ostaju same, na ulici, nezbrinute“, rekla je Dušica Stojadinović, Centar „Kuća rodnih znanja i politika“, koalicija za ravnopravno nasleđivanje.
Postupak ostavinske rasprave vodi se kod notara, koji nije dužan da vas upozna sa terminologijom, a u celom procesu ona može biti ključna.
„Ono što se dešava u praksi jeste najčešće zamena teza gde se desi da se naslednik odrekne u korist nekoga, a stvari je to situacija gde se on prihvati nasleđa, ali ga ustupi drugom sanasledniku. Da li u tom smislu ima nazad? Nema nazad.Rekla bih da je ono ključno što ženama treba poručiti da to „Ne odričem se“ i ono podrazumeva da žena dobije ono što joj pripada, a postoji i drugi vid gde žene mogu da se izjasne „Ne prihvatam se“. Karakteristično za to je da žene nasledstvo ne dobijaju u ovom trenutku, ali da njihovi potomci mogu da dobiju“, rekao je Stefan Dačević, advokat.
Malo je poznato i to se neprihvatanjem nasledstva, gubi pravo na socijalnu zaštitu, što saznajemo tek kad nam zatreba. Za žene u našem društvu, nije karakteristična samo briga za brata, već i za roditelje o kojima se, kako podaci kažu, češće brinu ćerke nego sinovi, one koje ništa materijalno nisu tražile ni dobile, a čija se pažnja podrazumeva. Jedna od njih je Vesna.
IZVOR:RTV
Be the first to comment