Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, jedan od najstrožih dana u pravoslavnom kalendaru. U narodu se ovaj praznik naziva i Jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan.
Praznik je posvećen mučeničkoj smrti Svetog Jovana Krstitelja, koji je javno osuđivao nepravdu i nemoral cara Iroda. Prema jevanđeljskom predanju, Irod je naredio da Jovanu bude odsečena glava, a ona je potom doneta na tanjiru.
Sveti Jovan Krstitelj naziva se Preteča, jer je pripremao narod za dolazak Isusa Hrista, a naziva se i Krstitelj, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista.
Ovaj praznik ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i obeležava se strogim postom. Vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, a u narodu su sačuvani i brojni običaji povezani sa ovim danom.
Prema narodnom običaju, na Usekovanje se izbegava jelo iz tanjira, kao i upotreba hrane crvene boje, koja simbolično podseća na prolivenu krv Svetog Jovana. Ovi običaji pripadaju narodnoj tradiciji i nisu svi deo zvaničnih crkvenih pravila.
Na ovaj dan vernici nastoje da izbegavaju teške poslove, vreme posvećuju molitvi i odlasku u hram. Praznik se u pojedinim krajevima obeležava i kao krsna slava, a održavaju se i tradicionalni vašari.
Posebnu simboliku ovom prazniku daje činjenica da je na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, 1914. godine, rođen patrijarh srpski Pavle, jedan od najvoljenijih srpskih patrijarha novijeg doba.
Sveti Jovan Krstitelj slavi se i 20. januara, kada Srpska pravoslavna crkva praznuje Sabor Svetog Jovana Krstitelja.
Usekovanje nas podseća na snagu istine, vere i hrabrosti da se stane u odbranu pravde, čak i onda kada je cena za to najveća.
BTV
Be the first to comment