Fudbalski klub Vojvodina obeležava 106 godina od osnivanja.
Pre više od jednog veka grupa mladića okupila se u Temerinskoj ulici i odlučila da osnuje fudbalski klub koji će nazvati Vojvodina.
Među osnivačima, gimnazijalcima i studentima, bili su Vladimir Milićević, Milenko Hinić, Kosta Hadži, Kamenko Ćirić, Radenko Rakić, Milenko Šijakov, Živojin Bajazet, kasnije poznati i kao pravnici, profesori, industrijalci, hemičari.
I ove godine sekcija veterana FK Vojvodina zajedno sa predsednikom kluba Vojislavom Gajićem, kao i navijačima, položila je venac kod table u Temerinskoj ulici, koja svedoči gde je osnovan jedan od najznačajnijih fudbalskih klubova u Srbiji.
Predsednik Vojvodine Vojislav Gajić poručuje da mladići koji su osnivali klub verovatno nisu ni slutili da će kroz jedan vek Vojvodina postati „fudbalski gigant, kako novosadski, tako i u Srbiji i šire“.
„Vojvodina je kroz više od jednog veka imala više faza. Imala je uspone i padove, sve što je sastavni deo sporta, pogotovo fudbala. Uspelo se u tome da Vojvodina bude na dobrom putu, da se dobro razvija, a obaveza nas jeste da imamo emociju, jer Vojvodina može uspešno da se vodi samo ako oni koji učestvuju u njenom radu, oni koji igraju za nju, imaju posebnu emociju. Vojvodina je nešto posebno – ona mora da se voli“, kaže Gajić.
Rođendan klubu čestitao je i gradonačelnik Miloš Vučević poručivši da je Vojvodina duže od veka uspela da očuva sliku novosadskog brenda, koji uvek ima pozitivan prizvuk.
Od Fudbalskog kluba Šajkaš do titule i Evrope
Maja 1914. godine fudbaleri Vojvodine odigrali su svoju prvu utakmicu i to protiv FK Šajkaš. Igrači su pešačili 24 kilometra da bi stigli do gostujućeg terena i onda pobedili sa 5:0. Pešačili su isto toliko kilometara nazad do kuće.
Veliki rat koji će Srbiju pogoditi koji mesec kasnije zaustavio je aktivnosti kluba. Rad je obnovljen pet godina kasnije, za šta zasluge pripadaju novosadskim studentima u Pragu. Upravo su oni zaslužni za današnje boje kluba, jer su iz Praga doneli crveno-bele dresove Slavije.
Klub nije imao velikih uspeha u međuratnom periodu, ali je od pedesetih krenulo bolje vreme za fudbal u Novom Sadu. Na prvu titulu čekala se 1966. godina, potom su došle sedamdesete kada je Vojvodina uzela Srednjoevropski kup, po treći put su bili vicešampioni države, a i danas se prepričava utakmica između Crvene zvezde i splitskog Hajduka u Beogradu, kada su gosti čudnim golovima došli do pobede i odneli titulu kući.
U finišu osamdesetih, sezoni 1988/89, Vojvodina je stigla do druge šampionske titule. U „suženoj“ Jugoslaviji klub se profilisao kao „večito treći“, što ga, više-manje, prati i danas. U poslednjoj deceniji 20. veka Voša je igrala finale Kupa Jugoslavije, finale Intertoto kupa.
U novom veku, Vojvodina je konačno došla i do dugo željenog trofeja Kupa. U sezoni kada su obeležavali vek postojanja, igrači Vojvodine podigli su prvi trofej Kupa Srbije.
Kroz Vojvodinu je prošlo mnoštvo igrača, ostavivši snažniji ili slabiji pečat u klubu. Sećaju se navijači Todora Toze Veselinovića, Vujadina Boškova, Ilije Pantelića, Jozefa Velkera, Silvestera Takača, Petra Nikezića, Branka Stankovića, Zdravka Rajkova, Aleksandra Ivoša, Zvonka Ivezića, Martina Novoselca, Ratka Svilara, Čede Marasa, Slaviše Jokanovića, Siniše Mihajlovića, Miloša Šestića, Veska Mihajlovića, Gorana Šaule, Lea Lerinca, Dejana Govedarice, pa do Kačara, Tadića, Milinkovića Savića, Žakule, Brkiće, Jovanovića, Krasića, Mrđe u novom veku.
Fudbaleri Vojvodine pokušaće da za rođendanski poklon svojim navijači daruju pobedu u utakmici Superlige Srbije, pošto će sutra odmeriti snage sa ekipom Mladosti iz Lučana.
IZVOR:021.RS
Be the first to comment