Inženjera geologije Zorana Đajića, koji je do juna 2023. radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu kao konsultant za kamen, o rušenju nadstrešnice, koja je usmrtila 14 ljudi, obavestio je jedan od radnika, a čim je čuo izjave političara da je nadstrešnica pala jer na njoj ništa nije rađeno, rešio je da javno progovori. „Nisam moga da dozvolim da nas o ovome lažu u oči“, kaže za Radar.
„Utege koje su držale nadstrešnicu iščupale su se direktno iz krova. One su bile projektovane da drže nadstrešnicu, koja je imala sedam ili osam šupljih polja širine i dužine od četiri metra, a oni su ih pokrili metalnim šinama i odozgo postavili teško staklo. Ta dodatna konstrukcija povećala je težinu nadstrešnice bar za trećinu, a možda i više“, kaže Đajić za Radar, uz opasku da bi arhitekta, koji ju je projektovao, sigurno stavio i potporne stubove da nije bilo tih praznih polja.
„Na drugom delu stanične zgrade, gde se nalazi restoran, nastavak nadstrešnice je na stubovima i on je ostao na svom mestu. Pao je samo deo nadstrešnice koji je bio dodatno opterećen. Kada smo proveravali u kakvom je stanju mermer na fasadi i došli do krovnog dela, tražio sam da se skine pročelje i očisti od đubreta, tog lošeg betona i da se stave nove ploče, ali oni to nisu hteli. Firma Starting, prvi podizvođač, nije to htela da uradi, iako sam to nekoliko puta zahtevao, videvši kakvo je stanje betona ispod mermernih ploča sa strane, na samom početku pročelja“, objašnjava Đajić.
Đajić je istražiteljima rekao da se videlo da je beton iza skinutih mermernih ploča u lošem stanju, da je propao i da su se tu nalazili zgužvani prazni džakovi od cene i da je bilo logično da se nešto preduzme.
Bili ste konsultant CIP-a za kamen na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?
Na zgradi je ugrađeno 12 vrsta kamena iz cele bivše Jugoslavije. Ona je završena 1965, za 15 meseci je sazidana, a danas ne može takva zgrada za 15 godina da se napravi da valja. Kada je počela rekonstrukcija i sklopljeni ugovori sa Kinezima, nisu znali šta da rade sa kamenom. CIP je onda rekao da sam im bio konsultant na projektovanju i da mogu da angažuju mene ili nekog drugog. Bavim se kamenom od 1986, u Veroni imam svoj sajt Kamen Srbije, na sajmu građevinarstva imamo svoj sajam Stone Expo Srbija. Pozvali su me, potpisali smo ugovor i počeo sam da kontrolišem radove od prvog dana. Skinuli smo 80 odsto kamena i videli da je podloga ispod bila đubre, pa smo naredili da se skine sve. Tamo gde je podloga bila dovoljno dobra, to smo omalterisali, a tamo gde nije radili smo metalnu potkonstrukciju od aluminijuma, sekli kanale u pločama i nizali ih na potkonstrukciju.
Na pitanje zbog čega nije zamenjen kamen na pročelju zgrade, on za Radar kaže da nije bilo objašnjenja, odnosno bilo je potrebno da se napravi velika skela, jer je bilo nemoguće da ploče skidaju odzogo, sa krova. Po njegovim rečima, jedan od velikih problema o kojem niko ne želi da priča je i taj da se krovna podizvođačka firma Starting iz Batajnice „povremeno na projektu ponašala kao da je investitor“, te da je ignorisala ono što je on tražio i što je tražio nadzor.
Be the first to comment