Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je u poslednjih šest-sedam godina sektor informacionih i komunikacionih tehnologija IKT postao jedan od tri ključna motora razvoja srpske ekonomije, dodajući da je u prvih pet meseci, uključujući i maj, izvoz IKT usluga dostigao 1,3 milijardi evra, što je za 41 odsto više nego lane. Brnabić je kazala da je prošla godina u tom smislu bila rekordna sa izvozom IKT od 2,7 milijardi evra.
Brnabić je na prezentaciji programa „Digitalna Evropa“ u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu rekla da je Srbija u ovoj sferi praktično postala punopravni član Evropske unije.
„Potpisivanjem Sporazuma o učešću u programu digitalna Evropa krajem juna u Briselu i sa današnjim danom kad obeležavamo prvi poziv da se naše kompanije, naučni instituti, fakulteti, timovi mikro, mala i srednja preduzeća jave sa svojim projektima za finansiranje iz programa Digitalna Evropa, mi smo praktično u ovoj sferi postali punopravni član EU“, rekla je Brnabić.
Ona je istakla da joj je posebno zadovoljstvo zbog toga imajući u vidu da je od 2016. godine gurala ovu agendu i prepoznala je kao najveći razvojni potencijal Srbije.
„Svi naši timovi, kompanije, mikro, mala i srednja preduzeća, Instituti kada se prijave sa svojim projektima na poziv u okviru programa Digitalna Evropa imaće jednako šansu da dobiju finansiranje kao bilo koja kompanija, bilo koji fakultet, bilo koji tim, naučni institut i to je ogromna šansa za nas, jer mislim da naši talenti, znanje i ljudi ne da ne zaostaju u odnosu na članice EU već smo neki od najboljih“, poručila je premijerka.
Kako je dodala, Srbija ima dobru šansu da do 2027. godine iskoristi značajan deo sredstava od 7,5 milijardi evra koje je izdvojila EU u okviru programa.
„Moja poruka je da zaintresovani prate pozive i da se prijavljuju. Ovo je ono što može nama da da dodatnu šansu da ubrzani razvoj“, istakla je premijerka.
Navela je da će se u 2024. već uveliko graditi BIO4 kampus da bi Srbija bili ključna zemlja centralne i jugoistočne Evrope za biotehnologiju i veštačku inteligenciju.
Kako je rekla, sa pripremnim radovima će se krenuti ove godine.
„Mi ćemo do kraja 2024. završiti multifunkcionalni kreativni centar ‘Ložionica’. Završićemo je 2024. godine. To je važno za kreativnost, nije važno samo za kulturu“, rekla je ona i dodala da će u prvom kvartalu sledeće godine početi izgradnja inovacionog distrikta u Kragujevcu pored državnog DATA centra.
„Krećemo u izgradnju faze 2 Naučno-tehnološkog parka u Beogradu, ovih dana treba da dobijemo lokacijske uslove, kao i Naučno-tehnološkog parka u Nišu i Čačku i krenuće se u izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Kruševcu uz podršku EBRD-a“, poručila je premijerka.
Brnabić je kazala i da je posebno zadovoljna zato što je program „Digitalna Evropa“ kao „nacrtan“ za potrebe Srbije u ovom trenutku.
„Ako govorimo o veštačkoj inteligenciji i superkompjuteru, to je ono što je naš fokus. Pre tri nedelje smo imali sastanak na kome smo razgovarali o superkompjuteru, koji mi već imamo u okviru državnog DATA centra u Kragujevcu. U ovom trenutku potpuno besplatno taj superkompjuter koristi 30 fakulteta i 20 strart ap kompanija. Verujem da ćemo tokom 2024. mi verovatno doći do toga da koristimo to u potupnosti. Još danas treba da razmišljamo da kupimo još jedan – brži i napredniji“, rekla je Brnabić.
Kako je navela, u okviru programa „Digitalna Evropa“ postoji ta komponenta, odnosno još danas će se razmišljati kako da se preko tog programa kupi još jedan superkompjuter nove generacije.
Žiofre: Nastavićemo da podržavamo digitalnu tranziciju Srbije
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre čestitao je danas Srbiji na pristupanju fondu Digitalna Evropa i naglasio da će Evropska unija nastaviti da podržava IT sektor i razvoj inovacija i novih tehnologija u zemlji.
On je na današnjoj prezentaciji programa „Digitalna Evropa“ kroz koji će srpske kompanije, univerzitetska zajednica i pojedinci moći da konkurišu sa svojim projektima i pristupe fondu od 7,5 milijardi evra, rekao da je to samo dodatna prilika za brzi razvoj i veliki potencijal koji je Srbija pokazala u ovoj oblasti.
„Pozdravljamo pridruživanje Srbije ovom programu i to što će moći da iskoristi neke prednosti članstva EU već danas. Zajedno možemo da oblikujemo digitalnu budućnost Evrope i ovog regiona“, rekao je Žiofre.
On je objasnio da je program „Digitalna Evropa“ strateški program finansiranja inovativnih odgovora na pitanja kako da Evropa postane zelenija i digitalnija, i kako je približiti građanima, preduzećima i javnoj upravi.
„Zelena i digitalna tranzicija su izazovi naše generacije i naš prosperitet će zavisiti od našeg uspeha u ovim oblastima. A reč je o pet ključnih oblasti – superračunari, kako bi se brže obrađivali podaci, zatim veštačka inteligencija i jako važna sajber bezbednost. Takođe, digitalne napredne veštine i digitalna pismenost“, objasnio je Žiofre.
