Bliži se referendum, koji su argumenti za i protiv

Glasački listići za izjašnjavanje građana na referendumu o ustavnim promenama su odštampani. Građanima će 16. januara biti postavljeno pitanje: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ Date su dve jasne opcije – moći će da zaokruže „da“ ili „ne“. Koliko građani znaju o čemu se glasa na referendumu?

Vremena za razmišljanje ostalo je još malo – za dvanaest dana građani će na više od 8.000 biračkih mesta moći da se izjasne da li su za izmenu najvišeg pravnog akta, koja se odnosi isključivo na pravosuđe. Najvažnije novine satkane su u promeni načina izbora sudija i tužilaca – više ih neće birati Skupština, već Visoki saveti sudstva i tužilaca. I članovi tih organa biraće se po novoj proceduri.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov smatra da je za građane to važno, jer će im garantovati nove sudije, koji će se birati po novom sistemu, sudije koje će biti maksimalno „imunizovane“ od uticaja bilo koje politike.

„Javno tužilaštvo ne može da bude nezavisno, kao sudstvo. Dakle, javno tužilaštvo mora da bude samostalno i odgovorno i mora da održi vezu sa zakonodavnom i izvršnom vlašću, a to je upravo prisustvo javnog tužioca koje će i dalje birati Narodna skupština i ministra pravde koji će biti prisutan u tom delu, ali s ograničenim nadležnostima“, objašnjava Petrov.

Šta se zamera u stručnoj i političkoj javnosti

Te i druge izmene deo stručne i političke javnosti kritikovao je prethodnih nedelja – s jedne strane, da se sudijama i tužiocima daje previše moći, a s druge da su izmene nedovoljne da se sudska grana vlasti udalji od uticaja preostale dve. Zamera se i nedostatak vremena za širu javnu raspravu.

Profesor Pravnog fakulteta Zoran Tomić ocenjuje da u predloženim amandmanima proklamovane „nezavisnosti sudstva“ i zapisane „samostalnosti javnog tužilaštva“ ima, kako je rekao, u zabrinjavajuće bledim tragovima, kao i u sumornoj ovdašnjoj zbilji.

„Snažni i nelegitimni politički uplivi ne bi tekli dominantno parlamentarnim, nego ubuduće prevashodno pojedinim sudijskim i javno-tužilačkim kanalima. Aktivnostima nezanemarljivog broja ranije kako-tako ustoličenih pravosudnih kadrova jako ‘naginjućih’ izvršnoj vlasti. Oni bi u osetnoj meri mogli uticati na izbor nestručnih, a pristrasnih, partijski podobnih – njima samima sličnih sudija i javnih tužilaca“, smatra Tomić.

Dominantan stav struke je da su promene korak napred

Ipak, dominantan stav struke jeste da su promene bitan korak ka unapređenju položaja sudija i tužilaca. Mada, nisu saglasni oko toga da li je i dovoljan.

Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u penziji ističe da sudska vlast treba da ograniči izvršnu i zakonodavnu vlast.

„Sve ono što je postignuto, ovaj napredak u odnosu na prethodni ustav, iznuđeno je pritiskom domaće i stručne javnosti, međunarodne zajednice, iznuđeno od izvršne i zakonodavne vlasti da napravi neke ustupke i da se odrekne nekog dela svoje vlasti i u tom smislu predstavlja napredak. Ja zato to pozdravljam, taj korak nije epohalni, korak koji će rešiti“, kaže Hadžiomerović.

Pred nama je, kako je rekao, jako dug put da dobijemo nezavisno sudstvo onako kako želimo, ali ovo u svakom slučaju predstavlja, prema njegovom mišljenju, jedan napredak.

Na tom putu, ako predložena izmena Ustava dobije podršku većine izašlih građana, sledeći korak je donošenje pratećih zakona.

 

 

 

IZVOR:RTS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*