Proizvodnja genetski modifikovane hrane nameće brojne izazove i kontroverze i u Srbiji, a naučnici bi kroz etički kodeks trebalo da se obavežu da genetiku pretvore u dobrobit svih, a ne samo grupa okupljenih oko multinacionalnih kompanija, poručila je danas univerzitetska profesorka i naučnica Jelena Bošković.
Ona se na onlajn tribini Matice srpske zapitala zbog čega nestaju nove vrste na planeti kada imamo brojne konvencije, zakonike, projekte, ali poboljšanje nema.
„Vidite da je mali virus, kovid 19, zatvorio celu planetu. Da li se ikad desilo da je stalo sve – nije. Isto se može desiti i sa hranom. Moramo biti oprezni u radu s patogenima, da ne zloupotrebimo ono što znamo. Mi ne znamo život, a hoćemo da vladamo njime. Sve što znamo su hipoteze“, rekla je Bošković.
Šansu za Srbiju ona vidi u obrnutom procesu od GMO, odnosno u proizvodnji organske hrane za koju postoji veliko tržište.
„Srbija može da proizvede zdravstveno bezbednu hranu, za izvoz. Nisu dobri ni pesticidi ni GMO. A kakva je to šansa govori podatak da bi samo grad Moskva našu celu proizvodnju mogao da pojede za mesec dana“, navela je Bošković.
Bošković je govoreći na onlajn tribini navela da je GMO tehnologija u primeni tek više od 20 godina, ali i da izaziva razne nedoumice, otvara brojna pitanja i kontroverze posebno u vezi s negativnim uticajem na agroekositem, biodiverzitet, životnu sredinu, a time i na zdravlje ljudi.
„Dajte da sačuvamo našu sekvencu života. Imamo je zajedničku sa svim živim bićima. Naš DNK je u našim rukama i treba da budemo odgovorni prema sebi i drugima. A naučnici da se povode za etikom i religijom, a ne za profitom. Moramo da živimo sa prirodom i da potomcima ostaviti zdravu životnu sredinu i biodiverzitet“, poručila je ona.
Dodala je da ljudi često nauku zloupotrebljavaju protiv sebe, a da bi čovečanstvo moralo da se razvija tako da budu u koegzistenciji sa prirodom.
Ona se zapitala zašto se stalno govori iza kulisa o potrebi da se smanji svetska populacija, pomenula je da su Azija i Afrika populacione bombe i dodala da se u ovom veku očekuje da na Zemlji bude više od devet milijardi stanovnika.
Naglasila je da su sada pored pesticida, za koje se godišnje globalno izdvaja 500 milijardi dolara, tu i GMO organizmi koji prvenstveno utiču na zdravlje ljudi i životinja.
„U Srbiji nema obeležavanje rafova sa GMO hranom, a ima GMO-a u proizvodima koji se uvoze“, rekla je ona i dodala da je po prvi put u istoriji upotrebom ove tehnologije počelo prenošenje gena iz organizma u organizam.
Ocenila je da se uticaj GMO biljaka na životnu sredinu reflektuje na sve žive organizme i dodala da je veliki izazov vertikalni i horizontalni protok gena.
„Svaki dan u svetu nestane 100 biljnih vrsta i 25 vrsta životinja. Nikada u istoriji nije bio ovoliki atak na životnu sredinu“, ocenila je ona.
Opravdanja za GMO ona ne vidi ni u hranjenju populacije ni u opasnosti klimatskim promena jer ističe da su te promene kosmičke i da nisu po prvi put tu.
Upozorila je da sa GMO biljkama dolazi do uništenja drugih organizama, olakšava se stvaranje novih virusa i patogena, a države postaju zavisne od kupovine semena.
„Sve se vrti oko profita, velike kompanije se takmiče za proizvodnju semena i hrane, tako će ovladati čovečanstvom. Njih, tu malu grupu ljudi, ne interesuje dobrobit čovečanstva“, rekla je ona.
Dodala je da nauka treba da bude na dobrobit čovečanstva a ne da bi se pravile kombinacije i založila se da naučnici potpišu etički kodeks koji bi ih obavezivao da sve rade za dobrobit čoveka.
Ona se složila sa stavom da je u Srbiji izvršen genocid i ekocid, što je vidljivo po epidemiji kancera i dodala je da će biti još gore ako se ne promeni odnos i ne povede računa o životnoj sredini.
Naglasila je da je za umiranje od kancera u velikom meri kriva i hrana koja je opterećena pesticidima.
„Pobrkali smo nešto, u prirodi nije moguće prenošenje gena iz jedne vrste u drugu“, rekla je ona i dodala da će se oni koji su stvorili GMO boriti i te kako za tu tehnologiju.
Prema podacima koje je iznela, GMO koja se upotrebljava od 1996. godine već 2017. godine bila je globalno zastupljena u proizvodnji na 200 miliona hektara na svim kontinentima.
Najviše je GMO pamuka, soje, kukuruza, uljane repice a najzastupljenija je u SAD, Brazilu, Argentini, Kanadi i Indiji.
IZVOR:RTV
Be the first to comment