Direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović kaže da Krizni štab u kontinuitetu razmatra da li će biti ili ne uvedena mera karantina ili obaveznog negativnog PCR testa za strane državljane koji dolaze u Srbiju, kao i Srbe koji se vraćaju iz inostranstva.
Na pitanje da li se razmatra mera karantina ili obavezan PCR test za strane ili srpske državljane koji dolaze iz inostranstva, Jovanović je na konferenciji za novinare naglasila da se Krizni štab bavi tim pitanjem u zavisnosti od aktuelnih uslova.
„Svakako uzimamo u razmatranje kakva su pravila u drugim zemljama koji zahtevaju negativan PCR test ne stariji od 72 sati od trenutka uzimanja brisa i to je uslov u najvećem delu zemalja“, rekla je Jovanović i podsetila i na preporuku Svetske zdravstvene organizacije koja kaže da svaka zemlja samostalno odlučuje o uslovima ulaska na njenu teritoriju tokom pandemije.
Dodala je da za ulazak u Srbiju za sada ne postoji nikakav uslov, ali da se pomno prati situacija.
| Istraživanja će dati zaključke o posledicama korone |
Direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović kazala je da će istraživanja o rizicima i posledicama virusa kovid biti dostupni kada se sistematizuju i sprovedu u skladu sa svim pravilima, te da ćemo i tada znati koje su konkretne posledice i rizike kod ljudi koji su preležali virus. Na pitanje da prokomentariše istraživanje doktorke Dragice Bojović Jović objavljeno u jednom dnevnom listu o tome da posledice virusa kovid mogu da izazovu steriliteta i smanjenje začeća, kao i mogućnost da plod može da ima određene anomalije, Jovanović je navela da će o samom istraživanju oglasiti doktorka koja ga je sprovela. „Istraživanja se sistematizuju, potrebno je vreme, kritičan broj ljudi na kojima se vrše, ciljnu populaciju, a sve se to sprovodi na pravilno definisanim uzorcima“, naglasila je Jovanović i dodala da će osobe koje se bave analizom rizika i posledica svakako dati i saopštiti zaključke. Naglasila je da kovid virus ne preskače ni jednu ciljnu populacionu grupu, te da niko nije pošteđen kada je u pitanju dejstvo virusa. „Primarno napada respiratorne organe, ali deluje sistemski i na cirkularni, vaskularni i na sve sisteme ljudskog organizma. U budućnosti ćemo znati na posledice koje može da uključujući i na genitalne ograne i začeća“, zaključila je ona. |
„Ukoliko neko ima simptome naš zdravstveni sistem je svakako tu da odgovori da li kroz preporučivanje karantina onima koji imaju simptome ili upućivanju na bolničko lečenje“, zaključila je Jovanović.
Voda nije najveći rizik, već korisnici bazena
Ona je rekla danas da voda na bazenima ne predstavlja toliko rizik za prenos korona virusa, već da su najveći rizik korisnici tih površina.
Jovanović je, na konferenciji za štampu, naglasila da je važno ponašanje, odnosno primena mera.
„Bazen i sama voda, prema najnovijim istraživanjima, ne predstavljaju toliko rizik za prenos virusa. Jedini i najveći rizik su korisnici tih površina, objasnila je ona.
Kazala je da je, za smanjenje rizika, neophodno obezbediti distancu i izvršiti trijažu ljudi, apelom da ne dolaze na takva mesta ako su bolesni.
„Ako je moguće obezbediti distancu na plažama rizik je manji, podvukla je ona.
Pre nego što se ode na takva mesta, savetuje, da se dobro razmisli.
Direktor Centra za anesteziju i reanimaciju KCS prof. Nebojša Lađević, na pitanje da li postoji mogućnost zaštite od virusa ishranom ili dodacima, rekao je da nije potrebno preventivno uzimati lekove kao što su antibiotici.
„Dovoljno je odmoriti organizam. Znam da je teško u stresnim vremenima biti van stresa. Organizam koji je odmoran, u koji unosi dovoljno tečnosti, minerala i vitamina, maksimalno je spreman na odbranu, rekao je on.
Lađević je kazao da nije preporučljivo unošenje prevelikih doza vitamina.
„Kada osetimo prve simptome prehlade, temperaturu, treba se javiti lekaru da se ustanovi da li ima naznaka da je to moguća infekcija. Tada postoji celokupni protokol lečenja koji po fazama, razvoju i težini kliničke slike vodi ka primeni lekova, objasnio je on.
Lađević kaže da ne treba uzimati preventivno nikakvu terapiju, jer to treba sačuvati za period kada je pacijent inficiran.
Maske, distanca, zabrana većih okupljanja ostaće dugo
Pojedine preventivne mere kao što su nošenje maski, držanje fizičke distance, zabrana većih okupljanja, a naročito okupljanja mladih, dezinfekcija – neke su od onih koje će se dugo zadržati, verovatno dok se situacija u svetu ne stabilizuje ili pojavi vakcina, izjavila je danas direktor Instituta „Batut“ Verica Jovanović.
Na konferenciji za medije, Jovanović je ukazala i da je Svetska zdravstvena organizacija danas apelovala na sve države, gde se povećava broj zaraženih, da je neophodno primenjivati preventivne mere.
„Među njima je držanje fizičke distance ključna mera, koja onemogućava virus da pređe na ljude. Zatim, korišćenje maski, mere dezinfekcije, higijena ruku i prostora. To su i zabrana većih okupljanja, a naročito kada su u pitanju mladi“, ukazala je Jovanović.
Ističe da će se te mere zadržati dok se situacija u svetu ne stabilizuje, odnosno, najverovatnije dok se ne ostvari imunizacija.
Anesteziolog KCS Nebojša Lađević kaže da upravo te preventivne mere čuvaju zdravlje ljudi, ali i čitav zdravstveni sistem kako bi imao vremena i snage da zbrine sve zaražene pacijente.
Ukazao je da se pacijenti sa teškim kliničkim slikama ne leče samo od korone, odnosno upale pluća, već da ona dovodi i do drugih komplikacija.
Zbog toga se pacijenti, ističe, dugo leče, što dovodi do opterećenja bolničkih kapaciteta.
Direktor KCS Milika Ašanin takođe ističe da virus korona pored pluća vrlo često zahvata srce, bubrege i druge organe, i da je to sistemska reakcija koja zahteva multidisciplinarno lečenje.
I sa smanjenjem broja obolelih, ne sme se zaboraviti na mere
Bez obzira na trend smanjenja broja zaraženih, ne smeju se zaboraviti preventivne mere, upozorila je danas direktorka Instituta „Batut“ dr Verica Jovanović.
Ona je navela da se, bez obzira na trend opadanja zaražavanja, odnosno smanjenja pritiska na domove zdravlja i bolnice ne sme zaboraviti da je virus prisutan među svima nama.
„Nikako ne smemo zaboraviti na lične preventivne mere – držanje distance, nošenje maske, higijenu ruku i prostora i izbegavanje okupljanja. l To će biti kodeks ponašanja u narednom periodu, dok se situacija u celom svetu ne stabilizuje“, rekla je Jovanović na pres konferenciji.
Be the first to comment