Istina o teroristi Muhamedu Hažibu (VIDEO)

Priča koju Hažib izbegava da ispriča.

Muhamed Hažib je otišao u Nemačku 2002. godine kako bi pobegao iz okruženja koje nije bilo religiozno. Njegov otac Hamadi bio je učitelj ateista. Po svom dolasku u Nemačku stupio je u kontakt sa grupom pod nazivom „Džamat Tablih“ (Jammat Tabligh). Krenuo je tako da prati Božiji put po džamijama Nemačke i širom Evrope kako bi učio. Tokom jednog od svojih putovanja, Muhamed Hažib je upoznao tzv. „Jusefa“. Njih dvojica su se saglasili da im ipak nije mesto među ljudima iz grupe „Tablih“, već da je umesto toga njihovo pravo mesto u prvim redovima Mudžahedina. Jusef je uspeo ubediti Hažiba da pođu u Čečeniju kako bi se tamo borili protiv Rusa. Nakon dve godine odlučio je da idu da se bore protiv Amerikanaca u Avganistanu.

U junu 2009. godine Muhamed Hažib se vratio u Nemačku iz Maroka, gde je zauvek ostavio svoju suprugu i dva sina u kući svojih roditelja u gradu Tifletu, nakon što je prodao sav svoj imetak i stvari u Nemačkoj.

21. juna 2009. Jusef i Hažib putuju u Istanbul, a zatim odatle u Mašhad, u Iran. U ovoj državi Jusef je potom stupio u kontakt sa avganistanskim krilom terorista koje im je omogućilo da dobiju lažna pakistanska dokumenta. U Panjguru, u Pakistanu, Muhamed Hažib je platio 250 dolara avganistanskim krijumčarima da ga ilegalno prebace u Avganistan preko gradova Banu, Keta i Mirali kako bi stigao do planinskog regiona Vaziristan. Ovaj region je pod kontrolom Talibana i poznat kao veoma nestabilno i nesigurno mesto. U gradu Miran Šah u Varzistanu, Muhamed Hažib je odseo u gostinskoj kući azerbejdžanskih boraca, koje je predvodio njihov ratni vođa „Abu Hamza Azerbejdžanac“ koji će uputiti Muhameda Hažiba u to kako da pribavi pušku Kalašnjikov, kao i 120 metaka za 1000 dolara, u svrhu pripreme za njegov trening.

U julu 2009. godine, pod komandom „Abu Hamze Azerbejdžanca“, Muhamed Hažib se podvrgao treningu borbe u ratnim uslovima, sastavljanju puške, punjenju puške municijom, pucanju i gađanju ljudskih meta. Bila je to njegova priprema za prebacivanje u Avganistan i borbu u redovima terorističke organizacije „Al-Kaida“, čijem se vođi već bio zakleo na vernost i odanost u borbi protiv američkih trupa. Muhamed Hažib dobio je tada hepatitis i bio je prinudjen da se vrati u Nemačku pre nego što mu se zdravstveno stanje pogorša. Tokom ovog perioda bili su mu povereni kućni poslovi u domovima udovica boraca Mudžahedina, kao što je spremanje obroka i pranje veša.

1. oktobra 2009. tokom svog povratka u Iran, Muhamed Hažib i još trojica turskih boraca, uhapšeni su od strane vojne jedinice Pakistanske armije u regionu Panjgur. Prebačen je potom u zgradu Pakistanske tajne službe u Islamabadu, gde je bio ispitivan i zadržan tokom narednih 4 meseca i 17 dana. Ispitivan je o tome koja je teroristička dela počinio i koja je tek planirao da načini. U pokušaju da prevari pakistansku tajnu službu Muhamed Hažib je tvrdio da je njegovo prisustvo i aktivnost u Pakistanu zapravo posledica rada u grupi „Džamat Tablih“ i da je to bio deo njegovog puta približavanja Bogu.
2. februara 2010. on je deportovan u Nemačku gde mu je bilo zabranjeno da napusti Frankfurtski aerodrom i gde je bio pod strogom kontrolom jakih snaga bezbednosti, svih predviđenih službi.

Dva dana kasnije, nemačka policija nadgledala je odlazak Muhameda Hažiba sa Frankfurtskog aerodroma u Maroko, gde je uhapšen odmah po sletanju na aerodrom Muhamed V u Kazablanci. Dobrovoljno je priznao sve zločine koje je počinio, kao i planove za buduće akcije koje je nameravao sprovesti. Nakon pravne istrage pod nadzorom Javnog tužioca osuđen je na 5 godina i poslat u zatvor Sale, u kojem je do izražaja došao njegov ekstremizam i gde je podsticao druge zatvorenike na pobunu.

16. maja 2011. predvodio je „Stou Makar“ u zatvoru Sale, zbog čega biva osuđen na još dve godine. Tada je lažirao ožiljke i povrede na leđima. Namera mu je bila da zavara javnost u Nemačkoj i u Maroku da je bio mučen tokom odsluženja kazne u Maroku, pa je odbijao i svaku vrstu medicinske pomoći koja mu je bila ponuđena.

Februara 2017. odslužio je svoju zatvorsku kaznu i napustio je Maroko kako bi se vratio ponovo u Nemačku, s namerom da podnese tužbu protiv nemačkih vlasti. Zavaravao je javnost i medije svojim trikovima i lažima, počevši sa svojom propagandom.

Istina je da se na početku svog religioznog puta Muhamed Hažib približio grupi  „Džamat Tablih“. Međutim, njegova buntovna priroda, sa porivom za nasiljem i ekstremizmom, nije se mogla zadovoljiti mirnim radom u okvirima ove organizacije. Nakon što je ubrzo odlučio da prihvati ideologiju džihada i takfira, utabao je sebi izvitoperen i pogrešan put, koji može imati samo dva kraja – oba gorkog ukusa: smrt ili zatvor. Emigrirao je zatim u potrazi za državom, kalifatom gde se barjak džihada visoko viori. Pre toga, poveo je svoju mladu porodicu iz Nemačke, „zemlje nevernika“, da žive u Maroku sa njegovim roditeljima. Potom je otišao u zemlju svetskog džihada, Avganistan, u koju je došao preko Pakistana gde se pripremao za „veliku pobedu“, ali su bolest i strah pokvarili njegove planove da se istakne medju Mudžahedinima, te je bio primoran da se vrati i uzme lažni identitet i doživi taj gorak kraj.