Mali: Naći ćemo rešenje za američke carine, građani ne treba da brinu

Mali je razgovarao sa Bangom, u sedištu Svetske banke, u okviru sastanka Konstituence kojoj pripada i Srbija, i posle sastanak rekao da je tom prilikom i od Poljska dobio najavu da će ta zemlja učestvovati na Ekspu 2027. u Beogradu, kao i da su do sada svoje učešče potvrdile 94 zemlje.

„Veoma važan i veoma konstruktivan sastanak sa predsednikom Svetske banke Bangom. Ne dešava se često, baš da imate priliku s njim da porazgovarate o najvažnijim temama koje trenutno utiču na svetsku ekonomiju. Pitanje su bila oko uticaja tarifa, dakle ovih carina i trgovinskog rata između Kine, Amerike, Europske unije, kao i o načinu na koji to utiče na ekonomije, uključujući i srpsku ekonomiju“, rekao je Mali.

Istakao je da je tom prilikom sa Bangom i predstavnicima Konstituence, u okviru učešća na prolećnom zasedanju MMF i SB u Vašingtonu, razgovarao i o pitanjima energetske nezavisnosti i razvoju nuklearne energije.

„Kao što znate i mi želimo da u nekom trenutku uđemo u to kako bismo obezbedili stabilno snabdevanje električnom energijom naše privrede, naših domaćinstava. Pitanje je bilo oko uticaja veštačke inteligencije na kreiranje novih radnih mesta, kao što znate, roboti, veštačka inteligencija, to je nešto sa čim morate da računate u budućnosti i to su stvari koje naravno oblikuju i neki dalji naš razvoj. Ja sam imao tu priliku da ga (Bangu) podsetim i na uspehe koje je naša ekonomija napravila, dakle da smo među tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, da smo prošle godine to bili a bićemo i ove godine, kao i da smo sačuvali makroekonomsku stabilnost“, rekao je Mali.

Ministar finansija je preneo da je na tom sastanku ukazao da će Srbija biti domaćin specijalizovane Ekspo izložbe 2027. godine.

„Sve zemlje koje su danas bile prisutne na sastanku su, inače, potvrdile svoje učešće na Ekspui 2027. godine, osim Poljske, ali sam dobio uveravanje od ministra finansija njihovog da će i Poljska prihvatiti učešće na Ekspu, što je veoma važno. To je najveći događaj na svetu te godine i ono što je i predsednik Svetske banke rekao, dakle prilika da se svi okupimo nakon, kako se nadamo, završetka konflikta u Ukrajini, kao i završetka svih ovih razgovora i izazova oko trgovinskih sankcija koje su se desile u poslednjih par meseci“, rekao je Mali.

Naglasio je da je, pred predsednikom Svetske banke, a i juče pred zamenikom direktora Međunarodnog monetarnog fonda Bo Lijem, istakao da je Srbija formalno podnela kandidaturu da bude domaćin godišnjeg sastanka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke 2029. godine, što je još jedna prilika da budemo centar sveta.

„Još jedna prilika da okupimo elitu kada su finansije i finansijske institucije u pitanju u našoj zemlji i poslednji put kada je taj godišnji sastanak bio u našoj zemlji bilo je čak 1989. godine. Dakle, podneli smo i tu kandidaturu, i ono što je meni predsednik Svetske banke rekao jeste da ima još nekih kandidata koji su iskazali zainteresovanost za to. Ja sam rekao, tako je bila konkurencija i kada smo se borili za Ekspo, pa je jedna mala Srbija pobedila i jednu Ameriku i jedan Tajland i jednu Argentinu i Španiju“, rekao je Mali.

Istakao je da ćemo se boriti da pobedimo i budemo domaćini tog skupa 2029. godine.

Kako je rekao, cilj je da budemo najbolji mogući domaćini Ekspa 2027. što je osnova za dalji ubrzani rast i razvoj Srbije.

„Dakle, 2027. godine, kada završimo Ekspo, tada smo na pola puta, ali tada smo stvorili jako bazu za ubrzani rast naše zemlje i to je projekat, odnosno program i ekonomska politika koju sprovodimo godinama unazad.

Naveo je da su do sada 94 zemlje potvrdile učešće na Ekspu i da će Srbija imati više zemalja učesnica nego što je imala Astana na specijalizovanoj Ekspo izložbi 2017. godine.

