Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je sinoć da se u dijalog ulazi u najboljoj veri i nameri da se razgovorom dođe do dogovora, te da ne prihvata ucene Prištine, kakve su se mogle čuti i na današnjem zagrebačkom samitu EU-Zapadni Balkan.
Prenoseći da je dijalog bio tema samita, Vučić je rekao da je Unija vrlo snažno podržala svog izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka, a on je, kaže, ponovio da Srbija poštuje evropskog diplomatu i da se raduje nastavku dijaloga, te da želi kompromisno rešenje.
„Međutim, moraju da razumeju poziciju Srbije da ne prihvatamo ucene iz Prištine, koje smo čuli i danas, da dijalog ima smisla samo ako Beograd prizna Kosovo. U dijalog se ulazi u najboljoj veri i nameri da razgovarate i postižete dogovor. Ne možete unapred da kažete šta je sadržaj razgovora“, naglasio je Vučić u izjavi RTS-u.
Kaže da je bilo dobro što je na današnjem sastanku potvrđena evropska perspektiva regiona.
Ako ne možemo u EU u narednih godinu, do četiri godine, kako zbog situacije u EU, tako i kod nas, jer ne potcenjujemo naše nedostatke, važno je, rekao je Vučić, da pomognu da otvorimo sve granice na Balkanu, a onda otvorenih granica da idemo ka nekom šengenskom prostoru, kako bi imali ulazak u Mađarsku i Bugarsku bez dokumenata i zadržavanja na granicama.
Predsednik Srbije je potvrdio nezvanične informacije da je nemačka kancelarka Angela Merkel najveći deo govora danas posvetila dijalogu, ali da su to učinili i neki drugi.
Kaže da je od Viktora Orbana i još nekih regionalnih lidera iz EU prvi put čuo stav da koliko je Balkanu potreban EU, toliko je Uniji potreban Balkan.
„To je prvi put neko na nedvosmislen način tako jasno rekao. Video sam kod nekih malo nevericu, kod nekih odobravanje”, kazao je on.
Rekao je da su o Srbiji izvanredno govorili grčki i bugarski premijeri Kirijakos Micotakis i Bojko Borisov.
Kaže i da je primećena donacija Srbije EU za razvoj vakcine.
Upitan da li je bilo reči o navodom geopolitičkom jačanju uticaja Kine i Rusije u našem regionu, rekao je da su najveći broj tih ljudi naši prijatelji, i da bi neko ko bi rekao nešto to učinio ne pominjući Srbiju.
Podvukao je da, ma koliko je neprijatno kada se čuju ili čitaju u pojedinim medijima, primedbe zbog saradnje sa Kinom i Rusijom, posao predstavnika država da se ponašaju u interesu građana.
Podvukao je da se Srbija nalazi na evropskom putu, da će njime nastaviti, ali i da je, zahvaljujući izgradnji dobrih odnosa, veoma dobro prošla kroz tešku korona krizu.
“Bili smo stvoreni da prođemo kao i Italija, jer smo imali najveći broj povratnika, da ne govorim o starosti našeg stanovništva, stepenu razvoja zemlje, da higijena nije na najvišem evropskom nivou. Sve se poklopilo da bude loše, a uspeli smo zato što smo otvoreni za saradnju sa svima. Zato što imamo svoju slobodarsku politiku. Za nas je EU strateški cilj, ali nećemo govoriti ružne stvari protiv naših drugih partnera da bi se nekom dodvoravali”, naglasio je on.
Srbija možda jedina u Evropi bez negativnog privrednog rasta
Može da se dogodi da Srbija po privrednom rastu ove godine uopšte ne bude u minusu i da budemo jedina zemlja u Evropi koja neće imati negativni rast, izjavio je Vučić povodom procena Evropske komisije da će cela evrozona, region, pa i Srbija imati pad BDP zbog posledica epidemije korona virusa.
„Znam da ljudi nisu naučili i da je obično komentar – jeste mi ćemo baš da budemo najbolji. Ali, kažem – mi ćemo da budemo najbolji“, rekao je Vučić.
