BEOGRAD – Posle debate na televiziji N1, deo reakcija u javnosti nije bio usmeren samo na argumente i stavove iznete tokom razgovora, već i na samo pitanje da li je politički dijalog sa suprotstavljenom stranom uopšte moguć i opravdan.
Željko Veljković je, komentarišući debatu, poručio da „dijalog s radikalima nije moguć“.
Sličan stav, ali oštrijim rečnikom, iznela je i Biljana Stepanović, koja je postavila pitanje „o čemu ima da debatuje pristojna, obrazovana i etična osoba sa kriminalcima“, uz ocenu da takav razgovor „nema potrebe ponovo pokušavati“.
Ovakve reakcije otvorile su novu polemiku – ne samo o sadržaju same debate, već i o granicama političkog dijaloga u Srbiji.
Dok jedni smatraju da razgovor sa političkim protivnicima predstavlja neophodan deo demokratskog procesa, drugi osporavaju smislenost dijaloga kada postoje duboke razlike u stavovima i kada protivničku stranu doživljavaju kao neprihvatljivu.
Posebnu pažnju privuklo je to što su u javnim reakcijama upotrebljene veoma teške kvalifikacije. One predstavljaju stavove njihovih autora, a ne utvrđene činjenice same po sebi.
Posle svega, pitanje koje ostaje jeste: da li političke razlike treba da budu razlog za prekid razgovora ili upravo povod da se argumenti suprotstave u otvorenoj i javnoj debati?
Umesto ličnih kvalifikacija, javnost će tako moći da procenjuje pre svega ono što je u debati zaista izgovoreno – argumente, predloge i stavove učesnika.
BTV
Be the first to comment