Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve izrazila je duboku zabrinutost i snažan protest povodom izjava dvojice albanskih profesora o pravoslavnim spomenicima na Kosovu, među kojima je i ona da je Crkvu Hrista Spasa u Prištini trebalo srušiti nakon rata na Kosovu.
Izjave dvojice profesora su, smatraju, zapaljive i krajnje neodgovorne, ali i neistorijske i spekulativne, prenosi KoSSev.
Među brojnim izrečenim, Eparhija posebno izdvaja onu – da je nedovršenu Crkvu Hrista Spasa trebalo srušiti odmah nakon rata.
Ta je izjava, smatra Eparhija, otvoreni poziv za uništavanje verskih objekata i oblik govora mržnje.
„Ona je u isto vreme skandalozna i opasna. Objavljivanje takve izjave u vodećem kosovskom mediju nije samo provokacija, već predstavlja otvoren poziv na uništavanje verskih objekata i očigledan je oblik govora mržnje, koji mora biti nedvosmisleno osuđen od svih koji cene mir, versku slobodu i kulturni suživot“, navela je Eparhija.
Istuču da Crkva Hrista Spasa – jeste osvećeni hram koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iako nije dovršena.
„Pozivati na njeno rušenje znači podsticati versku netrpeljivost, ohrabrivati brisanje kulturnog identiteta i izazivati dodatne tenzije u regionu, koji i dalje nosi teško breme sukoba“, naglasila je Eparhija.
Smatraju da ovakva retorika – ozbiljno podriva svaki napor ka pomirenju i „međusobnom poštovanju zajednica na Kosovu“.
I ne samo to, takva retorika je i kršenje ljudskih prava, smatra Eparhija.
„Ona takođe predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na slobodu veroispovesti i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa, zagarantovanih kako međunarodnim, tako i kosovskim zakonima“, navodi.
Izjave da srpski narod nije postojao u srednjem veku suprotne su međunarodnoj literaturi.
Poručuju dalje da ih podjednako uznemiravaju i druge tvrdnje navedene u istom tekstu, jer one, tvrde, nisu samo činjenično netačne, već i „opasno revizionističke“.
„Negiranje postojanja srpskog naroda u srednjem veku od strane gospodina Redže, kao i odbacivanje srpskog karaktera srednjovekovnih pravoslavnih spomenika na Kosovu i Metohiji, istorijski i naučno je neodbranjivo. Takve izjave su direktno u suprotnosti sa obimnom međunarodnom akademskom literaturom i dokumentovanim istorijskim izvorima. Postojanje srpske srednjovekovne države, njenih vladara i razvijenog crkvenog i kulturnog života na Kosovu i Metohiji predstavljaju istorijsku činjenicu potvrđenu brojnim poveljama, arhitektonskim ostacima i umetničkim delima, koji su odavno predmet proučavanja i priznanja međunarodnih stručnjaka u oblasti istorije i umetnosti“, ukazuje Eparhija.
Eparhija dalje naglašava da SPC svoje svetinje na Kosovu nikada nije ni doživljavala kao nešto isključivo svoje, već da su one deo šireg kulturnog i duhovnog nasleđa celog čovečanstva, odnosno da pripadaju svim ljudima dobre volje.
„Upravo iz tog razloga četiri najznačajnije srpske pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji — Manastir Pećka patrijaršija, Manastir Visoki Dečani, Manastir Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu — uvršteni su na Listu svetske baštine UNESKO-a“, navode.
Podsećaju da se spomenuti spomenici, štaviše, zbog realne i stalne ugroženosti njihovog opstanka, više od dve decenije nalaze na Listi ugrožene svetske baštine. Reč je o statusu koji, ističu, nije dodeljen politički.
„Dodeljen je kao posledica njihove izuzetne istorijske vrednosti i potrebe za hitnom međunarodnom zaštitom, koja je i danas aktuelna i neophodna“, ističu.
Negiranje nasleđa SPC suprotne zakonima Kosova
Svako negiranje nasleđa SPC i identiteta, poručila je dalje Eparhija, podriva i vladavinu prava, naročito jer i kosovsko zakonodavstvo jasno prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu i njena imovinska i kulturna prava.
