Jedinstven odgovor zvaničnika Republike Srpske na pretnje sankcijama

Saglasni su. prenela je RTRS, da su najnovije pretnje sankcija koje stižu iz SAD neprihvatljive i da su saglasni sa stavovima najviših predstavnika Republike Srpske i Srbije.

Izvor: RTV

Pismo Blinkena je članovima Predsedništva BiH uručio njegov savetnik Derek Šolet.

Blinken u pismu poziva sve strane u BiH na dijalog i poručuje da će svaki pokušaj destabilizacije Dejtona biti sankcionisan.

Predstavnici Srpske i Srbije uvereni su navodi se, da bi eventualne sankcije dovele do zaoštravanja već uzavrele političke scene u BiH.

Njihov jedinstveni odgovor je da se sankcionisanja se ne plaše i da će se boriti sa politikama koje su u interesu Republike Srpske.

Zaustaviti podrivanje Bosne i Hercegovine na ”jedan ili drugi način”

Nekoliko zemalja članica Evropske unije zatražilo je da se razmotre sankcije protiv ”zvaničnika koji podrivaju integritet BiH”.

Najglasniji u zahtevu za sankcijama bio je nemački šef diplomatije Hajko Mas, koji je u ponedeljak, na sastanku Saveta EU, imao i verbalnu debatu sa Peterom Sijartom, ministrom spoljnih poslova Mađarske, koja se oštro protiv ovakvim merama, saznaje Tanjugu iz diplomatskih izvora u Briselu.

„Konsenzusa u EU za primenu sankcija u slučaju BiH za sada nema, ali postoji konsenzus o tome da je ono što Dodik radi opasno i neprihvatljivo i da se mora zaustaviti na jedna ili drugi način“, objašnjavaju diplomatski izvori Tanjuga u Briselu.

Evropski diplomatski izvori Tanjuga navode da je do sada „sedam ili osam zemlja članica pokrenulo pitanje sankcije“ zbog situacije u BiH.

Dodaje se da je Nemačka tražila da se to pitanje konkretizuje već u decembru kroz ministarske zaključke o BiH.

Ovom predlogu direktno se suprotstavlja jedno Mađarska koja od zemalja članica EU tražila da „posvete istu pažnju i angažman kako Sarajevu tako i Banjaluci“.

Pred sastanak Saveta EU, koji se u Briselu održao 15. septembra i na kome je situacija u BiH bila jedan od fokusa ministarske debate, iz EU je poručeno da se rešenje za političku krizu i blokadu u BiH vidi prvenstveno u unutrašnjem dijalogu i dogovoru domaćih političara.

Visoki zvaničnik EU je tada potvrdio da u Evropsku službu za spoljne poslove nije stigao predlog nijedne zemlje članice za podizanje EU sankcija zbog situacije u BiH.

Dan nakon ministarskog sastanka poruka iz Brisela je bila d su ”sve opcije na stolu” kada je reč o BiH.

”Imajući u vidu poslednje događaje u BiH, neprihvatljivu retoriku secesije i podela i poteze koji podrivaju jedinstvo zemlje, ministri EU su razmotrili situaciju i sve opcije su na stolu”, izjavio je portparol EU, Peter Stano.

Tanjug je na pitanje da li ”sve opcije” podrazumevaju i sankcije u Briselu dobio potvrdan odgovor.

Iako u EU trenutno nema konsenzusa o podizanju sankcija, još od 2011. godine postoji ”pravni okvir” za sankcije protiv onih pravnih i fizičkih lica koja detabilizuju BiH i podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

Ovaj okvir predviđa da sankcijama budu obuhvaćene i osobe koje „ozbiljno ugrožavaju sigurnosnu situaciju” ili podrivaju Dejtonski sporazum.

To konkretno znači da bi EU, u slučaju postizanja konsenzusa, trebalo samo da doda u ovaj okvir doda imena onih protiv kojih se sankcije uvode.

U Briselu zaključuju da je politička kriza u BiH trenutno u fokusu kako EU institucija, tako i zemlja članica, ali i partnera u SAD.

I Vašingtona je ranije poručeno da se sa ”evropskim partnerima radi na izricanju konsekvenci za sve ilegalne i destabilizujuće akcije”.