„Mi smo definitivno u dinamici da prevaziđemo taj broj, tako da će Beograd i Srbija, 2027. godine na Ekspu biti domaćin najvećem broju zemalja ikada. Ogromna šansa, najveća razvojna šansa za našu zemlju, da se predstavimo na pravi način, da u međuvremenu podignemo, kažem, kvalitet infrastrukture, kvalitet života i da nakon toga našoj deci, za budućnost, ostavimo potpuno drugačiju Srbiju. Za sada 94 zemlje, intenzivno radimo i pregovaramo sa drugim zemljama sveta“, naglasio je Mali.

Kako je rekao, bićemo apsolutno najvažnije mesto susreta, mesto poslovanja.

„Potpuno drugačije slika sveta će tada biti, tako da ćemo biti apsolutno najvažnija zemlja u tom trenutku“, dodao je Mali.

„Imao sam juče priliku takođe da razgovaram i sa Antonelom Basani, potpredsednicom, Svetske banke koja je zadužena za Evropu. Ukupan portfolio projekata koje Srbija ima sa SB iznosi 4,5 milijardi evra. Pored MMF, Svetska banka je druga najvažnija finansijska institucija na svetu i kroz rad sa njom stvaramo kredibilitet i za druge investitore i dalja ulaganja i realizaciju projekata koji se odnose i na dalji razvoj naše poljoprivrede, na ulaganje u IT industriju, restrukturiranje naše Poreske uprave, na ulaganje u energetiku, pogotovo energetsku efikasnost, tako da sam baš zadovoljan portfolijom koji imamo sa Svetskom bankom i načinom na koji polako, ali sigurno, sprovodimo reforme u skoro svim oblastima“, rekao je Mali.

Naglasio je da je u Vašingtonu imao, kako je rekao izuzetno dobar

i konstruktivan sastanak sa Bo Lijem, koje je predstavio rezultate Srbije u prethodnih nekoliko godina.

„Mi imamo novi trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Fokus tog aranžmana je očuvanje fiskalne discipline, dakle ne više od tri odsto deficita na godišnjem nivou, uz, naravno, velika ulaganja u infrastrukturu, Skoku u budućnost, Srbija 2027, rast i plata i penzija i minimalne zarade, ali s druge strane i da ulažemo u našu putnu infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, sve ono što je u tom programu i što treba da dovede da Srbija 2027. godine potpuno drugačije izgleda, da podignemo kvalitet infrastrukture, da podignemo kvalitet života građana Srbije“, istakao je Mali.

Naveo je da je dobra ekonomska politika dovela od toga da od zemlje koja je pred bankrotom 2012. godine sada budemo jedna od top tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, uprkos i spoljnim izazovima, dakle, trgovinskim ratovima i ratom u Ukrajini.

„Vidite sada i ove probleme između Indije i Pakistana, dakle, sve to dovodi do neizvesnosti i usporavanja svetske privrede, a s druge strane, da vas podsetim, imamo i unutrašnje probleme, unutrašnje tenzije, blokade, koje takođe utiču na usporavanje naše privredne aktivnosti“, rekao je Mali.

On je rekao da je cilj i da se podigne kreditni rejting naše zemlje kako bismo imali još investicija i smanjili troškove zaduživanja.

Republika Srbija svoje interese u Svetskoj banci ostvaruje preko Konstituence kojom predsedava Švajcarska, a u kojoj su i Poljska, Kazahstan, Azerbejdžan, Turkmenistan, Tadžikistan, Kirgizija i Uzbekistan.

Ministar Mali učestvuje na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke koje se održava od 21. do 26. aprila.

Mali: Naći ćemo rešenje za američke carine, građani ne treba da brinu

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Vašingtonu da će Srbija pronaći rešenje za carine američke administracije koje pogađaju i našu zemlju i poručio da građani Srbije ne treba da brinu, jer su u toku razgovori i analize, kao i da će naša država pronaći najbolje rešenje.

„Ono što građani treba da znaju je da ćemo naći rešenje za ovaj problem. Mi smo već analizirali i strukturu prihoda koju imamo od carina koje naplaćujemo na robu iz SAD-a, biće to dobra odluka za našu ekonomiju i za naše građane, tako da nemojte da brinete, u toku su i razgovori, u toku su i analize, pa ćemo naći najbolje rešenje“, rekao je Mali za Tanjug.

