Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici otvorio je danas dvodnevnu konferenciju „Saradnja Srbije i Evropske unije – Stvaranje mogućnosti za unapređenje obrazovanja kroz Erazmus + program“ i poručio da je Srbija od 2019, time što je postala zemlja partner u tom programu, u oblasti obrazovanja već deo Evropske unije.
Fabrici, koji se obratio putem video linka zbog korona virusa, kazao je da je jako mnogo mladih ljudi iz Srbije prošlo kroz program Erazmus+, zbog čega je on značajan i istakao da taj program predstavlja i deo puta Srbije ka EU.
„Srbija je deo različitih obrazovnih programa i u Srbiji postoji generacija koja je imala koristi od ovog projekta i to je značajan element zajedničkog faktora u Evropi“, kazao je Farici i dodao da je 10.000 mladih ljudi, studenata, prosvetnih radnika iz Srbije bio deo programa mobilnosti kroz Erazmus + od 2019. godine.
To što je Srbija postala partnerska zemlja u programu, kako je rekao Fabrici, bio je signal da je naša zemlja „porasla do mature u obrazovanju“.
„U tom smislu, Srbija je već deo EU“, kazao je Fabrici i naveo da je u programu učestvovalo 1.220 obrazovnih institucija, a da je za to izdvojeno više od 70 miliona evra.
Takođe, kroz program je od 2019. prošlo 300 stuednata i profesora koji su iz EU došli u Srbiju.
Fabrici je ocenio da je nastavljanje finansiranja Erazmus + programa snažna politička poruka EU i dodao da će biti pokrenut i novi program u okviru novog budžeta, ali da će se i sa 100 miliona evra pokriti period na koji je pandemija virusa korona negativno uticala, za šta je krajnji rok za prijavu na poziv 29. oktobar.
Kaže i da EU želi više da učini da projekte i rad učini dostupnijim i da se još više „ozeleni“, odnosno uzeće se u obzir ekološka održivost.
Fabrici je snažno ohrabrio Srbiju i podsakao da nastavi da učestvuje u punom kapacitetu, kao ravnomerni partner u programu Erazmus + i u budućem periodu.
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kazala je da je program Evropske komisije doneo pogodnosti beogradskom Univerzitetu i navela da su strukturni projekti, jačanje kapaciteta, ne samo u materijalnom smislu, već i sticanje veština, pomogli članovima akademske zajednice da se prijavljuju i za druge programe EK.
Kako je navela, na taj način članovi akademske zajednice Srbije doprinose radu sopstvenih fakulteta, a otvaranjem studentske mobilnosti i mobilnosti nastavnika kroz program Erazmus +, stvorena je mogućnost da se uživo steknu iskustva na drugim univerzitetima u Evropi.
„To sve osnažuje našu akademsku zajednicu i naše mlade ljude, buduće stručnjake. Mislim da su to velika dostignuća i da smo spremni da u nastavku programa učestvujemo sa druge pozicije. Od kada je Srbija postala partnerska zemlja u programu, Univerzitet u BG nastupa drugačije“, kazala je Popović.
Dodala je da to jesu i dalje strateška partnerstva koja jačaju nase kapacitete, ali da sa druge strane i Srbija nastupa kao ekspert koji će pomagati drugim univerzitetima na globalnom nivou.
„To je jako bitno za pozicioniranje Univerziteta u Beogradu i povećanje njegove vidljivosti“, zaključila je rektorka.
Pomoćnik ministra prosvete Aleksandar Jović istakao je da je Erazmus + program veoma doprineo razvoju obrazovanja u Srbiji i to pre svega njegovoj internacionalizaciji.
Kako je kazao, od početka programa 2014. godine, iako je Srbija imala ograničen pristup fondovima, uspela je da bude lider Zapadnog Balkana u broju odobrenih projekata koje su naše institucije koordinirale i sredstava koja su za to dobijena.
Istakao je da ta sredstva nisu krediti, već su donacije koje EU daje za razvoj obrazovanje i dodao da je Srbija od 2014. do 2018. godine uspela da dobije oko 140 miliona evra pomoći za razvoj obrazovanja i to na svim nivoima – od predškolskog do visokog obrazovanja.
Naveo je da je Srbija 2019. uspela da postane partnerska zemlja i istakao da je to bitno jer samo šest zemalja koje nisu članice EU su programske zemlje sa potpunim pristupom fondovima.
„Teško je izdvojiti projekat koji bi bio održaj celog ovog programa, ali bitno je istaći da smo zahvaljujući svim projektima uspeli da pomerimo sistem, na primer Zakon o dualnom obrazovanju, posebno na visokom obrazovanju proistekao je iz jednog projekta Erazmus + programa“, kazao je Jović.
