Povod je navodno ugnjetavanje muslimanske manjine, a ta odluka pada pred razgovore Bele kuće i Kremlja o nuklearnom oružju, u koje bi američki predsednik hteo da uključi i Peking
Američki predsednik namerava da potpiše zakon koji predviđa sankcije Kini zbog navodne represije nad muslimanskom manjinom, otkrio je Rojters pozivajući se na neimenovane izvore u Beloj kući. Taj potez dolazi u vreme pojačanih tenzija u odnosima dve zemlje zbog Hongkonga i niza drugih pitanja. Takođe, ovo se dešava u trenutku kad bi SAD volele da uključe Peking u sporazum o kontroli nuklearnog oružja, o kojem su najavljeni razgovori Vašingtona i Moskve.
Američki Kongres je skoro jednoglasno usvojio pomenuti zakon, tražeći sankcije za zvaničnike odgovorne za ugnjetavanja Ujura i drugih muslimanskih grupa u Sinđangu, gde je, prema procenama Ujedinjenih nacija, više od milion muslimana prisilno zatvoreno u kampovima. Peking tvrdi da su to korektivne i obrazovne ustanove, deo borbe protiv terorizma i radikalizacije. Na vest da će Tramp potpisati zakon, kineska ambasada u Vašingtonu je ponovila svoje ranije saopštenje u kojem poziva SAD da prestane da koristi Ujgure za mešanje u unutrašnja pitanja Kine. Kineski mediji pišu da je Svetski kongres Ujgura, sa sedištem u Minhenu, krovna organizacija za više grupa koje finansira i obučava Vašington da izazove „slom Kine”.
Poručujući da SAD ne smeju da ćute i dozvole kineskom predsedniku Si Đinpingu da „uništi ceo narod”, predlagači zakona su preneli potresna svedočenja pritvorenih Ujgura kako su ih čuvari mučili strujom i ismevali im veru. Kina sve optužbe negira, ali ne dozvoljava nezavisne kontrole stanja u Sinđangu.
Predstavnici obe stranke su godinu dana vodili borbu za usvajanje tog zakona. Bela kuća nije bila rada da uvodi sankcije Kini da ne bi remetila međusobne trgovinske pregovore, mada je prošle godine na crnu listu stavljeno osam kineskih kompanija čija se oprema koristi za nadzor Ujgura. Situacija se u međuvremenu promenila i Trampovi saradnici su tokom njegove predizborne kampanje počeli da napadaju Peking na više frontova, delimično i zato da bi skrenuli pažnju sa lošeg upravljanja zdravstvenom krizom u SAD.
Prošle godine Tramp je potpisao sličan zakon o Hongkongu, ali je tada rekao da će iskoristiti predsednička ovlašćenja da ga primenjuje onako kako on smatra da treba. Situacija oko te kineske poluautonomne teritorije u međuvremenu se zaoštrila nakon što je Peking nedavno usvojio kontroverzni zakon o nacionalnoj bezbednosti. Šef Bele kuće je zatražio da administracija započne proces ukidanja povlašćenog statusa te enklave, dovodeći u pitanje njegov opstanak kao globalnog finansijskog središta.
Dalje zaoštravanje odnosa teško da će pomoći američkom predsedniku da Kinu uključi u novi sporazum o nuklearnom naoružanju koji dogovara s Rusijom. Njegov savetnik za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli rekao je u ponedeljak da je postignut dogovor s Moskvom da ovog meseca (nezvanično se pominje 22. jun) počnu pregovori o zaključivanju „novog START-a”. Jedini postojeći sporazum između dve najveće nuklearne sile ističe u februaru i Rusija nudi da ga produži, ali Tramp bi voleo da mu se priključi i Kina. Peking širi nuklearni arsenal, mada nije ni blizu ruskog ili američkog i do sada nije pokazao interesovanje da pregovara ili potpisuje bilo šta. U januaru je portparol Ministarstva spoljnih poslova rekao da Kina nema nameru da učestvuje u trilateralnim sporazumima o kontroli oružja.
Bilingsli je ponovio poziv Kini za pregovore i rekao da gaji optimizam da će ona hteti da se pridruži, između ostalog i zbog toga da bi bila viđena kao svetska sila.
Otkako je pre 56 godina testirala prvu nuklearnu bombu, Kina nikada nije otkrila ni približno kolikim nuklearnim arsenalom raspolaže, piše „Njujork tajms”. Zato je veliku pažnju privukao komentar jednog kineskog urednika početkom maja da bi Peking trebalo da dostigne cilj od hiljadu komada nuklearnog oružja, uključujući bar sto novih interkontinentalnih raketa koje mogu da dopru do bilo kojeg dela SAD. Te rakete df-41 prvi put su prikazane prošlog oktobra na prazničnoj paradi i jedan su od razloga za to što je Vašington sve nervozniji u pokušajima da Kinu obaveže da postavi granice jačanju svog arsenala.
Ruski zvaničnici i mnogi stručnjaci za kontrolu naoružanja slažu se ta sila u usponu treba da bude deo sporazuma, ali kako do februara nema dovoljno vremena za novi sporazum, kažu da bi za sada bilo bolje produžiti postojeći. „Novi START” uvodi ograničenja za broj američkih i ruskih nuklearnih bojevih glava i lansera dugog dometa. Ako pregovori propadnu, prvi put posle 50 godina SAD ne bi imale pravo da kontrolišu ruske nuklearne snage.
Vladimir Putin je početkom meseca odobrio novu državnu doktrinu koja mu omogućava da atomskim oružjem odgovori na napad oružjem masovnog uništenja protiv Rusije i saveznika, ali i na konvencionalni napad na ključnu infrastrukturu vlade i vojske.
IZVOR:POLITIKA
Be the first to comment