OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA

OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE

ZA VEĆU BEZBEDNOST PACIJENATA, BOLJE USLOVE RADA I VEĆU ODGOVORNOST U BOLNIČKOM SISTEMU

Poštovani gospodine ministre,

Obraćam Vam se kao suprug žene koja je 18. avgusta ove godine izgubila život nakon teške bolesti i višemesečne borbe za život.

Moja supruga Mirjana imala je karcinom pluća.  Ono što je potom predstavljalo veliki problem bila je teška i dugotrajna dijareja, uz sumnju na infekciju bakterijom Clostridioides difficile.

Ne želim ovim pismom da optužujem bilo koju medicinsku sestru, lekara ili pojedinačnu zdravstvenu ustanovu. Želim nešto mnogo šire – da se otvori javna rasprava o bezbednosti pacijenata u srpskim bolnicama.

KO ČUVA PACIJENTA TOKOM 24 SATA?

Lekar pregleda pacijenta i određuje terapiju, ali medicinske sestre i tehničari provode veliki deo vremena uz bolesnika.Četri medicinske sestre na 80 onkoloških bolesnika u smeni je jako malo.

Oni hrane pacijente, menjaju posteljinu, pomažu pri higijeni, dolaze u kontakt sa pacijentima i njihovim okruženjem i predstavljaju jedan od ključnih stubova svakodnevne bolničke nege.

Zato smatram da država mora ozbiljno da razmotri:

1. Povećanje plata medicinskih sestara i tehničara koji rade na bolničkim odeljenjima.
2. Veći broj medicinskih sestara po smeni tamo gde je broj pacijenata veliki.
3. Strožu kontrolu sprovođenja protokola za sprečavanje i kontrolu bolničkih infekcija.
4. Kontinuiranu kontrolu higijene bolničkih soba, toaleta, opreme i površina koje dolaze u kontakt sa pacijentima.
5. Obezbeđivanje dovoljne količine zaštitne opreme i sredstava za higijenu i dezinfekciju.
6. Jasne procedure za pacijente kod kojih postoji sumnja na infekciju bakterijom Clostridioides difficile i druge bolničke infekcije.
7. Bolje evidentiranje i kontrolu bolničkih infekcija i neželjenih događaja.

Ovo nije samo pitanje plata.

Ovo je pitanje bezbednosti pacijenta i dostojanstva zdravstvenog radnika.

Medicinska sestra koja radi sa velikim brojem teško bolesnih ljudi, u uslovima nedostatka vremena i kadra, mora imati i odgovarajuću platu, i odgovarajuću zaštitu, i dovoljno vremena da sprovede sve propisane mere.

Ako od medicinskih sestara tražimo maksimalnu odgovornost, onda im država mora obezbediti i maksimalno moguće uslove za odgovoran rad.

TRAŽIMO JAVNU RASPRAVU

Zato predlažemo da Ministarstvo zdravlja pokrene javnu raspravu u kojoj bi učestvovali:

• Ministarstvo zdravlja;
• direktori bolnica;
• medicinske sestre i tehničari;
• lekari;
• infektolozi i epidemiolozi;
• stručnjaci za bolničku higijenu;
• sindikati zdravstvenih radnika;
• predstavnici pacijenata i porodica pacijenata.

Želimo odgovore na jednostavna pitanja:

Da li u bolnicama ima dovoljno medicinskih sestara?

Da li imaju dovoljno vremena da sprovedu sve mere higijene?

Da li se bolničke infekcije dovoljno brzo prepoznaju i evidentiraju?

Da li se pacijentima i njihovim porodicama dovoljno jasno objašnjava koje se analize rade kada postoji sumnja na infekciju?

Da li su bolničke sobe i sanitarni čvorovi dovoljno često i adekvatno dezinfikovani?

Da li su plate i uslovi rada medicinskih sestara na bolničkim odeljenjima odgovarajući njihovoj odgovornosti?

Važeći propisi već predviđaju vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija koje obuhvataju i podatke o bolničkim infekcijama, a medicinska dokumentacija treba da beleži relevantne nalaze, laboratorijske rezultate i tok lečenja.

Zakon o pravima pacijenata takođe predviđa pravo pacijenta, odnosno u određenim okolnostima člana uže porodice umrlog pacijenta, na kopiju medicinske dokumentacije radi ostvarivanja zakonom utvrđenih prava.

NE TRAŽIMO KRIVCA – TRAŽIMO BOLJI SISTEM

Ovo pismo nije poziv na napad na medicinske sestre.

Naprotiv.

Ako želimo bolje bolnice, moramo zaštititi i pacijente i medicinske sestre.

Medicinska sestra koja ima desetine pacijenata, premalo vremena i ogromnu odgovornost ne može sama da reši probleme sistema.

Zato država mora da obezbedi više zaposlenih, bolje uslove rada, adekvatne zarade, kontinuiranu edukaciju i strogu kontrolu sprovođenja mera za sprečavanje bolničkih infekcija.

Moja supruga Mirjana više nije sa nama.

Ali ako njeno iskustvo može da pokrene razgovor koji će pomoći da neka druga porodica ne doživi ono što smo mi doživeli, onda njena borba neće biti zaboravljena.

Zato tražimo da se pitanje bezbednosti pacijenata u bolnicama otvori javno, stručno i bez skrivanja problema.

Jer svaki pacijent koji legne u bolnički krevet mora da zna da je država učinila sve što je moguće da bude bezbedan.

Za Mirjanu.
Za sve pacijente.
Za sve medicinske sestre koje svakog dana rade težak i odgovoran posao.

Nedeljko Šljivanac

Portal Balkan 381 / Balkan TV