Pre nekoliko nedelja, 19-godišnja influenserka objavila je svojim pratiocima na TikToku da ima novi hobi: doniranje jajnih ćelija. Prodaja ćelija ženama ili parovima koji žele da zatrudne, kako je opisala ona, brz je i relativno bezbolan način da zaradi gomilu novca.
„Jedna devojka je upravo rekla da je donirala svoje jajne ćelije i brzo je dobila 20.000 dolara — a ja sam odmah počela da tražim i odlučila da će to biti moj sledeći hobi“, rekla je TikTokerka Điđi Džulijana svojoj publici od 137.000 ljudi, piše Forbs.
Tvrdila je da se neželjeni efekti invazivne hirurške procedure ne razlikuju od onoga što već oseća kada uradi botoks i filere, pa zašto ne?
„Ako vidite 30.000 moje dece kako trčkara unaokolo, jer ću donirati jajne ćelije kao luda… Nemojte se uplašiti“, našalila se ona.
Objavljen 20. avgusta, video je pogledan više od 24 miliona puta, lajkovan četiri miliona puta, podeljen stotinama hiljada puta i privukao 18.000 komentara – mnogi su rekli da bi i oni donirali svoj reproduktivni materijal, ne bi li kupili automobil, finansirali odmor ili, kao Điđi, samo uzeli novac.
Donatorke jajnih ćelija često zarađuju oko 12.000 dolara po ciklusu, mada neke mogu zaraditi i do 25.000 dolara, navodi Forbs.
„U suštini normalan dan za mene… Osim što ću biti bogatija… Tužite me“, napisala je devojka po imenu Lizi.
„Doniraću svoju spermu jer imam metar i devedeset, obrazovan sam i bez zdravstvenih problema. Napraviću pare“, napisao je drugi pratilac.
Pojedine kriobanke nude zdravim muškarcima do 1.500 dolara mesečno.
Ali viralni snimak je takođe izazvao glasna negodovanja rastuće onlajn zajednice ljudi, začetih uz pomoć donora – jajnih ćelija ili sperme – koji sve više koriste društvene mreže kako bi tražili zakone koji će bolje zaštitili buduću decu rođenu ovim putem.
Problematično reklamiranje
Oni takođe ukazuju na probleme koje retorika poput Điđine može stvoriti.
Kao prvo, napominju oni, donori koji više puta daju reproduktivni materijal mogu izložiti potomstvo riziku od slučajnog incesta.
Za razliku od nekoliko drugih zemalja, Sjedinjene Države nemaju savezne zakone koji ograničavaju broj donacija koje jedna osoba može dati.
Imati desetine ili stotine braće i sestara takođe može biti traumatično za roditelje i decu – što su problemi istaknuti u nedavnom Netfliksom dokumentarcu „Čovek sa 1.000 dece“, o serijskom donoru sperme koji je lagao i donirao stotinama porodica širom sveta, pre nego što je mu je sud u Holandiji prošle godine zabranio da to ponovi.
Postoje i bezbednosni problemi i potencijalne dugoročne posledice po zdravlje donatorki jajnih ćelija – posebno onih koji više puta doniraju i zbog toga sebi ubrizgavaju visoke nivoe hormona tokom dužeg vremenskog perioda.
Ove posledice, piše Forbs, nisu temeljno proučene i skoro ih je nemoguće objasniti u nekoliko sekundi na društvenim mrežama.
Međutim, ovakav snimak može da obmane tinejdžere i 20-godišnjake koji su često ciljna publika (Điđi je imala 18 godina kada je napravila viralni TikTok video).
Američko društvo za reproduktivnu medicinu preporučuje da donatori jajnih ćelija i sperme imaju najmanje 21 godinu, a da donori mlađi od toga prođu prethodnu psihološku procenu.
Konačno, velike isplate mogu podstaći donore da lažu ili izostavljaju informacije u svojim prijavama, tvrde zagovornici ozbiljnijih zakona.
Oni se podvrgavaju osnovnom genetskom testiranju, ali postoje brojni medicinski problemi koje jednostavno mogu da ne prijave.
„Svi ovi influenseri – uključujući i ovu devojku – gledaju na ovo kao na priliku za zaradu novca, ali ne razmišljaju o tome dugoročno,” Laura Haj, TikTokerka sa publikom od skoro 700.000, za Forbs.
