REJKJAVIK – Građani Islanda danas izlaze na referendum na kojem odlučuju da li njihova zemlja treba da ponovo otvori pristupne pregovore sa Evropskom unijom.

Reč je o važnom političkom trenutku ne samo za Island, već i za Evropsku uniju, koja pažljivo prati raspoloženje građana ove severnoevropske države.

Važno je naglasiti da se na današnjem referendumu ne odlučuje direktno o ulasku Islanda u Evropsku uniju. Građani odlučuju da li žele da se ponovo pokrenu pristupni pregovori. Ukoliko većina glasa „za“, Island bi ponovo otvorio razgovore sa Briselom, a eventualni dogovor o uslovima članstva kasnije bi morao da bude potvrđen na novom referendumu.

Island je pristupne pregovore sa EU započeo 2010. godine, ali je proces prekinut 2013. godine. Pitanje evropskih integracija ponovo je došlo u centar političke pažnje zbog promenjenih ekonomskih, bezbednosnih i geopolitičkih okolnosti u Evropi.

Jedno od najosetljivijih pitanja u eventualnim pregovorima bilo bi ribarstvo. Kontrola nad morskim resursima predstavlja jedno od najvažnijih pitanja za Island, a protivnici evropskih integracija strahuju da bi članstvo u EU ograničilo mogućnost Rejkjavika da samostalno upravlja svojim ribarskim resursima.

S druge strane, pristalice približavanja EU ukazuju na ekonomsku stabilnost, mogućnost jačeg učešća u procesu donošenja evropskih odluka i prednosti koje bi Island mogao da ima kao punopravna članica Evropske unije.

ŠTA ODLUKA ISLANĐANA ZNAČI ZA ZAPADNI BALKAN?

Rezultat referenduma sa posebnom pažnjom pratiće se u zemljama koje se nalaze na evropskom putu.

Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija godinama nastoje da napreduju ka članstvu u Evropskoj uniji.

Island je, međutim, u specifičnoj poziciji. Iako nije članica EU, on je već duboko povezan sa evropskim tržištem i deo je Evropskog ekonomskog prostora i Šengenskog prostora.

Zbog toga se islandski put ne može direktno porediti sa procesom evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.

Ipak, eventualna odluka Islanda da ponovo otvori pregovore mogla bi da bude važan politički signal za Evropsku uniju u trenutku kada se sve više govori o budućnosti proširenja.

Ako Islanđani kažu „da“, Brisel će dobiti novi podsticaj za razgovor o proširenju i budućnosti evropskih integracija.

Ako kažu „ne“, biće to signal da i jedna visoko razvijena evropska država i dalje ima snažne rezerve prema punopravnom članstvu u EU.

ISLAND PRED ISTORIJSKOM ODLUKOM

Današnje glasanje zato prevazilazi pitanje odnosa jedne male ostrvske države sa Briselom.

Ono se održava u trenutku velikih promena u Evropi – od bezbednosnih izazova i rata u Ukrajini do pitanja ekonomske stabilnosti i budućnosti Evropske unije.

Za Island je u pitanju odluka o tome da li će ponovo otvoriti vrata pregovorima sa Evropskom unijom.

Za Brisel je to test raspoloženja građana jedne zemlje koja je već veoma tesno povezana sa evropskim institucijama.

A za Zapadni Balkan ostaje važno pitanje:

Da li će Evropska unija u narednim godinama ubrzati proces proširenja i otvoriti novu stranicu evropskih integracija?

Odgovor na to pitanje neće zavisiti samo od Islanda, ali će današnji rezultat referenduma biti pažljivo analiziran u evropskim prestonicama.

PORTAL BALKAN 381

Island danas glasa o povratku za pregovarački sto sa Evropskom unijom – odluka koja bi mogla da bude važan politički signal za celu Evropu.