Evropska unija će održati konsultacije sa zemljama članicama i Sjedinjenim Američkim Državama i na njima odlučiti o daljim koracima u dijalogu Beograda i Prištine i mogućim pozitivnim i negativnim merama prema stranama, izjavio je danas visoki evropski zvaničnik.
Dan nakon neuspešne runde pregovora između predsednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, evropski zvaničnik koji nije želeo da bude imenovan rekao je da su razgovori završeni neuspehom pošto Kurti nije prihvatio kompromisni predlog EU.
Naglasio je da EU u sadašnjim okolnostima više neće organizovati nove sastanke lidera i glavnih pregovarača.
On je objasnio da je EU dosad predstavila sedam predloga o redosledu primene sporazuma, ali da „oni neće biti prihvaćeni sve dok Priština insistira na formalizovanju priznanja, pre primene sprazuma“.
Sada je, kako kaže, došao trenutak da EU i SAD razgovaraju o mogućim pozitivnim i negativnim podsticajima za dve strane da se angažuju na primeni sporazuma.
O tome će se, prema najavama evropskih izvora, razgovarati sledeće nedelje na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, a naredni potezi Brisela biće poznati do početka oktobra.
Neimenovani zvaničnik je naveo da je suština evropskog predloga u tome da primena sporazuma treba da teče paralelno „korak po korak“, pri čemu svaka strana ima garancije da se neće desiti da ispuni svoje obaveze, a ne dobije ono što očekuje zauzvrat.
„Visoki predstavnik Borelj je od lidera tražio da se izjasne da li su spremni da bezuslovno primene sporazum, što bi počelo izradom nacrta ZSO i zatim garantovalo da će Srbija ispunjavati svoje obaveze kako primena bude napredovala – ali Aljbin Kurti je to odbio“, navodi zvaničnik.
Umesto toga, rekao je on, Kurtijev predlog predviđa da Borelj dostavi sporazum generalnom sekretaru UN, koji bi informisao Savet bezbednosti i Generalnu skupštinu UN da se „dve strane slažu sa principima povelje UN“.
Prema njegovim rečima, druga tačka primene bila bi priznanje nacionalnih simbola i dokumenata Kosova, nakon čega bi počeli razgovori o statutu ZSO.
„Jasno je da ovakav predlog ne može da vodi ka dogovoru i rezultatima“, ocenio je zvaničnik EU.
Evropski zvaničnik smatra i da je ostavka gradonačelnika izabranih sa samo 3,5 odsto podrške najbrže i najbolje rešenje za održavanje novih izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije.
„Opcija peticija i skupljanja potpisa za referendum je duga i pravno neizvesna. S druge strane, jasno smo rekli i da Srbi moraju bezuslovno da učestvuju na novim izborima“, navodi diplomata.
Prema njegovim rečima, izbegavanja nove eskalacije i nasilja na severu KiM mora biti prioritet.
„Imamo jasan dogovor o normalizaciji odnosa i primeni, ali će se on raspasti ako ne uspemo da pokrenemo primenu pre kraja godine“, zaključio je zvaničnik EU.
Dodao je i da Srbija nema pozitivan učinak u primeni nekih elemenata sporazuma, „što je već mogla da učini kao znak dobre volje“, kao i da i dalje nisu privedeni pravdi počinioci nasilja protiv Kfora, iako je „njihov identitet poznat“.
Neimenovani zvaničnik ocenio je da je situacija na severu KiM trenutno mirna, ali da i dalje postoji veliki rizik od eskalacije navodeći kao primer za to eksproprijaciju zemljišta koju su privremeno obustavile prištinske vlasti, zahtev da se isprazne opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici i moguće ukidanje licence Telekoma.
Hil: Na sastanku u Briselu bilo nekog pomaka za Srbiju
Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao je danas da je njegov preliminarni utisak nakon sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu da je „bilo nekog pomaka za Srbiju“.
Hil je za Tanjug rekao da su to bili „zaista teški pregovori“, ali da je Srbija uradila svoj domaci zadatak i da se dobro pripremila.
Naglasio je da se nada da se proces može nastaviti i da učešćem u njemu Srbija može da nastavi da radi ka članstvu u Evropskoj uniji.
„I ne bi trebalo da postoji nijedna druga država između Srbije i EU. Srbija bi trebalo da radi sa EU. A moj utisak, svakako, moj preliminarni utisak o onome što se desilo u Briselu je da je bilo nekog pomaka za Srbiju“, rekao je Hil.
Ukazao je na to da je velika je odgovornost na Evropskoj uniji.
„Oni su uložili mnogo truda i mislim da su SAD iznele prilično principijelan stav da ćemo podržati gospodina Borelja. Ako je on zadovoljan i mi ćemo biti; ako on nije zadovoljan, mi ćemo biti veoma nezadovoljni“, poručio je američki ambasador.
Ističe da ljudi treba da shvate da u okviru briselskog dijaloga postoje zapravo dva seta pregovora – pregovori između beogradske strane i EU i prištinske strane i EU.
„Nisam prisustvovao pregovorima, nije bilo ni Amerikanaca tamo. Ali svakako na osnovu onoga što sam pročitao, gospodin Borelj je rekao da je srpska strana došla dobro pripremljena i suštinski se složila sa onim što je Evropska unija predložila“, kazao je Hil.
Dodao je da je, koliko je razumeo, Evropska unija pokušala da predloži neku vrstu kompromisne formule.
„Koliko sam shvatio na osnovu onoga što je gospodin Borelj rekao, oni pokušavaju da ustanove plan redosleda događaja. Pitanje Zajednice srpskih opština, pitanje većeg prostora Kosova za internacionalizaciju pokušavaju da rade na postavljanju redosleda ovih elemenata. Dakle, moracemo da vidimo kako sve ovo funkcioniše. Kao što sam rekao, to su zaista teški pregovori, ali mislim da je Srbija uradila svoj domaci zadatak i da se dobro pripremila“, zaključio je Hil.
IZVOR:RTV
Be the first to comment