Gojković: Zaštititi kulturno nasleđe

BEOGRAD –

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je danas naučni skup „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i tom prilikom naglasila da spomeničko nasleđe na KIM predstavlja ključni element nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda, a istovremeno važan i prepoznati deo kulturnog nasleđa Evrope i sveta.

Gojković je istakla da je naše kulturno blago na Kosovu i Metohiji je decenijama unazad i sve do danas izloženo različitim vrstama nasilja i pretnji, otvorenim nasrtajima i fizičkom uništavanju, kao i svakodnevnim kampanjama i pritiscima, pokušajima brisanja i falsifikovanja.

maja, gojković, dan, afrike

Izvor: Ministarstvo kulture i informisanja

„U periodu od 1999. godine do danas, nepovratno je uništen deo srpske srednjevekovne duhovne i kulturne baštine od suštinskog značaja za našu istoriju. Vreme je pokazalo da privremenim institucijama samouprave nedostaju i stručnost i volja da vode brigu o srpskom kulturnom nasleđu, što su konstatovale i dosadašnje misije Uneska i Saveta Evrope. Najočigledniji primer je Martovski pogrom iz 2004. godine, kada su brojni manastiri i crkve srušeni, spaljeni i oskrnavljeni, a 10.000 fresaka, ikona i mnogih drugih vrednih relikvija i crkvenih knjiga trajno su uništene i nestale“ kazala je Gojković i dodala da su nedavni zahtevi da se srpski manastiru izbrišu s Liste svetskog nasleđa u opasnosti, zvuče u najmanju ruku cinično.

Ministarka je ocenila da očuvanje našeg kulturnog nasleđa je jedan od uslova opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i spada među prioritete kulturne politike naše zemlje.

„Ministarstvo kulture i informisanja je preko Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture sprovelo konzervatorsko-restauratorske, slikarsko-restauratorske i sanacione radove u manastirima Banjska, Visoki Dečani, zatim u Pećkoj Patrijaršiji, Gračanici, Bogorodici Ljeviškoj, Velikoj Hoči i manastiru Svetih arhangela kod Prizrena. Ministarstvo i u ovoj godini u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture nastavlja radove na obnovi manastira Banjska i Crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu“ kazala je Gojković i dodala da je u odbrani od brojnih falsifikata, podmetanja i zloupotreba, važno i da naši eminentni stručnjaci iz oblasti zaštite spomeničkog nasleđa, istorijskih nauka, etnologije, lingvistike i pravnih nauka iznesu svoj stav i pruže doprinos u odbrani istine.

Gojković je naglasila smo sve više svedoci i takozvanog „mekog“ pritiska na našu versku i kulturnu baštinu.

„Jedan od takvih primera desio se u avgustu 2019. godine, na ostacima pravoslavnog hrama Sv. Nikole u Novom Brdu. Tu je postavljena tzv. kosovska zastava, održana manifestacija „Dani Artane“, i služena rimokatolička misa na temeljima pravoslavnog hrama, a sve u cilju promovisanja srednjovekovnog grada Novog Brda kao etnički albanske lokacije. Šta više, sve to se dešavalo u specijalnoj zaštićenoj zoni koja obuhvata srpske srednjovekovne kulturno-istorijske i verske spomenike“ kazala je Gojković.

Kako je navela drugi drastičan primer je izgradnja puta koji bi povezao Kosovo i Metohiju sa Crnom Gorom.

“ Odlukom Prištine, taj put trasiran je neposredno uz manastir Visoki Dečani. Time bi direktno ugrozio zadužbinu kralja Stefana Dečanskog iz 14. veka, koja uživa status svetske kulturne baštine. Paralelno sa izgradnjom puta, predstavnici lokalne samouprave odbijaju da implementiraju čak i odluku Ustavnog suda u Prištini kojom je odlučeno da se manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemlje“ kazala je Gojković.

Prema njenim rečima „svi oni koji pretenduju na našu kulturnu baštinu računaju na to da brisanje materijalnih tragova postojanja jednog naroda protokom vremena trajno uništava njegovo sećanje i identitet.

„Ipak, ono što nijedan pokušaj krađe istorije i identiteta ne može da izbriše jeste duboko ukorenjena svest o kulturnim korenima našeg naroda. Odatle potiče i odlučnost da negujemo i čuvamo svest o veličini naših svetinja, zajedno sa materijalnim spomenicima“ kazala je Gojković.

Predsednik SANU Vladimir Kostić istakao je da je Akademija prekidana pandemijom ambiciozno pokrenula projekat pod nazivom „Srpsko pitanje“.

„Želja je da se uz prisustvo članova SANU, uz učešće relevatnih institucija kao što je to slučaj danas, i pojedinaca pokreću pitanja od vitalnog značaja za ovo društvo, narod i državu. Bilo je jasno da će u takvim planovima prioritet svih prioriteta biti problemi na KIM“ kazao je Kostić.