Ističe da to govori iako je uvek konzervativan i skeptičan u procenama, ali da može to da kaže pošto je Srbija na izvanrednom putu, zbog čega će naša zemlja brže i lakše prebroditi krizu nego druge zemlje.
Objašnjava da to, naravno, ne znači da ćemo biti bogatiji od Nemačke, jer nam je potrebno još 50 ili 100 godina da sustignemo zemlje za kojima smo decenijama zaostajali.
| Pustite korekciju granica, nismo ni seli da razgovaramo… |
Vučić je rekao da još nije počeo bilo kakav razgovor između Beograda i Prištine, tako da se ne može govoriti ni o bilo kakvim rešenjima. Povodom izjave šefa evropske diplomatije Žozepa Borela da se ne bi suprotstavio korekciji granica ako bi se dve strane o tome dogovorile, kako su ga citirali mediji, Vučić je rekao: „Ma pustite korekciju granica, mi nismo seli ni da razgovaramo“. On je upitao i zašto insistiramo na tome šta će da bude rešenje. „Ja nemam pojma, nismo seli da razgovaramo“, rekao je Vučić i dodao da se jedino zna ono na čemu Albanci po svaku cenu insistiraju, a to je da Srbija prizna Kosovo kao suverenu zemlju. „Stalno se insistira na nečemu drugom, a o čemu niko ne govori, ja to nisam čuo od Nemaca, nisam čuo ni od koga. Možemo li mi da kažemo ‘priznajemo nezavisno Kosovo’? Ja ne mogu, ali ako ljudi u Srbiji imaju nekoga boljeg, nekoga ko to može, neka uzmu toga, predsednički izbori su za godinu i po dana“, poručio je Vučić. On je dodao da kada počnemo da razgovaramo, onda će se videti, a do toga još nije došlo. |
Vučić navodi da se Srbija u ovoj krizi brže otvorila od drugih zemalja, da će za dan ili dva početi da rade i tržni centri, da smo otvorili najveći deo fabrika i da će od 11. maja raditi skoro sve, osim nekih izuzetaka.
Ali, ukazuje, važno je da se otvore i Nemačka i Evropa, jer su to naši partneri.
Upitan da prokomentariše to što je EIB najavila veliku pomoć za Zapadni Balkan 1,7 milijardi evra, Vučić je rekao da mi sa njima već imamo veliku saradnju.
„I danas, jedna od stvari na kojoj smo insistirali bila je da daju nešto više grantova, pošto oni dozvoljavaju do 20 odsto poklon para za velike projekte“.
Predsednik Srbije kaže da još nismo uspeli da dobijemo tih 20 odsto za autoput od Niša do Merdara, ali da smo dobili značajan grant.
„Nama ne treba strahovito povećanje javnog duga, jer nećemo da zadužujemo našu decu, kao što su radili neki pre nas. Gledamo da držimo javni dug ispod 60 odsto i da sačuvamo likvidnost u državi i za naša javna preduzeća i mikro, mala i srednja preduzeća i mi ćemo uspeti u tome. Nema nikakvih sumnji po tom pitanju“.
Dodaje da je ekonomski budućnost Srbija dobra, kao i da se politički nalazimo na evropskom putu.
„Verujem u hrabrost, posebno tokom nemačkog predsedavanja da mogu da se preduzmu značajnije političke odluke u odnosu na prethodni period, ako smem to na takav način da definišem. Mislim, pre svega na evropsku budućnost Srbije i regiona“, istakao je Vučić.
Da se više govori o proširenju, a ne o perspektivi
Vučić je preneo da je Samitu ukazao da je potrebno da se manje govori o perspektivi, a više o procesu proširenja, da Srbija želi u EU i da zato i želimo tu vrstu konkretnog odgovora.
Vučić je, nakon Samita, rekao da je za Srbiju veoma vazno učešće na konferenciji, a da je dobro da su sve zemlje Unije, osim dve, bile prisutne, uključujući zemlje regiona, koje su članice EU.