On je naveo da je Srbija među grupom zemalja na koju utiču te tarife američke administracije.

„Ono što je interesantno i o čemu smo više puta govorili, metodologija američke administracije i naša evropska metodologija, kada je statistika u pitanju, se potpuno razlikuju. Recimo, vi imate situaciju da Amerikanci smatraju da imaju trgovinski deficit sa Srbijom od skoro 700 miliona dolara, a po našim podacima mi imamo trgovinski deficit sa Amerikom od nekih 79-80 miliona“, objasnio je ministar finansija Srbije, koji učestvuje u Vašingtonu na prolećnom zasedanju MMF i Svetske banke koje se održava od 21. do 26. aprila.

Istakao je da se trenutno radi na tome da se metodološki uklope te cifre.

„To je tzv. ‘mirror analiza’, dakle, statistička analiza koja će omogućiti da vidimo ko je na kraju krajeva u pravu“, rekao je Mali.

Mali sa investitorima u Vašingtonu: Važan sastanak za nas, ali težak

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se danas u Vašingtonu sa investitorima u organizaciji Bank of America i izjavio da je taj sastanak bio za nas važan, ali da nije bio lak uprkos dobrim rezultatima naše zemlje, jer uvek su tema protesti i blokade na ulicama, koji smanjuju ekonomske rezultate a time i prostor za nove investicije.

„Definitivno ima manji uticaj na naše rezultate u ovom trenutku, o tome je i predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić govorio, svako smanjenje stope rasta, a smanjena nam je prognoza sa 4,2 na 3,5 odsto, znači i manje povećanje penzija i manje povećanje plata i jednostavno manje prostora za nove investicije“, rekao je Mali za Tanjug.

Istakao je da na to treba da odgovaraju upravo oni koji blokiraju, ali da je delegacija Srbije u Vašingtonu, gde se održava prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke, predstavila snašu zemlju na pravi način.

„Ono što mi sprovodimo kao ekonomsku politiku, očigledno daje rezultate i Srbija je jedan redak primer u ovom trenutku zemlje koja je sačuvala makroekonomsku stabilnost i ostvaruje visoke stope rasta“, rekao je Mali.

Ministar je rekao da je na sastanku sa predsednikom Grupacije Svetske banke Adžaja Bangom imao važan razgovor o uticaju veštačke inteligencije na nova radna mesta, o razvoju nuklearne energije.

Naveo je da sve veći broj zemalja sveta ide ka tome da razvija nuklearnu energiju i smatra da je to jedini izvor energije koji je dovoljno održiv da obezbedi stabilno snabdevanje energijom i za domaćinstva i za privredu.

„Govorili smo puno o važnosti razvoja poljoprivrede, uticaju ovih novih carinskih tarifa američke administracije na globalni rast. I provlači se sve vreme, rekao bih, jedna mračna strana ovih trgovinskih ratova, a to je da povećanje carina, povećanje barijera usporava rast ekonomije, a usporavanje rasta globalne ekonomije dovodi do nižih plata, nižih penzija u svim zemljama, dovodi do toga da smanjujete životni standard građana pošto plaćaju veće cene, potencijalna inflacija se ponovo pominje“, naveo je Mali.

Istakao je da je u tim veoma teškim uslovima poslovanja u svetu u ovom trenutku, Srbija pokazala da su fundamenti osnove naše ekonomske politike izuzetno čvrsti.

Mali se u Vašingtonu sastao sa stranim investitorima koji ulažu u obveznice Srbije kao i sa kompanijama koje su zainteresovane za ulaganje u Srbiji.

Mali sa Antonelom Basani: Srbija će nastaviti da raste brže od zemalja EU

Mali se u Vašingtonu prethodno sastao sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonela Basani i istakao da će Srbija nastaviti sa bržim privrednim rastom od zemalja EU.

Na sastanku u Svetskoj banci bilo je reči o Programskom zajmu za razvojnu politiku zelenog rasta (DPL) – faza 2, koji je vredan 153,7 miliona evra (160 miliona dolara) za pružanje podrške nastavku reformi koje Srbija sprovodi u zelenoj tranziciji, koji je Odbor direktora Svetske banke odobrio našoj zemlji početkom marta, kao i o drugim projektima i reformama u Srbiji.