Srbija će imati pristup ovom fondu, odnosno bespovratnim sredstvima jednako kao i zemlje članice EU, dodao je Žiofre i naglasio da je Srbija mnogo napredovala u IT svetu i pokazala zavidan potencijal u digitalnoj sferi.
„Ovaj program će dodatno pospešiti i ubrzati digitalnu intergraciju Srbije na digitalno tržište EU i pomoći da se ubrza proces pristupanja Srbije EU. Ovaj program je deo šireg strateškog okvira rasta za Zapadni Balkan zajedno sa ekonomsko investicionim planom za ovaj region“, rekao je Žiofre.
Naglasio je da će EU nastaviti da podržava rast Srbije u ovoj oblasti i posebno istakao da je važno raditi na razvoju digitalnih veština i pismenosti.
„Digitalna tehnologija je naša nasušna potreba, kao voda i struje, i moramo da je na pravi način usmerimo. Digitalni razvoj treba da ide paralaelno sa razvojem digitalnih veština i pismenosti jer je to stvar i prava i interesa svih nas. Ljudi moraju da budu sposobni i znaju da koriste sve tehnologije“, rekao je Žiofre.
Jovanović: Programom „Digitalna Evropa“ obezbeđeno 7,5 milijardi evra za IT zajednicu
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović rekao je da je Srbija postala deo velike evropske porodice pridruživši se programu „Digitalna Evropa“ kojim je obezbeđeno 7,5 milijardi evra bespovratnih sredstava za evropsku IT zajednicu.
Jovanović je na prezentaciji programa „Digitalna Evropa“ istakao da će biti obezbeđena sredstva za oblasti veštačke inteligencije, računarstva visokih performansi, naprednih digitalnih veština i razvoja i primene digitalnih kapaciteta i interoperabilnosti.
Program koji će trajati do 2027. godine pokrenula je Evropska komisija kao odgovor na potrebu za ekonomskim oporavkom evropskog kontinenta, podsetio je ministar.
„Za finansiranje projekata moći će da apliciraju pravna i fizička lica sa sedištem u Srbiji, a program predviđa i učešće neprofitnih udruženja, kompanija, nevladinih organizacija, sa posebnim fokusom na malim i srednjim preduzećima“, naglasio je Jovanović.
Dodao je da će mogućnost da se prijave na program imati i akademska zajednica, istraživačke organizacije, akceleratori i startapovi.
Jovanović je rekao da finansijski doprinos varira od poziva za dostavljanje predloga projekta, te da može pokriti i do 100 odsto troškova.
On je podsetio da je 30. jula u Briselu Srbija zvanično postala deo velike evropske porodice, rame uz rame sa zemljama punopravnim članicama pridruživši se programu „Digitalna Evropa“ koji će trajati do 2027. godine.
Danilović Grković: Pristupanje Digitalnoj Evropi je jako važano za Srbiju
Direktorka Naučno – tehnološkog parka u Beogradu Gordana Danilović Grković rekla je danas da je jako važno što Srbija pristupa programu „Digitalna Evropa“ koji će omogućiti dalji razvoj inovacija u našoj zemlji.
Ona je, na prezentaciji programa, istakla da je za osam godina u beogradskom Naučno-tehnološkom parku svoje usluge razvilo 200 kompanija.
„Tih 200 kompanija posluje u više od 50 zemalja sveta i zapošljava 2.200 visoko obrazovanih ljudi, mahom inženjera. Od tih 200 kompanija, 150 su start- up novoosnovane tehnološke kompanije“, rekla je ona i dodala da upravo te kompanije pobeđuju na međunarodnim takmičenjima u svetu.
Ona je ukazala i na značaj EU i njen doprinos u razvoju i rastu naučnih tehnologija i istakla da je momenat kada Srbija pristupa „Digitalnoj Evropi“ jako važan za Srbiju.
„Ključni momenti kada se podrška u inovaciji menja, kad ceo sistem dobija zalet je 2011. godina kada su EU i Svetska banka podržali razvoj Fonda za inovacionu delatnost. Sledeći momenat je 2015. godina kada vlada Srbije sa vladom Švajcarske podržala osnivanje i razvoj ovog Naučno – tehnološkog parka“, rekla je ona.
Prema njenim rečima zahvaljujući podsticajima i ulaganjima od strane vlade Srbije otvorena su četiri Naučno-tehnološka parka i naglasila da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ima toliko Naučno-tehnoloških parkova.
Danilović Grković je istakla i značaj i potencijale Naučno-tehnoloških parkova.
„Te 2015. godine bilo je važno da napravimo model koji je primeren uslovima koji će najbrže otključati potencijal. Nismo imali priliku za grešku i taj model je morao da bude brzo razvijen i dobar, ne samo da se radi i razvija Naučno- tehnološki park u Beogradu, već i da se poploča put za nove naučno-tehnološke parkove“, dodala je ona.
Direktorka je rekla i da prvi put u sklopu parka postoje i košnice za pčele i da mlada ekipa naučnika koji imaju 19 godina radi razvoj uređaja za zaštitu pčela od krpelja i da su upravo ti ljudi potencijal Srbije.
IZVOR:RTV
Be the first to comment