Mnogi građani koji račune plaćaju „u papiru“, često taj posao obave na šalterima menjačnica koje obavljaju platni promet. Dešava se, međutim, da novac uplaćen na ovaj način „ne legne“ ni sutradan na račun firme kojoj je uplaćen, iako bi to trebalo da bude krajnji rok. Čitateljka koja se obratila redakciji N1 je tek posle gotovo mesec dana saznala da njen račun za Infostan, u stvari – nije plaćen, iako je sve vreme kod sebe imala pečatiranu uplatnicu.
„Sve račune – od Infostana i kablovske TV do poreza na imovinu, platili smo u prvoj polovini avgusta u jednoj maloj menjačnici u tržnom centru. Uveče, pred zatvaranje. Nepunih mesec dana kasnije stiže mi novi račun Infostana – duplo veći. Vidim – stoji dug za neplaćeni račun za jul mesec. Pozovem Infostan, kažu mi – ne vidi se uplata, da proverim sa menjačnicom“, započinje svoju priču za N1 Sandra D. iz Beograda.
U menjačnici su joj, kaže, rekli da su imali problem sa većom menjačnicom preko koje su radili platni promet i da mnogi računi plaćeni u avgustu „nisu otišli“.
„Meni su isplatili tj. vratili novac koji sam dala za tri od pet računa – one čije uplate nisu ‘legle’ na račune firmi. To su Infostan, kablovska TV i Elektrodistribucija. Za uplatu poreza na imovinu me u menjačnici ubeđuju da je prošla i to sam proverila – uplaćeno je“, kaže naša sagovornica apelujući na građane da posle svake uplate ipak provere da li je novac i „legao“ na račun firme kojoj je upućen.
U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da je pružalac usluga dužan da primljena sredstva prenese na račun primaoca plaćanja – istog ili narednog dana.
Takođe, ako je menjačnica koja je primila uplatu odgovorna za neizvršenu ili nepravilo izvršenu platnu transakciju, dužna je da novac odmah po saznanju – vrati platiocu.
Šta je menjačnica, a šta platna institucija
„Donošenjem Zakona o platnim uslugama, koji je donet 2014. godine, a u primeni od 1. oktobra 2015. godine, kao značajnom regulatornom podsticaju razvoju tržišta platnih usluga, stvorene su pravne pretpostavke za poslovanje novih pružalaca platnih usluga (platnih institucija i institucija elektronskog novca), uslovi za značajno unapređenje i modernizaciju poslova platnog prometa, kao i povećanje konkurencije na ovom tržištu“, kažu za portal N1 u NBS.
Pomenuti propis omogućio je da platne usluge u Srbiji, osim banke i javnog poštanskog operatora, mogu po dobijanju odgovarajuće dozvole koju izdaje Narodna banka Srbije, pružati i platne institucije i institucije elektronskog novca, pri čemu ove institucije mogu pružati platne usluge kako na svojoj lokaciji tako i preko zastupnika u Republici Srbiji.
„Zastupnik je pravno lice ili preduzetnik, dakle može biti i menjačnica, koje na osnovu pismenog ovlašćenja ove institucije pruža jednu ili više platnih usluga, u skladu sa Zakonom i koji može početi s radom tek na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o upisu zastupnika u registar platnih institucija. Ova lica su dužna da građanima pruže informaciju o tome da nastupaju u ime i za račun platne institucije i da im dostave ili učine dostupnim sve neophodne informacije o platnim uslugama za koje su ovlašćeni da ih pružaju“, objašnjavaju u centralnoj banci.
Narodna banka Srbije na osnovu ovlašćena iz Zakona o platnim uslugama vodi registre platnih institucija i institucija elektronskog novca, koje imaju odgovarajuću dozvolu NBS i koji svakako sadrže i podatke o zastupnicima istih, „upravo zato da bi se građani upoznali koja su privredna društva (osim banaka i javnog poštanskog operatora), ovlašćena da pružaju platne usluge u skladu sa Zakonom“.
Pravo na pismeni prigovor
S tim u vezi, a kako zastupnici – najčešće menjačnice, pružaju platne usluge u ime i za račun platnih institucija/institucija elektronskog novca, u cilju potpune zaštite korisnika, detaljno je propisan postupak koji se primenjuje na sve situacije kada je u pitanju zaštita prava korisnika platnih usluga, ukazuje NBS.
„U tom smislu, napominjemo da je u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, između ostalog, propisano da korisnik ima pravo na prigovor (u pismenoj formi), pružaocu platnih usluga ako smatra da se taj pružalac ne pridržava odredaba zakona, drugih propisa kojima se uređuju ove usluge, opštih uslova poslovanja ili dobrih poslovnih običaja koji se odnose na te usluge ili obaveza iz ugovora zaključenog sa korisnikom, dakle u svim situacijama kada je mišljenja da su njegova prava povređena, uključujući svakako i podnošenje prigovora koji se tiče vremenskog perioda koji protekne od momenta uplate sredstava do prenosa krajnjem primaocu plaćanja“, pojašnjava NBS.
Rok za prenos novca
Centralna banka ukazuje da je „pružalac usluga dužan da sredstva primljena od platioca prenese na račun primaoca plaćanja istog ili narednog dana u skladu sa Terminskim planom (kojim su definisani vreme prijema i vreme izvršenja naloga) i da o navedenom obavesti korisnika platnih usluga“.
Ovo je, ističu, predviđeno i propisima Evropske unije, sa kojima smo izvršili usklađivanje još 2014. godine.
Tri godine za prigovor
Korisnik ima pravo na prigovor u roku od tri godine od dana kada je učinjena povreda njegovog prava ili pravnog interesa.
U skladu sa navedenim zakonom i pratećim podzakonskim aktima potrebno je dakle, objašnjavaju u NBS, da se korisnik radi zaštite svojih prava najpre pisanim prigovorom obrati pružaocu finansijskih usluga (odnosno pružaocu platnih usluga), da sačeka pisani odgovor ovog davaoca (odnosno pružaoca) ili istek propisanog roka za davanje odgovora na prigovor (rok za dostavljanje odgovora je 15 dana od dana prijema prigovora), kao i da uputi pritužbu Narodnoj banci Srbije.
Ukoliko korisnik ne dobije odgovor ili ukoliko nije zadovoljan odgovorom, svakako ima mogućnost da podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije uz koju je potrebno dostaviti svu raspoloživu dokumentaciju koja se odnosi na konkretan sporni odnos, a na osnovu koje se mogu ceniti navodi iz pritužbe u vezi sa čim dalje Narodna banka Srbije preduzima mere iz svoje nadležnosti.
IZVOR:N1
Be the first to comment