NATO Samit: Saveznici dogovorili povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP do 2035.

Prema dokumentu, najmanje 3,5 odsto BDP-a biće namenjeno osnovnim odbrambenim potrebama, dok će dodatnih do 1,5 odsto biti usmereno na bezbednosne troškove poput zaštite kritične infrastrukture i jačanja industrijske odbrambene osnove saveza, preneo je Rojters.

Lideri su naveli da su ovakve investicije neophodne za odgovor na „duboke bezbednosne pretnje“, posebno ističući dugoročnu pretnju koju, kako navode, Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti, kao i kontinuirani rizik od terorizma.

Napredak ka novim ciljevima biće revidiran 2029. godine. U deklaraciji je ponovo potvrđena posvećenost kolektivnoj odbrani iz Člana 5 NATO povelje – „napad na jednog je napad na sve“, ali je izostavljeno pominjanje eventualnog članstva Ukrajine u Alijansi, što je ranije bilo deo sličnih dokumenata.

Saveznici su istakli da ostaju posvećeni podršci Kijevu kroz „trajne suverene obaveze“.

Kako saveznici reaguju na odluku NATO-a o povećanju izdvajanja za odbranu

Odluka NATO-a da do 2035. godine poveća izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) izazvala je danas različita reagovanja među saveznicima.

 Španski premijer Pedro Sančez poručio je da će Madrid „ispuniti nove ciljeve kapaciteta“, ali je ocenio da je sadašnji nivo potrošnje od dva odsto BDP-a „dovoljan, realističan i usaglašen sa socijalnom državom“, preneo je Rojters.

 Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da će veća ulaganja „ojačati evropski stub unutar NATO-a“ i da će omogućiti Evropi da preuzme veću odgovornost z sopstvenu bezbednost, što je zahtev koji, kako je rekao, Sjedinjene Države upućuju godinama, preneo je „Gardijan“.

 Makron je pozvao i na rešavanje trgovinskih sporova sa Vašingtonom, navodeći da od Evrope „ne može da se traži da troši više na odbranu dok vodi trgovinski rat sa saveznikom“.

 Italijanska premijerka Đorđa Meloni naglasila je da novo obećanje podrazumeva „neophodne troškove za jačanje odbrane i bezbednosti“, ali je dodala da „nijedan evro neće biti oduzet prioritetima italijanskih građana“, prenela je Ansa.

 Takođe je rekla da su Italija i Španija potpisale potpuno isti dokument o povećanju izdvajanja za odbranu, bez ikakve razlike.

 Kanadski premijer Mark Karni potvrdio je da će Otava prihvatiti cilj od pet odsto, od čega će 3,5 odsto biti izdvojeno za osnovne vojne kapacitete, preostali iznos za kritičnu infrastrukturu i druge bezbednosne potrebe, preneo je Rojters.

 Predsednik Poljske Andžej Duda ocenio je da je njegova zemlja „na veoma dobrom putu“ ka punoj zaštiti od „ruske agresije“, istakavši da se sopstveni odbrambeni potencijal upotpunjuje garancijama Severnoatlantske alijanse.

 Saveznici su saglasni da će napredak k novim ciljevima biti preispitan 2029. godine, dok će podrška Ukrajini ostati trajna, iako deklaracija, za razliku od ranijih dokumenata, ne pominje eksplicitno buduće članstvo Kijeva u NATO-u.

 Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je odluka NATO-a o povećanju rashoda na odbranu na pet odsto BDP-a znak snage i jedinstva Alijanse, prenosi Rojters.

 Takođe je rekao da će „Koalicija voljnih“, grupa država spremnih na intenzivniju podršku Ukrajini, održati u narednim danima video-konferenciju radi usklađivanja daljih koraka, piše „Gardijan“.

 Govoreći novinarima na marginama samita NATO-a, Merc je rekao da mu je američki predsednik Donald Tramp „vrlo jasno“ potvrdio posvećenost Članu 5 Severnoatlantskog sporazuma, koji predviđa kolektivnu odbranu.

