Američka grupa za ljudska prava: Broj mrtvih premašio 2.000; Iran se sprema za američku intervenciju

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je kritikovalo SAD zbog „pretnji da će izvesti nove vojne udare“ na Iran i naziva Trampovu pretnju trgovinskim partnerimacarinama „ucenom“, prenosi Bi-Bi-Si.

Portparolka ruskog MSP-a Marija Zaharova kaže da su američke pretnje udarima protiv Irana „izričito neprihvatljive“.

Upozorila je SAD da ne koriste nemire u Iranu kao „izgovor“ za ponavljanje udara na zemlju – nakon što su njihove vazduhoplovne snage napale tri nuklearna objekta u junu prošle godine.

Prema njenim rečima, takva akcija imala „katastrofalne posledice“ na Bliskom istoku, „kao i po globalnu međunarodnu bezbednost“.

Nakon Trampove najave tarife od 25 odsto na uvoz iz SAD za iranske trgovinske partnere., Zaharova je istakla da Moskva t“akođe odlučno odbacuje neceremonijalne pokušaje ucene stranih partnera Irana povećanjem trgovinskih tarifa“.

Obraćajući se antivladinim demonstracijama u Iranu, ona kaže da „veštački podstaknuti protesti“ jenjavaju, dajući nadu da će doći do „postepene stabilizacije situacije“.

(BBC)

Američki predsednik Donald Tramp poručio je demonstrantima u Iranu da nastave da protestuju, kao i da je pomoć na putu.

„Iranske patriote nastavite da protestujete – preuzmite vlast nad svojim institucijama. Zapamtite imena ubica i zlostavljača. Platiće veliku cenu. Otkazao sam sve sastanke s iranskim zvaničnicima dok se besmisleno ubijanje demonstranata ne zaustavi. Pomoć stiže. MIGA (Make Iran great again), objavio je Tramp na svojoj mreži Trut soušal.

Ranije danas dva neimenovana izvora iz američkog Ministarstva odbrane rekla su da je Tramp upoznat sa širokim spektrom vojnih i tajnih opcija koje bi mogle da budu primenjene protiv Irana, uključujući mere koje prevazilaze konvencionalne vazdušne napade.

Prema navodima više izvora upoznatih sa situacijom, Trampov tim za nacionalnu bezbednost sastaće se u Beloj kući kako bi razmotrio opcije prema Iranu, ali nije poznato da li će predsednik SAD lično prisustvovati sastanku, preneo je Si-Bi-Es njuz.

Sve je teža provera materijala koji stiže iz Irana poslednjih dana, jer je iranska vlada uvela potpunu blokadu interneta, koja traje više od 100 sati, što ograničava mogućnost da se dobije potpuna slika o onome što se događa u toj zemlji.

Isključenje interneta otežalo je utvrđivanje tačnog vremena kada je snimljen veliki deo snimaka protesta, jer Iranci ne mogu lako da dele video-zapise i fotografije dok se događaji odvijaju na terenu ili neposredno nakon njih, prenosi Bi-Bi-Si.

Zbog toga se snimci često pojavljuju tek nekoliko dana kasnije, kada pojedinci uspeju da pronađu alternativne načine da se povežu na internet. Služba za praćenje mrežne dostupnosti Netbloks prati prekid konekcije.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je Islamska Republika Iran „spremna“ ukoliko Sjedinjene Američke Države žele da pokrenu vojnu akciju protiv Irana.

„Spremni smo za svaku akciju. Ako žele da pokrenu vojnu akciju, koju su jednom testirali i nisu postigli rezultate, mi smo spremni za to“, rekao je Aragči u intervjuu za Al Džaziru Arabik i dodao da je Iran sada spremniji da se suoči sa napadima na svom tlu u poređenju sa dvanaestodnevnim ratom sa Izraelom u junu 2025. godine, prenosi Si-En-En.

Američki predsednik Donald Tramp je rekao da razmatra niz potencijalnih vojnih opcija u Iranu nakon primene smrtonosne sile iranskih službi bezbednosti protiv civila tokom nedavnih protesta.

Aragči je rekao da bi „proteste 8. januara trebalo smatrati produženjem dvanaestodnevnog rata sa Izraelom“, objašnjavajući tako smrtonosne represivne mere režima protiv demonstranata koji su masovno optuživani za saradnju sa Izraelom.

