Alergija se može razviti u svakoj životnoj dobi – važno je smanjiti polenizaciju

U okviru akcije koja se sprovodi punih šest godina zasađeno je pet sadnica, od toga dve divlje trešnje i tri žbunaste vrste lovor višnje. Biljke su zasađene ispred bolnice jer su u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu pacijenti koji boluju i koji se leče od inhalatornih oboljenja i alergija.

„Mi kao udruženje, šest godina se bavimo zagovaranjem prava pacijenata i upućujemo i gradske vlasti i državu na koji način bi trebalo da olakšamo život građana“, kaže za N1, Milena Delić ispred udruženja Alergija i ja.

Kako navodi ove godine su imali podršku javnog preduzeća „Srbija šume“, koje je prepoznalo važnost ove akcije i doniralu su pet sadnica.

„Akcenat je na smanjenju polenizacije gradova sadnjom nealergijskih vrsta biljaka“, dodala je ona.

Delić kaže da je sada situacija što se tiče polena mirna. Ali je istakla da kreće sezona grinja i to će to stvarati probleme osobama sa inhalatornim alergijama.

„Mi smo u okviru projekta „Amrozija stop“ uz pomoć Institita Torlak napravili aplikaciju koja se zove AmbTrack. Pomoću nje mogu da lociraju ambroziju i nakon tog trebalo bi da prijave simptome, ako ih imaju. Kasnije će Torlak pozivati građene i vršiti analizu njihove krvi i utvrđivati na koji način amrozija utiče na kvalitet života pojedinca.

Dr Dragana Martinović iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu smatra da je prevencija najvažnija, pa je samim ti sadnja biljaka koje oprašuju insekti važna, da ne bi bilo polena u vazduhu.

„Ono što je poznato je da svaki peti čovek u Srbiji ima alergiju. One su se se ranije javljale kod dece, ali sada više nema pravila, pa se mogu javiti i kod osoba u zrelim godinama“, navodi ona.

Kako dodaje, najčešće alergije su na polen i one kreću sa cvetanjem biljaka, koje zbog klimatskih promena kreće u februaru i traje do novembra.

„Kada je u pitanju ambrozija, jedno zrelo drvo može da proizvede osam miliona polenovih zrna, prenosi je vetar na udeljenost od oko sto kilometara i potrebno je da se svi uključe da bismo je iskorenili, od lokalne samouprave pa do komšija“, kaže doktorka.