Objasnila je:
„Ovo nije jaje koje će stajati u petrijevoj posudi; ovo će postati punopravno ljudsko biće. To punopravno ljudsko biće će na kraju videti taj video. A to što ova osoba tretira donaciju jajnih ćelija, kako je rekla, kao ‘hobi’ – nije samo opasna, već je predatorska“, smatra ona.
Haj podržava začeće putem doniranog reproduktivnog materijala, ali…
„Ja sam za etičku koncepciju donatora. I to je problem, i to je ono što ne vidimo, a to je ono što društvene mreže pomažu da se ovekoveči: neetička strana svega ovoga“, rekla je.
„Ne treba sve uraditi za novac. Ne treba sve da bude kontent“, istakla je Laura.
Nedelju dana nakon Điđinog viralnog TikTok-a, devojka je objavila novi snimak u kome se nalazi jedna agencija i banka jajnih ćelija u južnoj Kaliforniji. Post je bio plaćena saradnja.
„Ovo je bio moj prvi put da govorim/razmišljam o temi, tako da nisam radila nikakvo istraživanje pre objavljivanja“, rekla je Điđi.
Nakon što je, kaže, pročitala komentare, stekla je više znanja o proceduri.
„Nisam znao da su kvalifikacije toliko stroge, da realno ni ja ne bih bila prihvaćena kao donorka. Iako razumem da je to veoma rigorozan proces koji uzima ogroman danak na našim telima, mislim da je lepo što možemo da poklonimo porodice drugim ženama koje nemaju tu mogućnost. Iako to definitivno ne bi funkcionisalo za sve, lepo je što sam možda mogla da dođem do nekoga ko bi drugome pomogao u stvaranju porodice“, kazala je.
Uloga društvenih mreža
Društvene mreže dramatično menjaju razgovore o reproduktivnom zdravlju i zasnivanju porodice u Americi, normalizujući alternative prirodnom začeću kao što su vantelesna oplodnja (VTO), surogat majčinstvo i donori koji mogu pomoći onima koji se bore, kao i samci ili istopolni parovi, da postanu roditelji.
To su teme koje su postale politizovane u eri nakon Rou protiv Vejda — što je jedno od žarišta u predsedničkoj trci 2024. godine.
Mnoge teme su iskrsle nakon toga – države poput Alabame su nastojale da neiskorišćene zamrznute VTO embrione označe kao ljudska bića.
U isto vreme, debate podižu svest o rastućoj potrebi za ovim uslugama, zaštiti za njih i politikama koje bi ih učinile pristupačnijim.
Ali dok društvene mreže pomažu da se destigmatizuju ovi problemi i procedure, to takođe ima neželjenu posledicu: preinačavaju ozbiljnu medicinsku proceduru koja nije bez rizika kao nešto što nije velika stvar – čak i zabavno, glamurozno i iznad svega, veoma unosno.
TikTok i Instagram influenserke prave trendi video snimke u stilu „jedan dan u mom životu“ o doniranju svojih jajnih ćelija, uz hashtagove kao što su #bogata i #novac; a u nekim slučajevima su čak plaćeni da objave kako prolaze kroz ovu proceduru, iako to zaista ne učine.
Industrija takođe doprinosi, jer agencije, klinike i banke jajnih ćelija i sperme regrutuju donore marketingom o luksuznim automobilima i dizajnerskim torbama koje mogu kupiti prodajom svog genetskog materijala.
Ferfeks banka jajnih ćelija, jedna od najvećih, prikazivala je Luj Viton i Šanel torbice koje bi mogle da se kupe za 48.000 dolara. Video, postavljen uz pesmu Britni Spirs „Oops! I Did It Again” je lajkovan stotinama hiljadama puta pre nego što je sklonjen.
Banka nije odgovorila Forbsu na zahtev za komentar.
Namere – privlačenje donora kako bi se većem broju ljudi pružila prilika da imaju porodice – jesu pohvalne.
Doniranje takođe može otvoriti vrata mladima da plate školarinu ili otplate studentske zajmove, a mnogi to rade altruistički.
Ali, mnogo je i onih koji se brinu da većina sadržaja na društvenim mrežama, kojom se novcem i fensi stvarima mame donori, čini više štete nego koristi, kršeći moralne kodekse i umanjujući važnost razloga koje imaju i donori, roditelji primaoci, ali i toga kako će se osećati buduća deca.
Donirati jajne ćelije u suštini nije rizična procedura, ali su uključeni rizici ipak „stvarni i potencijalno ozbiljni“, prema Američkom društvu za reproduktivnu medicinu.
