– Smatram da je i sam koncept ovogodišnjeg samita, „Porodica kao ključ sigurnosti“, veoma efektan i pažljivo odabran. Nažalost, u Evropi koja se suočava sa veoma ozbiljnom demografskom krizom, ovoj temi se ne pridaje dovoljno pažnje. Utoliko je veći značaj skupova poput ovoga u Budimpešti, kao i naša obaveza da pokušamo skrenuti pažnju javnosti na izazove u oblasti demografije koji su zajednički gotovo svim evropskim zemljama – poručila je Cvijanovićeva u svom obraćanju na ovom demografskom samitu.
Ako je demografija ključ našeg opstanka, kaže Cvijanovićeva, a složićemo se da je reč o elementarnoj biološkoj činjenici, onda je porodica svakako pretpostavka stabilnog demografskog razvoja.
– Snažna porodica u čijoj osnovi je brak kao zajednica muškarca i žene, a ne bilo kakve varijacije na temu, temelj je uspešnog društva. Ako jedna država u dužem vremenskom periodu beleži negativan prirodni priraštaj i izrazito nepovoljne demografske trendove, to u budućnosti može dovesti do brojnih poremećaja u njenom funkcionisanju – poručila je ona.
Navodi da suočavanje sa takvim izazovima, naravno, zahteva sveobuhvatno sagledavanje njihovih uzroka, ne samo od strane nadležnih državnih institucija, već i stručne javnosti, medija, akademske zajednice, civilnog sektora, odnosno društva u celini.
– Diskusije o demografiji i pronatalitetnim politikama često se svedu isključivo na finansijski ili materijalni aspekt. A, naravno, vlasti osmišljavaju određene mere, izdvajaju novac, kreiraju poreske olakšice, obezbeđuju razne pogodnosti, daju povoljne kredite mladim bračnim parovima, pomažu im u rešavanju stambenog pitanja i tako dalje – kaže Cvijanovićeva.
Smatra da je taj materijalni ili finansijski segment veoma važan i nezaobilazan za svaku državu koja na ozbiljan način pristupa ovom pitanju.
– Baš kao što je određena egzistencijalna i materijalna sigurnost važna za zasnivanje i proširenje porodice. Ipak, da su materijalna sigurnost i dobar životni standard jedina pretpostavka demografskog razvoja, onda verovatno o ovoj temi u Evropi ne bismo ni govorili, barem ne na ovaj način. Kako objasniti to da većina zemalja sa visokim životnim standardom, uključujući skoro sve evropske, beleži negativne stope prirodnog priraštaja, dok se u manje razvijenim zemljama u ostatku sveta stope rađanja mnogo više? – pita Cvijanovićeva.
Ovo jasno, kaže ona, ukazuje na to da su uzroci demografske krize mnogo dublji i složeniji nego što se na prvi pogled čini.
– Jedan od glavnih uzroka je kriza porodice koja je opet uslovljena savremenim kulturnim i vrednosnim obrascima. Svedoci smo da se poslednjih decenija sve tradicionalne institucije, od porodice, preko verskih zajednica, pa sve do suverene države, nalaze pod snažnim udarima. Našim državama i narodima se posredstvom savremene kulture, mejnstrim medija i različitih međunarodnih, vladinih i nevladinih organizacija, neprestano nameću vrednosni sistemi koji nisu kompatibilni sa našim tradicionalnim vrednostima – smatra srpski član Predsedništva BiH.
Ističe da se svaka autentičnost doživljava se neprijateljski, a svi oni koji se ne uklapaju u globalistički i liberalni narativ izloženi su kritici, pritiscima, pa i različitim restriktivnim merama.
– Teži se kulturnoj i političkoj unifikaciji država i naroda, u okviru koje treba da preuzmemo tuđi, a odreknemo se sopstvenog identiteta. U takvom svetu nema mesta za promociju porodičnih vrednosti. Ali, s druge strane, ima jako puno mesta za agresivnu propagandu i promociju prava onih koji odstupaju od koncepta tradicionalne porodice koja je zasnovana na zajednici muškarca i žene i njihove muške i ženske dece – naglasila je ona.
Ako postavite logično pitanje – kuda sve to vodi, dodaje ona, istog trenutka će vas etiketirati kao homofoba, ekstremistu i nekoga ko ne poštuje ljudska i manjinska prava; i sve to bez dubljeg promišljanja, bez bilo kakve rasprave ili dijaloga.
