Foto: Balkan TV

Zašto su na takmičenjima u kuvanju pasulja muškarci često u prvom planu, a naše majke, bake i domaćice ostaju u senci?

Autor: Nedeljko Šljivanac
Portal Balkan 381

Širom Srbije, Vojvodine i regiona organizuju se brojne pasuljijade, gastronomske manifestacije na kojima se okupljaju ljubitelji tradicionalne kuhinje, dobrog druženja i takmičenja u pripremanju najboljeg pasulja.

Veliki kazani, vatra, dim, varjače, muzika, veselje i takmičarske ekipe postali su prepoznatljiva slika ovih manifestacija.

I tu dolazimo do jednog zanimljivog, ali i pomalo nepravednog pitanja:

ZAŠTO SU NA PASULJIJADAMA U GLAVNOJ ULOZI UGLAVNOM MUŠKARCI, DOK ŽENE KOJE SU ČITAVOG ŽIVOTA PORED ŠPORETA ČESTO NEMAJU SVOJE MESTO U TAKMIČENJU?

Naravno, ima i žena koje učestvuju na ovakvim manifestacijama, ali se postavlja pitanje da li su dovoljno zastupljene i da li im organizatori posvećuju pažnju koju zaslužuju.

KADA MUŠKARAC SKUVA PASULj – DOBIJE PEHAR, A KADA ŽENA KUVA 50 GODINA – TO SE PODRAZUMEVA!

Zamislimo jednu našu majku ili baku koja je pedeset godina svakodnevno pripremala ručak za svoju porodicu.

Kuvala je pasulj, sarmu, paprikaš, supu, gulaš i mnoga druga jela. Ustajala je rano, ložila šporet, mesila hleb, brinula da niko ne ostane gladan.

Nije imala žiri, nije imala takmičarski broj, nije dobijala diplome, medalje ili pehare.

Njena najveća nagrada bila je kada bi deca i unučad rekla: „Bako, sipaj mi još jedan tanjir!“

A onda dođe pasuljijada.

Muškarci obuku kecelje, nalože vatru, otvore po neko piće, uzmu varjače i nekoliko sati kuvaju pasulj.

Na kraju se proglase pobednici, uruče pehari, naprave fotografije, daju izjave za televiziju i svi govore o najboljim kuvarima.

A gde su naše majke, bake, supruge i domaćice?

Zar one koje su hiljade puta skuvale pasulj ne zaslužuju bar jednom da stanu pred žiri i pokažu svoje umeće?

NIJE PROBLEM ŠTO MUŠKARCI KUVAJU, VEĆ ŠTO SE ŽENSKI RAD ČESTO PODRAZUMEVA

Da se razumemo, nema ničeg lošeg u tome što muškarci učestvuju u kulinarskim takmičenjima. Naprotiv, lepo je videti muškarce koji umeju i vole da kuvaju.

Ali zašto se kuvanje u kući često smatra ženskom obavezom, a kuvanje na manifestaciji muškim umećem koje zaslužuje javno priznanje?

To je pitanje koje prevazilazi jedan kazan pasulja.

To je pitanje našeg odnosa prema radu žena, njihovom vremenu, trudu i ljubavi koju su generacijama ulagale u porodicu.

Jer iza svakog tanjira domaćeg pasulja stoji mnogo više od recepta.

Stoje godine iskustva, strpljenje, odricanje i želja da porodica bude sita i zadovoljna.

POZIV ORGANIZATORIMA: DAJTE ŽENAMA VARJAČU, ALI I PEHAR!

Zato predlažemo da organizatori pasuljijada širom Srbije i regiona posebno ohrabre učešće žena.

Neka se formiraju ženske i mešovite ekipe, neka se obezbede ravnopravni uslovi za sve takmičare, a neka se uvedu i posebna priznanja za očuvanje tradicionalnih recepata.

Bilo bi lepo organizovati i revijalno takmičenje naših baka, žena koje su decenijama čuvale tajne domaće kuhinje.

Zamislite pasuljijadu na kojoj pored muških ekipa kuvaju bake od sedamdeset ili osamdeset godina, prenoseći svoje recepte unucima i mladim generacijama.

To bi bila prava pobeda tradicije!

Ne treba nam takmičenje muškaraca protiv žena. Potrebna nam je manifestacija na kojoj se poštuju znanje, iskustvo i umeće svakoga ko ume da pripremi dobro jelo.

NAJVEĆI ŠAMPIONI ČESTO NEMAJU PEHARE

Na kraju, jedno pitanje svim organizatorima pasuljijada:

Da li ste ikada pozvali baku koja je pedeset godina kuvala pasulj da bude član žirija?

Da li ste nekoj domaćici uručili zahvalnicu za očuvanje tradicionalne kuhinje?

Da li ste se setili žena koje su recepte prenosile sa kolena na koleno?

Možda je vreme da se to promeni.

Jer najbolji pasulj nije uvek onaj koji osvoji prvo mesto na takmičenju.

Ponekad je najbolji upravo onaj koji smo jeli u detinjstvu, za porodičnim stolom, iz tanjira koji nam je sipala majka ili baka.

Taj ukus se ne zaboravlja.

Zato, dragi organizatori pasuljijada, sledeći put kada budete delili pehare, setite se i naših majki i baka. One možda nikada nisu pobedile na pasuljijadi, ali su godinama bile šampioni porodične kuhinje.

I za kraj, jedna poruka:

Muškarci kuvaju pasulj za pehar, a naše majke i bake kuvale su ga čitavog života – iz ljubavi.

Autor: Nedeljko Šljivanac

Portal Balkan 381 – Glas naroda, tradicije i običaja

PITANJE ZA NAŠE ČITAOCE

Da li smatrate da bi na pasuljijadama trebalo da učestvuje više žena i da naše majke i bake zaslužuju posebna priznanja za očuvanje tradicionalne kuhinje?

Pozivamo vas da svoje mišljenje napišete u komentarima.