Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom Veran Matić saopštio je danas da zastoj u rešavanju pitanja nestalih predugo traje i da bi trebalo učiniti sve kako bi porodice saznale sve što je moguće i dostojno ih sahranile i ožalile.
„Prema podacima Ministarstva branitelja Hrvatske, u ovom trenutku ima 1.806 nestalih za kojima se traga. Na bilateralnom sastanku koji je održan u januaru ove godine u Zagrebu, saopšteno je da je izvršena revizija ekshumiranih posmrtnih ostataka i konstatovano je da je reč o 854 neidentifikovanih tela ili delova tela, koja su smeštena u mrtvačnicama u Hrvatskoj“, rekao je Matić.
Naglasio je da ukoliko se od ukupnog broja registrovanih nestalih oduzme broj neidentifikovanih koji se nalazi u mrtvačnicama, dobija se podatak da se i dalje traga za 961 licem.
„Traga se, dakle, okvirno za 961 licem. Dok su 854 tela ekshumirana ali ne i identifikovana“, istakao je Matić.
Dodao je da Hrvatska ima vrlo modernu laboratoriju za DNK analize i izuzetno cenjeni kadar, a da neefikasnost u identifikaciji pravda time da nema dovoljno DNK uzoraka srodnika.
„Ovaj problem morao bi da se rešava tako što će obe strane aktivno raditi na identifikaciji srodnika kako bi dali uzorke za DNK analizu. Pošto su svi podaci i uzorci u nadležnim institucijama Hrvatske, neophodno je da se informacije o mestima ekshumacije tela učine dostupnim kako bi se suzio krug mogućnosti i pokrenuo mehanizam potrage za srodnicima. Godinama, decenijama srpska strana traži ovaj popis koji bi mogao da smanji broja neidentifikovanih“, rekao je Matić.
Naglašava da Hrvatska tvrdi da je deo posmrtnih ostataka (74) u stanju u kojem nije bilo moguće izolovati DNK, ali kako ističe, taj problem moguće je rešavati koristeći laboratorijske kapacitete Međunarodne komisije za nestala lica ili zatražiti pomoć u razvijenijim laboratorijama SAD.
„Bilo bi veoma važno intenzivirati aktivnosti na identifikaciji, jer je potraga za srodnicima i sve ono što se radi u laboratorijama u interesu svih i nema spornih elemenata. Humanitarno, ljudsko i tehničko pitanje“, naveo je Matić.
Kada je reč o 961 licu za kojima se traga, Matić navodi da bi prioritet morao da bude na ekshumaciji poznatih grobnih mesta koja su još neekshumirana.
„Srpska strana je godinama i decenijama tražila i traži ekshumaciju poznatih grobnih mesta onih koji su nestali u akcijama Bljesak i Oluja, kao i ekshumaciju mesta po pojedinačnim zahtevima porodica koji su predati preko Komisije institucijama u Hrvatskoj. Reč je o lokacijama na kojima se pouzdano nalaze tela oko 100 žrtava koje je moguće lakše identifikovati jer su ova mesta prijavili upravo srodnici tako da su na raspolaganju i DNK uzorci“, rekao je Matić.
Dodao je da samo na kninskom groblju postoji 12 grobnih mesta za koje se zna, ali je potrebno izvršiti ekshumaciju i identifikaciju kako bi se dostojno sahranili sa imenima i prezimenima, a ne sa NN oznakama.
Ističe da ukoliko bi te aktivnosti bile realizovane i daju rezultate, smanjio bi se broj nestalih za kojima se traga na oko 860.
„U daljoj potrazi za 860 nestalih, neophodno je formirati dva istražna zajednička tima: za 91-92.godinu sa fokusom na nestale u Vukovarsko-sremskoj županiji, i drugi, zajednički tim za nestale u Oluji. I zajednički ići od imena do imena, na jedno mesto prikupiti sve podatke koje svi imaju o svakom nestalom licu te pokušati da se na taj način napravi uspešna potraga“, pojašnjava Matić.
Matić ocenjuje da bi na taj način obe zemlje na ovu temu gledale kao na isključivo humanitarno pitanje za profesionalne institucije sa iskrenom željom da se pokaže da se čini sve što je moguće kako bi porodice saznale sve što je moguće o sudbini svojih najmilijih i da ih dostojno sahrane i ožale.
„Naši nestali naša su sramota, i ta sramota postaje i deo naše DNK“, zaključio je Matić.
Matić je u saopštenju naglasio da su on i Ivica Vrkić, koji je bio izaslanik predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, dobili priliku „da pomognu potragu za nestalim licima“, ali veoma brzo po preuzimanju dužnosti naišli su na „otpore institucija“, kao i da su u tekstu Borisa Pavelića „Divni gubitnici“ okarakterisani kao autsajderi sa željom da doprinesu koliko god mogu rešavanju najbolnije teme bliske prošlosti Hrvatske i Srbije.
Kako je Matić naveo, nedugo zatim Vrkić se povukao, zbog toga što su nadležna tela u Hrvatskoj odbijala bilo kakvu saradnju sa njima dvojicom, a kasnije i zbog bolesti.
IZVOR:RTV
Be the first to comment