Pojedine devojke pate od „sindroma hiperstimulacije jajnika“, kada hormonski lekovi i procedure izazivaju prekomerno oticanje jajnika, što može dovesti do jakog bola u stomaku, kratkog daha, povraćanja i brzog povećanja telesne težine.
Akutne komplikacije poput infekcije, krvarenja, gubitka jajnika ili oštećenja drugog reproduktivnog organa takođe mogu ugroziti sposobnost te žene da zatrudni (i nije uvek jasno ko plaća lečenje ako nešto pođe naopako).
Osim mogućih efekata na zdravlje, poruke o brzom bogaćenju koje pojačavaju influenseri i industrija takođe su navele mnoge devojke da odbace ili potpuno ignorišu implikacije da ih jednog dana mogu zapratiti i njihova buduća biološka deca – što je mnogo lakše sada kada postoje društvene mreže i komercijalni DNK testovi, koji su zajedno gotovo ukinuli anonimnost donora.
Ilustrovanje potpunije slike i otkrivanje rizika na samom početku je od vitalnog značaja za informisani pristanak donora, kaže Džejmi Spirs, direktor LGBTQ+ porodičnog zastupanja u Savetu za ideje donatora u SAD.
„Nismo protiv kompenzacije za donore – samo postoji ravnoteža između toga koliku neko dobija nadoknadu i etičkih briga. Samo želimo da budemo sigurni da to nije jedina stvar koja se ističe kada se ljudi na ovo odluče. Naročito u ranoj fazi, mora postojati razumevanje u šta se upuštaju“, navodi.
Rejčel Šif, direktorka marketinga ovog Saveta, dodala je objave ove vrte igraju i na emocije ranjivih budućih roditleja, koji bi, očajni, uradili sve da imaju porodicu.
„Postoji mnogo dezinformacija. I samo zato što ljudi toliko žele bebu, oni će ovako nešto videti i shvatiti da je normalno“, objasnila je ona.
Donor koji je sakrio podatke o bolesti u svojoj porodici
Romi Slosberg i njena supruga koristile su donatora sperme da postanu majke. Nakon što je preko Gugla pronašla banku sperme u Sijetlu, Slosberg je odabrala biološkog oca svoje buduće dece na osnovu malog dosijea — kratke biografije i audio intervjua, osnovnog genetskog testiranja, odgovora „da ili ne“ na medicinska pitanja, jednostavna poput onog da li neko u njegovoj porodica nosi naočare, i fotografija bebe za koju joj je rečeno da je on.
Potrošila je 10.000 dolara na donora — povrh 80.000 dolara na lečenje neplodnosti i proceduru u Koloradu — da bi zatrudnela.
Njena ćerka se rodila gluva na jedno uvo. Slosberg je od tada pronašla više od deset polubraće i sestara, uključujući jednog koji ima gubitak sluha i drugog koji je rođen bez ruke.
Kada je na kraju pronašla donora DNK testom, on je otkrio da je njegova rođena sestra imala isto stanje kao i njena ćerka (mikrocija, urođeni defekt koji dovodi do deformisanog uha).
Doktori su rekli da nema načina da se sazna da li je donor bio uzrok bez dublje istrage, a savršen ishod nikada nije zagarantovan ni u jednoj trudnoći.
Ali iskustvo je navelo Slosbergovu da se zapita da li donori u potpunosti i istinito otkrivaju svoju medicinsku istoriju.
„Medicinski kartoni koji su mi dati nisu se poklapali sa stvarnom medicinskom istorijom donora“, rekla je za Forbs 32-godišnja kreatorka, sada majka dvoje dece.
Danas ona koristi Instagram – gde je izgradila publiku od 37.000 – da se zalaže za prava osoba koje su začete od donora, zahtevajući više propisa oko transparentnosti donora i verifikacije njihovih zdravstvenih dokumenata
„Trošite novac misleći da nešto kupujete, da je opis proizvoda tačan, a onda godinama kasnije saznate da nije. Očigledno, na kraju, rezultat je da imate svoju decu. Ali ako vam šalju nešto za tu sumu novca, trebalo bi da vam daju tačne informacije“, rekla je ona.
Ako je klinika slagala o ovome, o čemu su još lagali?
Haj, popularna kreatorka koja je začeta uz pomoć donirane sperme, rođena je 1988. godine, nakon što su se oba njena roditelja borila sa neplodnošću.