Govorilo se, kaže, pre svega, o EU putu, a tri teme su dominirale – ekonomski oporavak, nastavak reformi i proces daljeg približavanja EU, i treće, kroz govore najvažnijih zvaničnika Unije, – velika podrška Miroslavu Lajčaku i razgovorima Beograda i Prištine.
“Ja sam govorio pred kraj, imao sam priliku da sve čujem, i rekao sam stavove Srbije. Zahvalni smo za ekonomsku podršku, tražili smo nešto više grantova od zajmova”, rekao je Vučić.
Predsednik je preneo da je rekao i da Srbija nema prevelike probleme i da očekuje da ćemo imati najveći rast u Evropi.
“I da je za nas od presudnog značaja politički i geopolitički aspekt, da se manje govori o perspektivi, a više o procesu proširenja. Srbija želi u EU i to je za nas važno i želimo tu vrstu konkretnog odgovora”, rekao je Vučić.
Srbija zahvalna svima na pomoći
Predsednik Srbije učestvovao je ranije danas i na video konferencijskom Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana iz redova Evropske narodne partije (EPP), na kojem je bilo reči o borbi protiv zarazne bolesti KOVID-19, kao i perspektivi zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Predsednik Vučić je, kao jedan od prvih govornika, obavestio učesnike Samita o ekonomskoj situaciji u Srbiji nakon pandemije KOVID-19, kao i o detaljima pomoći zemljama EU i regiona koju je Srbija uputila tokom pandemije i istovremeno zahvalio za svaku vrstu pomoći koja je iz EU stigla za Srbiju. On je, takođe, tražio uklanjanje trgovinskih barijera i zaštitnih mera i kvota sa naglaskom na izvoz čelika u EU za ceo Zapadni Balkan. U okviru svog izlaganja, predsednik Vučić ukazao je na evropsku perspektivu Srbije i solidarnost unutar EPP.
Govoreći o nezadovoljstvu Srbije zbog nedostatka solidarnosti na početku pandemije, predsednik Vučić je istakao da su dela važnija od reči, kao i da je Srbija svoju pripadnost Evropskoj uniji pokazala i slanjem pomoći zemljama EU i zemljama regiona. On je pozvao članice EPP na veću međusobnu solidarnost.
Predsednik Evropske narodne partije Donald Tusk je rekao da razume gnev pojedinih članica zbog nedostatka solidarnosti od strane Evropske unije tokom pandemije KOVID-19, ali je naglasio da je bilo i mnogo dezinformacija koje su imale za cilj da nas razdvoje. „To se može pobediti samo zajedničkim radom, naročito na Zapadnom Balkanu“, rekao je Tusk.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je na pomoći i angažmanu zemalja Zapadnog Balkana tokom pandemije.
Hrvatski premijer Andrej Plenković, koji predsedava današnjim Samitom, pozdravio je napore Srbije i Crne Gore za pregovore o priključenju i otvaranje poglavlja uz nadu da ćemo svi zajedno ostvariti napredak u evropskim integracijama.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis pozdravio je evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. „Solidarnost je izraz jasne i merljive podrške u vremenima kada je našim saveznicima najpotrebnija. Ponekad ta pomoć stiže prvo odande odakle je ne očekujete, pa je tako, kada je Grčka tražila pomoć u vreme migrantske krize, Srbija, na čelu sa mojim prijateljem Vučićem, bila prva zemlja koja je ponudila pomoć i to je bio gest solidarnosti visoko cenjen u Grčkoj“, naglasio je Micotakis.
Premijer Republike Bugarske Bojko Borisov je istakao da mu je drago što se proces pridruživanja Zapadnog Balkana kreće u dobrom pravcu i uputio podršku pozivu na solidarnost, koju je tokom Samita uputio predsednik Vučić, istakavši da EU mora da uradi sve kako ne bi ostavio region Zapadnog Balkana da pati od ekonomskih posledica zbog pandemije KOVID-19.
Predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijades je rekao da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, sa čim su se saglasili i ostali učesnici današnjeg Samita, kao i sa neophodnošću veće solidarnosti članica Evropske narodne partije.
IZVOR:RTV
Be the first to comment