„Tvrdnje koje nastoje da izbrišu srpski pravoslavni identitet ovih svetinja i prisvoje ih kao albansku kulturnu baštinu ne samo da protivreče dokumentovanim činjenicama i istorijskom kontinuitetu upotrebe, već su u otvorenoj suprotnosti sa zakonima Kosova. Kosovsko zakonodavstvo jasno prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu i njena imovinska i kulturna prava. U to spadaju i specijalne zaštićene zone oko najvažnijih i najugroženijih svetinja, u čijem radu aktivno učestvuje i Crkva preko Saveta za sprovođenje zakona o zaštićenim zonama“, navodi Eparhija.
Grubo i opasno falsifikovanje dobro dokumentovanih događaja u martu 2004.
Eparhiju posebno brine i izjava o tome da je Martovski pogrom iz 2004. godine – bilo delo Beograda. Događaji od tada su, navode, bili delo albanskih ekstremista i to, podsećaju, podstaknutih zapaljivim medijskim izveštajima i nacionalističkom retorikom.
„Ovi neredi, koji su u međunarodnoj zajednici prepoznati kao najveći izliv nasilja na Kosovu nakon rata 1999. godine, nesumnjivo su bili delo albanskih ekstremista, podstaknutih zapaljivim medijskim izveštajima i nacionalističkom retorikom. U tim danima užasa spaljeno je ili teško oštećeno 30 srpskih pravoslavnih hramova i manastira, proterano je 4.000 ljudi — uglavnom Srba i Roma — uništeno je na stotine kuća, a 19 osoba je izgubilo život“, naglasili su.
Podsećaju da su događaje tada osudili svi relevantni međunarodni činioci, uključujući KFOR, UNMIK i mnoge svetske vlade.
Samim tim, izjave ovih profesora su i vređanje istorije ali i potpuno ignorisanje ljudske patnje, posebno jer one dolaze u danima kada srpski narod obeležava godišnjicu tog pogroma.
„Ovo ukazuje na zabrinjavajuću tendenciju prepisivanja istorije u pravcu opravdavanja prošlog nasilja i potencijalnog ohrabrivanja novih napada“, navodi Eparhija.
Mitropolit Teodosije i sa Sorensenom govorio o ugroženosti spomenika SPC
Eparhija navodi da je, upravo zbog ovakvih čestih izjava sa albanske strane, episkop raško-prizresnki Teodosije, sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, kao i sa drugim međunarodnim zvaničnicima koji posećuju Kosovo – izrazio hitnu potrebu za jačanjem institucionalne i fizičke zaštite srpskih pravoslavnih svetinja i vernika.
„Ta potreba proizilazi iz realnosti trajne i otvorene ugroženosti, što potvrđuje i nedavno skrnavljenje isposnice Svetog Petra Koriškog kod Prizrena iz XIII veka… To predstavlja otvoren primer zanemarivanja, pa čak i neprijateljstva lokalnih vlasti prema ne samo srpskoj pravoslavnoj već i prema kulturnoj baštini uopšte. Ovaj vandalski čin, izveden bez obzira na svetost i istorijsku vrednost lokacije, pokazuje koliko je srpsko pravoslavno nasleđe na Kosovu i dalje ugroženo i kako se kosovski zakoni ne poštuju od strane samih institucija“, ukazuje Eparhija.
Eparhiju dodatno zabrinjava i što je jedan od vodećih medija na Kosovu, kakav je Koha, odlučio da sadržaj objavi, iako je on „zapaljiv i agresivan“.
„Davanjem prostora glasovima koji šire mržnju, pozivaju na nasilje i izvrću istorijsku istinu, ‘Koha’ urušava sopstveni ugled i moralni autoritet. Umesto da doprinosi kulturi mira, tolerancije i međusobnog razumevanja — vrednostima neophodnim za budućnost svih na Kosovu — ovaj medij se otvoreno svrstava na stranu onih koji žele da prodube podele i nastave konflikt“, poručuju iz naglasak da ovo nije prvi put.
Na kraju, Eparhija raško-prizrenska poziva sve odgovorne institucije, međunarodnu zajednicu i ljude dobre volje, kako na Kosovu, tako i širom sveta, da odbace govor mržnje i „istorijski revizionizam“.
„Nasleđe Kosova i Metohije nije svojina jedne zajednice, već zajedničko nasleđe koje mora biti sačuvano u istini, pravdi i miru. Vreme je da se to nasleđe zaštiti ne samo rečima, već konkretnim delima koja će obezbediti poštovanje dostojanstva i prava svih verskih i etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji“, zaključuju.
IZVOR:N1
Be the first to comment