Mihajlovićeva: Obezbedićemo dovoljno energenata i energije za zimu, ne očekujem nestašice niti restrikcije

BEOGRAD –

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas da država čini sve da obezbedi dovoljno energije i energenata za zimu i da se, po svemu čime raspolažemo, ne očekuju nestašice ili restrikcije.

„Cela Evropa i svet se pripremaju za zimu, pa tako i mi. Posvećeni smo tome da obezbedimo dovoljne količine sirove nafte, naftnih derivata, uglja, električne energije. Mi već sada imamo ozbiljne količine benzina, TNG-a, mazuta, kerozina u rezervama, a radićemo na tome da podignemo rezerve nafte i naftnih derivata na 90 dana, iako to nije obaveza. Po svemu čime raspolažemo i sa svime što smo izdvojili kao država, ne očekujem da će biti nestašica ili restrikcija“, rekla je Mihajlovićeva gostujući na TV K1.

Ona je dodala da šesti paket sankcija EU Ruskoj Federaciji daje period od šest meseci za sirovu naftu, a osam meseci za naftne derivate, da države nađu način da obezbede snabdevanje naftom i derivatima drugog porekla osim iz Rusije.“NIS i do sada nije nabavljao samo rusku naftu, nego i naftu iz Iraka i drugih zemalja. Izvesno je da će nas to finansijski koštati, jer će i druge zemlje morati da se preorijentišu, što će povećati tražnju i cene će otići gore. Ali, šta god da se dešava, naš zadatak je da obezbedimo svojoj zemlji sve što nam je potebno”, navela je ona.

Kad je reč o snabdevanju gasom, Mihajlovićeva je rekla da zahvaljujući dogovoru dva predsednika, Srbija ima obezbeđene 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, a da godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa.

„Razlika će se obezbediti jednim delom iz gasnog skladišta u Mađarskoj, delom iz gasnog skladišta u Banatskom Dvoru, a iduće godine imaćemo mogućnost da oko 40 odsto gasa dobijamo gasovodom Niš-Dimitrovgrad. Očekujemo da to bude pre svega gas iz Azerbejdžana i već sada počinju razgovori da rezervišemo kapacitete za trenutak kad gradnja tog gasovoda bude završena“, objasnila je potpredsednica Vlade.

Kad je reč o EPS-u, Mihajlovićeva je rekla da EPS trenutno uvozi deo potrošnje električne energije i da je država omogućila tom preduzeću da uveze i ugalj koji nedostaje dok ne podigne sopstvenu proizvodnju na nivo koji je potreban.

„Moraćemo da potrošimo verovatno i milijardu evra do kraja godine za uvoz električne energije i uglja samo zato što neko nije radio svoj posao. Sa svim što EPS sada ulaže i preduzima, pre svega na kopovima, trebalo bi da početkom 2024. imamo proizvodnju električne energije koja može da pokrije naše potrebe“, rekla je Mihajlovićeva.

Mihajlović: Plan za klimu i energetiku ide na javnu raspravu

Narednih nedelju dana ćemo u javnu raspravu pustiti nacionalni plan za klimu i energetiku koji će odrediti put naše energetike u sledećih nekoliko decenija, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović otvarajući konferenciju „Serbia goes greeen“ .

Ona je navela da se dugo priča o zaustavljanju štetne emisije gasova ali da je najbitnije ono što je u prethodnom periodu urađeno.

Prema njenim rečima, to je pre svega izrada zakonodavnog okvira, pa je lane donet Zakon o klimatskim promenama kao i potpuno nov zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva.

„Srbija prvi put ima zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE) i poptuno nov zakon o energetskoj efikasnosti. Naši zakoni su sasvim usklađeni sa svim evropskim standardima“ rekla je Mihajlović.

Navela je da je vizija Srbije da do 2050. godine bude potpuno dekarbonizovana zemlja, a da do 2030. poveća procenat energije dobijene iz OIE, konkretno iz sunca i vetra i da taj procenat sa trenutnih 3,5 poveća na bar 15, te da istovremeno smanji proizvodnju iz termo sektora.

Istakla je da u svemu ovome nije važan samo novac već i ono što bi se moglo nazvati promenom svesti ali kako je rekla pošto taj termin grubo zvuči, lepše bi bilo reći da je neophodno da se postigne društveni konsenzus o neophodnosti smanjenja potrošnje i potrebi da nam životna sredina bude zdravija.

Navela je i da je ministarstvo koje vodi pripremilo novi plan investicija sa projektima vrednim 35 milijardi evra, sa težištem na OIE i izgradnji reverzibilnih hidroelektrana.

Mihajlović je ocenila da je za dugoročnu energetsku bezbednost neophodna energetska tranzicija i istakla uverenje da će buduća Vlada Srbije raditi na tome.

Konferencija je održana u zgradi Skupštine grada Beograda, a gradonačelnik glavnog grada Zoran Radojičić je istakao da je pitanje energije jedno od ključnih pitanja razvoja čovečanstva a danas je direktno povezano i sa životnom sredinom i opstankom ljudi na zemlji.

Prema njegovim rečima Grad Beograd sa 44 zaštićena prirodna područja želi da bude lider u ovoj oblasti u Srbiji ali i u regionu.

Podsetio je na brojne projekte koji su u glavnom gradu započeti ili završeni u prethodnom periodu a među njima Veliko Selo, kao značajan projekat u prečišćavanju otpadnih voda.

„Veliko Selo pokriće jedan veliki deo Beograda ali ništa manje nije važno da se u budućnosti razviju i male fabrike za preradu otpadnih voda u Ostužnici, Batajnici, Sremčici, Kaluđerici, Boleču, Krnjači“, rekao je Radojičić.

Pomenuo je i projekat rehabilitacije toplane Cerak, koji bi trebalo da se završi u narednom periodu, zatim termalnu rehabilitaciju

četiri javne zgrade zgrade što je prema njegovim rečima model kako se želi Beograd učiniti energetski efikasnijim.
Takođe i početak izgradnje metroa, obilaznicu, nabavku električnih i autobusa na gas, nabavku 10 automatskih mernih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha.

„Radili smo na pošumljavanju grada i samo kroz akciju Drvo za Beograd posadili 2.300 stabala a osim toga Zelenilo Beograd je svake godine posadilo najmanje 5.000 stabala. Tako se polako približavamo cilju od 25 odsto zelenih površina u urbanom delu Beograda“, rekao je Radojičić i poručio da je želja i namera da Beograd i Srbija budu zeleniji, „zbog naše i budućnosti naše zemlje“.

IZVOR:RTV