On je naglasio da je današnji skup nekoliko puta pandemija odlagala.

„Suočeni sa negiranjem provokacijama i otimanjem suštine te baštine shvatili smo da vremena za odlaganje više nema. Imamo preko 30 učesnika skupa od kojih ćemo sigurno mnogio naučiti“ kazao je Kostić.

Profesor Milašinović: Kosovo je riznica naše kulture

Kosovo je riznica naše kulture i ne treba to da zaboravimo, izjavio je danas predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za saradnju sa Uneskom, prof. dr Goran Milašinović, i dodao da bi kulturnim identitetom trebalo da izražavamo nacionalni identitet.

Što se tiče zahteva Prištine upućenog Unesku pre dve nedelje da se četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji isključe iz kategorije ugroženih spomenika i da im se promeni zemlja porekla, Milašinović je rekao je za RTS da poruke koje dolaze iz Prištine ne treba ignorisati, ali da nema mesta velikoj panici kada je reč o članstvu privremenih institucija u Unesku.

„Kada se setimo 2015. godine, kada su oni bili veoma aktivni i kada su želeli da postanu punopravni članovi, tada su se već u ovo vreme videle aktivnosti u Parizu, videle su se aktivnosti na licu mesta koje su pokazivale da se oni spremaju za članstvo, odnosno njihovu želju za članstvo“, rekao je on.

Milašinović je naveo da u ovom trenutku takvih aktivnosti nema, ali da su iznenađenja uvek moguća, pošto, kako je naveo, Priština uvek reaguje kako joj kažu sponzori i da je moguće da će se i ove godine kandidovati, ali da je pozicija Srbije jača sada nego 2015. godine.

Govoreći o zahtevu Prištine da se manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji uklone sa spiska ugroženih objekata, on je naveo da oni nemaju pravo da pišu Komitetu za svetsku baštinu, pošto je Srbija potpisnica Konvencije o svetskoj baštini, a institucije u Prištini nisu.

„Komitet za svetsku baštinu taj dokument ne treba da razmatra. Ima pravo da ga razmatra, ali to ne bi bila uobičajena praksa. Mi treba da se ponašamo strogo u skladu sa Ustavom Uneska. Mi smo odgovorni kao država potpisnica konvencije o baštini koja je na teritoriji Kosova i Metohije. Prema tome, to je naša briga i treba da ostane tako“, kazao je Milašinović.

On je ocenio da je u pitanju stvar za lokalnu i političku upotrebu i dodao da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvo kulture redovno šalju izveštaje o stanju tih dobara i neprestano upozoravaju na kršenje prava i očuvanje tih dobara.

Milašinović je podsetio da je, istovremeno sa zahtevima Prištine, organizacija „Evropa nostra“ proglasila Visoke Dečane za jedan od najugroženijih spomenika i da zbog toga misli da njihovi zahtevi nisu ozbiljni i da je reč o političkoj poruci.

Govoreći o uzurpiranom zemljištu manastira Visoki Dečani, Milašinović je istakao da prvobitno nije postojala ideja o putu koji bi se tu pravio, već da je plan nastao kada je Haradinaj došao na vlast.

„Njihovi sponzori ih neprestano upozoravaju da treba da vrate crkvenu zemlju. Oni to nisu uradili. Bezbroj kontraargumenata postoji da oni i dalje ne ispunjavaju pravila koja su nužna za održanje lokalne zajednice oko nekih kulturnih dobara. Oni nemaju pravo da vode brigu formalno, ali mogu kao lokalna zajednica da to rade, a to neprestano ne rade“, istakao je Milašinović.

On je istakao da Kina predsedava Komitetu ove godine i da raspoloženje nije takvo da se dodaju teme koje polarizuju.

Kada je reč o mogućoj kandidaturi Prištine za članstvo u Unesku i Komitetu za svetsku baštinu, Milašinović je naveo da oni to ne mogu da rade bez sponzora i da je nepovoljno za Prištinu to što Albanija izlazi iz Komiteta za svetsku baštinu, kao i da odnos broja zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost i onih koji nisu ide u korist Srbije.

On je rekao da na Kosovu i Metohiji postoji 1.300 crkava, koje su dokaz o postojanju srpske kulture, što je više nego u ostatku Srbije.

„Kosovo je riznica naše kulture i istorije i mi nikako ne treba da to smetnemo s uma i zaboravimo i treba uvek da se borimo. Mislim da je dobra prilika ta povećana pažnja na kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji, da je dobra da usmerava mladu generaciju, da jednu vrstu patriotizma koja je do sada išla jednim tokom koji je agresivan, ratnički, skrenemo prema jednoj vrsti kulturnog patriotizma“, kazao je Milašinovic.

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*