Svet je u transformativnom periodu, Sbija u korak sa promenama
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je danas da je program Erazmus + jedan od najboljih programa EU, da se ceo svet nalazi u transformativnom periodu za koji su potrebna nova znanja i da je zato dobro što je Srbija od 2019. godine programska zemlja u tom programu i što u punom kapacitetu ide u korak sa promenama.
Joksimović je na konferenciji „Saradnja Srbije i EU – stvaranje mogućnosti za unapređenje obrazovanja kroz Erazmus + program“, kazala da taj program postoji još od 1987. godine i ima za cilj stvaranje zajedničkog evropskog obrazovnog prostora, upoznavanja mladih širom Evrope, razmenu studenata, sticanje znanja i veština.
Međutim, kako kaže, sada ulazimo u transformativni period za ceo svet za šta su potrebna nova znanja, nove veštine, novi načini proizvodnje i potrošnje da bi dostigli ono što je i EU sebi zacrtala – održiv razvoj i održiv način unapređenja ekonomije i podizanja kompetetivnosti.
„Za to su potrebna nova znanja i zato je Srbija na vreme ušla u program kao programska zemlja, ne samo kao zemlja koja nije članica i koja je imala ograničen pristup fondovima, već kao programska zemlja u punopravnom statusu sa svim mogućnostima povlačenja sredstava za dobre projekte“, kazala je Joksimović.
Dodala je da cela naša akademska zajednica, što znači od vaspitača, nastavnika, do profesora univerziteta, studenata i svih uključenih u obrazovni program, ima pristup tim sredstvima.
Ono što je posebno značajno, smatra Joksimović je to što je EK najavila da će u novom „next generation“ – sledeća generacija paketu, u sedmogodišnjem budžetu biti odvojena dodatna sredstva za program Erazmus +.
Dodaje da s obzirom da budžet još uvek nije do kraja usvojen, ne može se govoriti o tačnim ciframa, ali da je sigurno da značajno povećanje sledi.
„To se vidi i na osnovu onoga što je predstavio evropski komesar Varheij prošle sedmice, a to je Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan“, kazala je Joksimović.
Kako navodi, kroz agendu za inovativni Zapadni Balkan i inicijative koje idu na podizanje veština, znanja i ekonomije, ozelenjivanju, digitalizaciji ekonomije i privrede, vidi se da moramo da stvorimo i nove stručnjake, eksperte i nova znanja i da pređemo na nove načine komunikacije i proizvodnje i potrošnje i učenja.
„Za mene je jedna od najvažnijih i najvećih ličnosti u srpskoj istoriji bio Dositej Obradović, veliki prosvetitelji, prvi ministar prosvete iz 1811., koji je govorio – ‘knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci’. Danas bismo rekli jer smo na pragu takve revolucije: „digitalne platforme, obrazovanje, tablete, računare i nove načine komunikacije, umesto oveštalih fraza i stalno istih priča“, ispričala je Joksimović.
Ističe da je Srbija ušla u tu maticu promena koje su i u Evropi i globalno i kroz Ekonomsko investicioni plan koji je predstavljen, ali i kroz Erazmus + u kojem punopravno učestvuje.
U promene naša zemlja je ušla, kako kaže Joksimović, i kroz sve ono što ima kao potencijal.
„Nesumnjivo je da je Srbija prepoznata i na Zapadnom Balkanu i kao partner EU i kao zemlja sa velikim ljudskim potencijalom, resursima, znanjem i inovacijama. Naravno ima puno posla, ali važno je da se svi uključimo na vreme, od vaspitača do univerzitetstkih profesora“, navela je ona.
Kaže i da je nesumnjivo da Srbija u segmentu obrazovanja stoji potpuno u istoj ravni sa evropskim zemljama i kaže da se to vidi i s obzirom da smo u punopravnom svojstvu korisnici Erazmus + programa, ali i po tome što je poglavlje 26 koje se tiče mladih i obrazovanja privremeno zatvoreno, što znači da smo u najvećoj meri usaglašeni sa evropskim standardima.
Međutim, primećuje, da bismo to ne samo održali, već i unapredili, moramo da motivišemo i angažujemo pre svega naše mlade ljude, ali i sve i profesore i nastavnike i učitelje i da pratimo ono što se događa u Evropi.
„Ne smemo da kaskamo za okolnostima, moramo da im idemo u susret i da ne propustimo priliku“, kaže Joksimović i navodi da se i dan danas govori da Srbija 1989. i 1990. godine nije prepoznali šta se dešava u svetu pa su napravljene greške.
„Sada prepoznajemo šta se dešava i na pragu smo jedne transformativne revolucije i mislim da Srbija u punom kapacitetu ide u korak sa promenama“, zaključila je Joksimović.
IZVOR:TANJUG
Be the first to comment