U to vreme, parovi obično nisu birali svoje donore. Klinike bi umesto toga birale donora sperme koji je najviše odgovarao očevoj boji kose i očiju, etničkoj pripadnosti i religiji.
Čovek koji ju je odgajao bio je Irac, Škot, Norvežanin i katolik, i rečeno im je da će donator biti isti kao on.
Kada je Haj imala 26 godina, saznala je putem DNK testa predaka da je donor, u stvari, 100 odsno Aškenazi Jevrejin.
Rekla je da izgleda „veoma Aškenazi“ i da je dugo bila meta antisemitizma, a da nije razumela zašto.
„Ako je klinika lagala o ovome, o čemu su još mogli lagati?“ rekla je.
Kada je kontaktirala doktorku koja je pomagala njenim roditeljima, a koja još uvek radi u Njujorku, rekla joj je da su medicinski kartoni od pre više od tri decenije uništeni i da je donor bio zdrav.
Ali mnoštvo zdravstvenih problema, a koji uključuju i neplodnost sa kojom se borila, ostavili su Haj je skeptičnom i željnom odgovora.
„Ne znam šta bi trebalo da očekujem od svog života. Upravo ću dobiti dete. Nemam pojma šta bi potencijalno mogla biti četvrtina mog deteta, i to je zastrašujuće. Koliko sam podložna raku? Parkinsonovoj? Alchajmeru? A sve su to stvari koje bi se uz pravilan skrining mogle sprečiti. … Ne znam ni da li rak dojke postoji u njegovoj porodici. Ne znam čak ni da li bi trebalo da idem na mamografiju ranije, a rani mamograf ne bi bio pokriven zdravstvenim osiguranjem jer nemam ‘porodičnu istoriju’“, rekla je ona za Forbs.
Dodala je:
„Osim ako niste imali potrebu za hitnim medicinskim intervencijama, ne razumete o čemu govorim. Ne razumete zašto je potpuna medicinska istorija imperativ. Smatrajte da ste veoma privilegovani što niste bili stavljeni u tu situaciju“, kazala je.
Sa 29 godina, koristeći Ensestri i Fejsbuk, Haj je pronašla svog biološkog oca. Napisala mu je pismo, tražeći razgovor i neke medicinske informacije, i lično ga dostavila njegovoj kancelariji u Njujorku. Sedam godina kasnije, nije joj se javio.
Postoji nekoliko zakona koji regulišu kako sve ovo funkcioniše u SAD. I iako je Američko društvo za reproduktivnu medicinu izdalo etičke smernice, da li i kako ih se pridržavaju zavisi od onih koji pružaju usluge ili negu.
Društvo je odbilo da komentariše ovu priču, umesto toga je Forbsu poslalo vezu sa svojim preporukama, koje su prethodile eksploziji TikToka u SAD.
Ipak, nagovaranje influensera na društvenim medijima i van njih dovelo je da zakonodavci shvate koliko su važni državni i federalni zakoni koji bi uredili ove procese.
„Ovo nije industruja košulja, oni bukvalno prave bebe“
NVO i Slosberova pomogli su pre dve godine da Kolorado postane prva i jedina država u SAD koja je zabranila anonimne donacije sperme i jajnih ćelija, dajući deci koja su začeta od donora pravo da znaju podatke o njima kada napune 18 godina.
Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska imaju slične zakone.
To je takođe prvi i jedini američki zakon koji ograničava koliko jedan donor može da donira, sprečavajući ih da daju više od 25 porodica i ograničavajući donorke jajnih ćelija na šest ciklusa.
Zakon u Koloradu, koji će takođe odrediti minimalnu starosnu dob donora na 21 godinu i stvoriti pravila za pristup i ažuriranje njihovih kartona i istorije bolesti, stupa na snagu u januaru.
Godine 2023. Hju je pomogla da se uvede federalni zakon koji bi kriminalizovao takozvanu „prevaru plodnosti“, gde oni koji pružaju uslugu pogrešno predstavljaju čiji DNK koriste za VTO.
„Ovo nije industrija koja stvara stolove, stvara košulje; oni bukvalno prave bebe. Trebalo bi da se ponašaju po najvišim standardima. A činjenica da nemamo čime da se zaštitimo, trebalo bi da bude zastrašujuća za sve“, rekla je Haj.
IZVOR:N1
Be the first to comment