Mali, koji učestvuje na prolećnom skupu MMF i SB, istakao je da je Srbija prošle godine imala privredni rast od 3,9 odsto, a da će ove godine imati rast BDP-a od oko 3,5 odsto, što je mnogo bolje od evropskog proseka.

Naglasio je da Srbija beleži rast u industriji i gotovo svim sektorima, kao i u sektoru usluga.

Ministar Mali je istakao da je Srbija ostvarila veliki napredak i u broju izgrađenih kilometara saobraćajnica i naveo da je od 1945. do 2012, za 67 godina, u Srbiji izgrađeno 594 kilometara puteva i brzih saobraćajnica.

„Od 2012. godine 589 kilometara, to znači da je pre 2012. godine u proseku građeno 8,8 kilometara puteva godišnje, a danas, od 2012. čak 45,3 kilometra godišnje. Ono što mi danas izgradimo za godinu dana, nekada se u Srbiji gradilo više od pet godina“, rekao je Mali.

Ukazao je i da javni dug Srbije iznosi 43,9 odsto BDP-a, dok je u zemljama evrozone 88 odsto.

Podsetio je da je Srbima prošle godine privukla 5,2 milijarde evra stranih direktnih investicija i dodao ga zato najviše brine aktuelna geopolitička situacija u svetu, carine i trgovinski ratovi.

„Srbija ima privredni rast, kao i bafere i nastavićemo da rastemo brže od zemalja EU“, rekao je Mali i dodao da će zato Srbija nastaviti sa strogom fiskalnom disciplinom.

Mali je istakao da je u Srbiji izabrana nova vlada i da će biti nastavljene reforme kao što su eUprava, energetska efikasnost, poljoprivreda, poreska reforma…

Okvir za saradnju SB sa Srbijom za period fiskalne godine 2026-2027. godine obuhvata:

Dodatno finansiranje za Projekat tržišno orijentisane poljoprivrede, u iznosu do 50.000.000 dolara (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je dopisom od 10. marta 2025. godine ukazalo na neophodnost dodatne finansijske podrške u 2026. godini).

Zatim dodatno finansiranje za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti za građane, u iznosu do 50.000.000 USD.

Dodatno finansiranje za Projekat unapređenja usluga elektronske uprave, u iznosu do 50.000.000 USD.

Dodatno finansiranje za Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji, u iznosu do 70.000.000 USD.

Druga faza Projekat unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa (podrška aktivnostima koje se odnose na unapređenje trgovine i saobraćaja u okviru programa Zapadnog Balkana sa drugim korisnicima koji učestvuju).

Mali je nakon sastanka izjavio da je prvi dan njegove poste Vašingtonu protekao uspešno.

„Uspešno smo završili prvi radni dan u okviru posete Vašingtonu i prolećnog zasedanja Grupacije Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Važno je da budemo prisutni na ovakvim događajima i da govorimo o rezultatima koje je Srbija postigla, ali i o tome na koji način se borimo sa izazovima. Zadovoljni smo sastancima, u petak nastavljamo, očekuju nas važni susreti sa investitorima koji ulažu u naše obveznice“, rekao je Mali.

Pontara: Srbija ostvarila dobar napredak, uskoro razgovori sa novom vladom

Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara izjavio je u Vašingtonu da je Srbija ostvarila dobar napredak na makroekonomskom planu i da očekuje uskoro razgovore sa novom Vladom Srbije.

„Imali smo veoma dobar sastanak u Vašingtonu sa potpredsednicom Svetske banke Antonelom Basani i ministrom finansija Srbije Sinišom Malim. Na sastanku smo razgovarali o dobrom napretku koji je Srbija ostvarila na makroekonomskom planu. Razgovarali smo i o načinima na koje Srbija može da ubrza stopu rasta kako bi se brže približila životnom standardu Evropske unije“, rekao je Pontara za Tanjug posle sastanka.

Pontara je naveo da su razmatrali konkretne projekte koje SB želi da preduzme zajedno sa Srbijom u budućnosti.

„Radujemo se što ćemo sesti sa novom vladom u Beogradu i razgovarati o temama o kojima je danas bilo reči u Svetskoj banci“, istakao je Pontara.

Prolećno zasedanje MMF i SB se održava u Vašingtonu od 21. do 26. aprila.