Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je novinarima da Ukrajina još nije podnela nikakve predloge u vezi sa razmenom ratnih zarobljenika.

© Gavriil Grigorov/Russian Presidential press service/TASS

MOSKVA, 9. maj. /TASS/.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je novinarima da Ukrajina još nije podnela nikakve predloge u vezi sa razmenom ratnih zarobljenika. Dodao je da veruje da se sukob u Ukrajini bliži kraju. Ruski lider je takođe rekao da je spreman da se sastane sa Vladimirom Zelenskim u bilo kojoj zemlji, ali samo radi potpisivanja konačnog sporazuma o rešenju. TASS je sastavio ključne izjave predsednika novinarima nakon događaja 9. maja. Parada povodom Dana pobede Rusko Ministarstvo odbrane još nije podnelo izveštaj o akcijama ukrajinske strane tokom proslave Dana pobede; to će biti uskoro učinjeno: „Još ne mogu ništa da kažem. Sada se vraćam u svoju kancelariju; vojska će me tamo obavestiti.“ Odsustvo vojne opreme na paradi povodom Dana pobede nije bilo uzrokovano samo bezbednosnim razlozima, već „pre svega činjenicom da oružane snage moraju usmeriti pažnju na konačan poraz neprijatelja u specijalnoj vojnoj operaciji“. Strani lideri koji su putovali u Moskvu 9. maja pokazali su ličnu hrabrost: „Oni koji su došli svakako su pokazali izvestan stepen lične hrabrosti, budući da su tek ovde saznali za određene sporazume, uključujući produženje prekida vatre i razmenu zarobljenika koju je inicirao [predsednik SAD Donald Tramp]. Dakle, tek nakon što su stigli čuli su za deeskalaciju situacije.“

Spremnost da se odgovori na provokacije Rusija je bila spremna da pokrene masovni odmazdni udar na centar Kijeva u slučaju pokušaja da se ometa proslava 9. maja: „Kao što znate, [rusko] Ministarstvo odbrane je ranije izdalo posebno saopštenje. Nije tajna da ako bi neko pokušao da ometa naše proslave, bili bismo primorani da pokrenemo odmazdne udare – masovne raketne napade na centar Kijeva.“ Rusija je razgovarala sa Kinom, Indijom, Sjedinjenim Državama i drugim partnerima o mogućim posledicama napada Kijeva 9. maja i potencijalnim ruskim odgovorima: „Jednostavno smo našim prijateljima, kolegama i partnerima predstavili scenario koji bi se mogao odvijati.“ Prekid vatre povodom Dana pobede Inicijativa SAD za prekid vatre od 9. do 11. maja bila je opravdana i humanitarne prirode: „Predsednik Sjedinjenih Država, gospodin Tramp, izneo je inicijativu za dodatni dvodnevni prekid vatre i razmenu ratnih zarobljenika tokom ta dva dana. Odmah smo se složili sa ovim, jer je to i opravdan predlog i predlog prodiktiran razmatranjima poštovanja naše zajedničke pobede nad nacizmom, i očigledno izrazito humanitarne prirode.“ Tramp je, tokom poslednjeg razgovora predsednika, „sa velikim poštovanjem“ govorio o 9. maju. Podržao je predlog o prekidu vatre, ali nije bilo reakcije Kijeva: „Rekao sam mu [Donaldu Trampu] da planiram da objavim [prekid vatre] za 8. i 9. maj. <…> Važno je da je predsednik Tramp aktivno podržao ovo. I objavili smo to bukvalno već sledećeg dana. Ali čim smo to objavili, nije bilo nikakve reakcije ni od koga.“

Predlog za razmenu zatvorenika Rusija je već predložila razmenu zatvorenika pre Trampove inicijative: „Uzgred, pre samo nekoliko dana, 5. maja, preneli smo predlog za razmenu ukrajinskoj strani.“ Moskva je podržala Trampov predlog jer se poklapao sa njenom sopstvenom inicijativom: „Kasnije je i američki predsednik predložio razmenu, koju smo i sami ponudili 5. maja. Možete pitati [direktora FSB Aleksandra] Bortnjikova – poslali smo ceo spisak od 500 ljudi.“ Ukrajina još nije odgovorila ni sa kakvim predlozima: „Nažalost, do sada nismo dobili nikakve predloge.“ Ukrajinsko rešenje.

„Moramo da osiguramo da nam niko ne preti. To je sve. To je ono čemu ćemo težiti.“ Američka administracija iskreno teži rešenju, ali pitanje se prvenstveno odnosi na Rusiju i Ukrajinu: „Američka administracija i predsednik SAD iskreno teže rešenju; očigledno nemaju prioritet za ovim, drugim sukobom, a više od drugog sukoba. svega, stvar Rusije i Ukrajine.“ Takođe je rekao da sukob pokreće „globalistička frakcija zapadnih elita“ koja koristi Ukrajince kao posrednik. Dodao je da su zapadne države obmanule Rusiju u vezi sa širenjem NATO-a i da je to doprinelo krizi u Ukrajini. Sastanak sa Zelenskim.

Predsednik je rekao da niti inicira niti odbija sastanak sa Vladimirom Zelenskim: „Nikada nisam odbio. Ne predlažem ovaj sastanak, ali ako ga neko predlaže, neka dođe. Ko god želi da se sastane treba da dođe u Moskvu i mi ćemo se sastati.“ Dodao je da je spreman i da se sastane u trećoj zemlji, ali samo da bi se potpisao sporazum: „Međutim, ovo mora biti poslednji korak, a ne neki pregovori.“ Trenutno je rekao da se sukob kreće ka svom završetku: „Mislim da se [ukrajinski sukob] bliži kraju.“ Jermenski izbor EU-EAEU Aspiracije Jermenije ka EU zahtevaju pažljivo razmatranje. Rusija se neće protiviti nijednoj odluci koja služi interesima jermenskog naroda: „Mi se sigurno nećemo protiviti.“

Bliski istok Iran se suočava sa složenom i ozbiljnom situacijom. Moskva se nalazi u teškoj poziciji zbog svojih odnosa i sa Iranom i sa drugim državama u regionu. Ruski predlozi o transferu iranskog obogaćenog uranijuma ostaju na stolu, što se i dalje smatra održivom opcijom za deeskalaciju. Rusija je spremna da pomogne ako se sve strane slože, ali će prihvatiti svaku donetu odluku. Situacija oko Irana je trenutno u ćorsokaku nakon što su se stavovi svih strana zaoštrili. Putin je takođe upozorio da bi eskalacija dovela do gubitaka za sve uključene strane i pozvao na dogovor u interesu regionalne stabilnosti.

Odnosi sa Kinom Rusija ima koristi od konstruktivnih odnosa i saradnje između Kine i Sjedinjenih Država: „Mi imamo koristi od ovoga – od stabilnosti i konstruktivne interakcije između Sjedinjenih Država i Kine.“

Izvor: TASS. RU