27. oktobar 2026. godine – Sveta Petka

Danas je Sveta Petka, veliki pravoslavni praznik. Dan kada se u domovima pale slavske sveće, kada se okupljaju porodice, kada se čuju molitve i upućuju najlepše želje.

Ali u mom domu danas nešto nedostaje.

Nedostaje moja Mirjana.

Ona koja je svojom ljubavlju, osmehom i dobrotom ispunjavala naš dom. Ona koja je znala da i najobičniji dan pretvori u praznik.

Danas je nema da dočeka Svetu Paraskevu. Nema njenog glasa, njenog osmeha, njenih koraka.

Ostala je tišina. Ostale su fotografije, uspomene i neizmerna ljubav koja ne prestaje ni onda kada se život ugasi.

Od 18. avgusta, kada je moja Mirjana zauvek sklopila oči, svaki dan nosi svoju tugu. Ali praznici bole posebno. Tada se najjače oseti koliko nedostaje neko ko je bio duša porodice.

Gledam njenu fotografiju, njen osmeh i pitam se koliko bih samo dao da još jednom čujem njen glas, da je zagrlim i kažem joj koliko je volim.

Danas ću se pomoliti Svetoj Petki za pokoj njene duše.

Moja Mirjana, danas nisi u našem domu da proslaviš Svetu Paraskevu, ali si zauvek u mom srcu.

Dok god živim, živeće i sećanje na tebe.

Neka te anđeli čuvaju, a Gospod podari večni mir tvojoj plemenitoj duši.

Srećan ti praznik na nebesima, moja Mirjana.

Voli te i zauvek čuva od zaborava tvoj Nedeljko.

Mirjana Šljivanac – 18. avgust 2026.

Večan ti pomen, ljubavi moja.