– Na isti način će vas tretirati ako otvoreno kažete da je besmislica i notorna glupost da oca i majku definišemo kao prvog roditelja i drugog roditelja ili da definišemo rod kao neko puko pitanje izbora. Kalupima navodne „političke korektnosti“ ograničava nam se pravo da postavimo pitanja i delegiramo teme od suštinskog značaja za našu budućnost i naša društva – kaže Cvijanovićeva.
Ipak, dodaje ona, to ne umanjuje našu odgovornost da se takvim namerama još odlučnije suprotstavimo.
– I kad govorimo o slobodi izbora, onda i mi moramo biti veoma glasni kada promovišemo model tradicionalne porodice. Podjednako važan zadatak je da proniknemo u suštinu radikalnog individualizma i samodovoljnosti koji su širom Evrope, pa i u našim zemljama postali trend. Verujem da u tome leži barem dio odgovora na pitanje zbog čega mnogi mladi ljudi uopšte ne razmišljaju o zasnivanju porodice; zbog čega je godinu za godinom sklopljenih brakova sve manje, a razvoda sve više – smatra ona.
Naglašava da je potrebno mnogo truda, volje i posvećenosti da bismo odgovorili na ova pitanja, a još više da bismo ponudili adekvatna rešenja.
– Borba za demografsku obnovu ne podrazumeva bitku na jednom, već na više frontova. Naravno da je važno da mladim ljudima koji žele da zasnuju porodice ponudimo podsticajan opšti ambijent u društvu: stabilnu ekonomsku situaciju, dobro plaćene poslove, uređen zdravstveni i obrazovni sistem, mirno i bezbedno okruženje. Naravno da je potrebno i da institucije kreiraju i sprovode efikasne pronatalitetne mere, kako bi mladim ljudima pomogle u procesu sticanja potomstva – rekla je ona.
Ali je isto tako neophodno da u javnosti, dodaje ona, kulturi i obrazovanju revitalizujemo ulogu porodice i promovišemo njene najlepše vrednosti.
– Važno je da pokažemo da zasnivanje braka i stvaranje porodice nije teret, niti odricanje od ličnog komoditeta, već napredak i nadogradnja svakog pojedinca kroz zajednicu. Mnogo divnih, skladnih i uspešnih višečlanih porodica sam upoznala širom Republike Srpske. Sećam se reči jedne majke osmoro djce koja mi je kroz šalu, a opet iskreno, rekla da joj je mnogo lakše sa osmoro, nego što je bilo sa dvoje dece. Razlog je bio što su starija djeca u međuvremenu stasala, pa su preuzela brigu o onim najmlađim – istakla je ona i dodala da su je ovakvi susreti motivisali da, kao predsednik Vlade Republike Srpske, predloži uvođenje mesečne plate za sve nezaposlene porodilje, koje ovo pravo ostvaruju 12 meseci, odnosno 18 meseci za blizance i svako treće i naredno dete.
– Porodice sa jednim nezaposlenim roditeljem koje imaju četvoro ili više dece u Republici Srpskoj ostvaruju pravo na mesečnu naknadu sve dok je jedno od dece maloletno. Isto tako, postoje i druge mere za pomoć porodicama, poput jednokratne pomoći za opremu novorođenčeta, besplatnog postupka vantelesne oplodnje, besplatnih udžbenika za osnovce, kao i subvencionisanih kamatnih stope na stambene kredite za mlade bračne parove – navela je ona.
Naglasila je da je zahvalna mađarskoj vladi koja joj je prenela vlastita iskustva u trenutku „kada smo unapređivali naš program pronatalitetnih mera“.
– Mađarska je sjajan primer zemlje koja se na ozbiljan i sveobuhvatan način bavi demografskim pitanjima. Upravo o tome svedoči i ovaj odlično organizovani i, sada već tradicionalni, demografski samit. Veoma je važno da o ovoj temi razgovaramo, da se međusobno povezujemo i da jedni od drugih učimo. Svi moramo biti svesni i da zapostavljanjem porodice zapostavljamo i demografiju, a posledično i sopstvenu budućnost. A tako nešto nikada ne smemo dozvoliti. Neka ovaj skup bude podsetnik za našu obavezu čuvanja porodice i tradicionalnih vrednosti ako želimo da naše zemlje budu uspešne u budućnosti – rekla je Cvijanovićeva i zahvalila se na pažnji.
Rekla je da je velika čast i privilegija da prisustvuje Samitu i zahvalila predsednici Katalin Novak na pozivu, kao i prilici da se obrati na ovako značajnom skupu.
Čestitala je na uspešnoj organizaciji skupa, kao i na posvećenosti ovoj, kako je naglasila, važnoj temi od koje najneposrednije zavisi budućnost naroda, zemalja, kao i cele Evrope.
IZVOR:RTRS
Be the first to comment