Neimenovani iranski zvaničnik izjavio je da je oko 2.000 ljudi poginulo u protestima u Iranu.

On je to rekao za Rojters i dodao da su „teroristi“ krivi za smrt civila i pripadnika bezbednosnih snaga.

Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha, izjavio je da iranski narod želi slobodnu i prosperitetnu zemlju u miru sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, ali da bi odluku o obliku vlasti, odnosno o povratku monarhije trebalo da donese narod.

Pahlavi, koji je odsutan iz Irana 47 godina, rekao je da ima svoj plan za tranziciju u slučaju pada Islamske Republike, a da je prvi korak faza vanrednih situacija u trajanju od 180 dana kako bi se obezbedio kontinuitet osnovnih usluga i bezbednosti.

Nakon toga, sledi stabilizacija – pokretanje ekonomije, obnova poverenja u administraciju i priprema za ustavni proces i nacionalne izbore.

„Već imamo plan – neće biti vakuuma. Godinama se pripremamo za ovaj trenutak. Prva faza kojom ćemo se baviti je faza vanrednih situacija, kako bismo osigurali kontinuitet usluga i bezbednosti tokom prvih 180 dana. Zatim dolazi faza stabilizacije: pokretanje zemlje, obezbeđivanje osnovnih usluga, obnavljanje ekonomskog poverenja i održavanje osnovne uprave. Uslediće ustavni proces i nacionalni izbori“, objasnio je Pahlavi.

Na pitanje o mogućem povratku monarhije, Pahlavi je rekao: „Moja uloga neće biti da prevagnem u korist monarhije ili republike. Želim da Iranci konačno slobodno biraju“.

Pahlavi je upozorio na opasnost od nedovršene revolucije, ali je optimističan da međunarodna podrška i promenjeno okruženje čine njen uspeh izvesnim.

„Osećam da promena dolazi. Zato istupam da predvodim. Molimo svet da jasno stane uz moj narod“, poručio je sin poslednjeg iranskog šaha.

Kina pažljivo prati razvoj situacije u Iranu i preduzeće sve neophodne mere kako bi zaštitila bezbednost kineskih građana, saopštilo je kinesko Ministarstva spoljnih poslova.

Američki Stejt department je juče zatražio od građana SAD da odmah napuste Iran, a na pitanje novinara da li Peking priprema slična uputstva, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning je rekla da se Kina nada da Iran može održati nacionalnu stabilnost i da podržava zemlju u tim naporima, prenosi Sinhua.

„Kina se uvek protivila mešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja i upotrebi ili pretnji upotrebom sile u međunarodnim odnosima. Kina se nada da će sve strane učiniti više stvari koje doprinose miru i stabilnosti na Bliskom istoku“, dodala je Mao.

Novinarka i dugogodišnja dopisnica s Bliskog istoka Lea Kumer rekla je za RTS, gostujući u Jutarnjem programu, da nije sigurna koliko su informacije koje dolaze iz Irana pouzdane budući da internet i dalje ne funkcioniše, ali da analitičari tvrde da ovi protesti mogu biti ključni.

„Više od 600 ljudi je ubijeno, što je više nego 2022. godine. Nisam sigurna koliko su sve informacije pouzdane, ali da su ljudi nezadovoljni s razlogom uopšte nije sporno. Čak je i predsednik Irana Mesud Pezeškijan rekao pre neki dan da on zapravo nema ideju kako bi ovo rešio“, rekla je Kumer.

Istraživač iz organizacije „Novi treći put“ Mijat Kostić rekao je da se sa jedne strane protesti stišavaju, ali da putem represije.

„Islamska revolucionarna garda intervenisala na preko 350 lokacija širom Irana. Dakle, protesti se stišavaju opet putem represije. Što se tiče pregovora, tu je pitanje s kim bi trebalo da pregovara vlada i ko su predstavnici demonstranata. Ovo je, kao i većina protesta do sada, spontan skup, decentralizovan, širom različitih gradova gde ne postoji nikakav politički pokret koji ujedinjuje sve ove ljude. Zbog toga je možda i logistički nezgodno s kim bi došlo do tih pregovora“, istakao je Kostić.