 „Nema razloga za zabrinutost za budućnost NATO-a“, naglasio je kancelar i dodao da se tokom sastanka sa Trampom zalagao za uvođenje dodatnih sankcija Rusiji.

 Komentarišući stav Madrida o nivou odbrambenih izdvajanja, Merc je naveo da bi „mogao da zamisli drugačije rešenje“, ali je dodao da je „sve u redu dok Španija ispunjava svoje ciljeve unutar Alijanse“.

 Rumunski predsednik Nikušor Dan rekao je posle samita NATO-a da Rumunija želi da države članice Alijanse koje nisu članice EU učestvuju u mehanizmima finansiranja odbrane Unije, prenosi Ađerpres.

 On je zahvalio državama saveznicama na učešću u operacijama u Rumuniji i istakao da je NATO potvrdio transatlantsko jedinstvo i nastavak američkog prisustva u Evropi.

 „Potvrdio sam da je region Crnog mora važan… Potvrdili smo našu povećenost investiranju u objekte za smeštaj vojnika NATO“, rekao je Dan.

 Saveznici NATO-a dogovorili su se da do 2035. godine značajno povećaju izdvajanja za odbranu, postavljajući novi kolektivni cilj od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopšteno je u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na dvodnevnom samitu u Hagu.

 Prema dokumentu, najmanje 3,5 odsto BDP-a biće namenjeno osnovnim odbrambenim potrebama, dok će dodatnih do 1,5 odsto biti usmereno na bezbednosne troškove poput zaštite kritične infrastrukture i jačanja industrijske odbrambene osnove saveza, preneo je Rojters.

 U deklaraciji se kaže da će članice dostavljati godišnje planove o dokazima kredibilnog puta ka postizanju tog cilja, dok će opsežnija revizija napretka uslediti 2029. godine.

 Dokument obuhvata stavku kojom se obećava dalja podrška Ukrajini i navodi da „njena bezbednost doprinosi našoj“, ali se Rusija ne osuđuje direktno.

 Dokument, međutim, uključuje odvojenu stavku o „dugoročnoj pretnji koju Rusija predstavlja po evroatlantsku bezbednost“.

Starmer: Britanija će izdvojiti pet odsto BDP za odbranu do 2035. u skladu sa NATO

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je danas da će ta zemlja ispuniti cilj NATO o izdvajanju pet odsto BDP za troškove odbrane do 2035. godine.

 Starmer je rekao da Velika Britanija mora da se „snalazi u ovoj eri radikalne neizvesnosti“, a vlada u Londonu prethodno je upozorila da ta zemlja mora da se pripremi za mogućnost rata na sopstvenoj teritoriji.

 Očekuje se da ce se trideset dve zemlje članice, uključujući Veliku Britaniju, danas na samitu Alijanse u Hagu složiti oko cilja o izdvajanju od pet odsto, iako je Španija prethodno pretila da će blokirati tu ideju, za koju je potreban konsenzus.

 Od početka rata u Ukrajini 2022. i reizbora predsednika SAD Donalda Trampa pritiskom da povećaju izdatke za odbranu, prenosi BBC.

– Sijarto: Prisustvo Trampa na samitu NATO promenilo je sve u odnosu na prethoodne

Prisustvo predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa na samitu lidera NATO-a promenilo je sve u odnosu na samite prethodnih godina, pomerajući fokus sa podrške Ukrajini na jačanje odbrambenih sposobnosti alijanse, izjavio je danas u Hagu mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

– Rute: Putin nije uspeo da podeli Zapad, zajedno povećavamo odbrambena ulaganja

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je danas da ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo u svojim namerama da podeli Zapad, istakavši da su se sve članice Alijanse obavezale na povećanje odbrambenih ulaganja od pet odsto BDP, kao i da su se Švedska i Finska nedavno pridružile NATO.

– Tramp pohvalio članice NATO-a zbog povećanja izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a

Američki predsednik Donald Tramp pohvalio je članice NATO-a zbog povećanja izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, navodeći da je reč o veoma značajnoj vesti.