U pitanju je otkriće koje bi moglo da zameni neprijatne popravke zuba, lečenje kanala korena i ugradnju implantata.
Zub napravljen u laboratoriji mogao bi da promeni mnogo toga što trenutno znamo o stomatologiji.
Kako navode istraživači sa King’s College-a u Londonu, razvijen je poseban materijal koji omogućava ćelijama da međusobno komuniciraju na isti način kao u ljudskom telu, što im omogućava da se razviju u ćelije zuba, piše Live Science.
Studija je objavljena u časopisu ACS Macro Letters.
Ovaj proces omogućava da se zubi uzgajaju iz pacijentovih sopstvenih ćelija u laboratoriji, prenosi Danas.rs.
U budućnosti, oštećeni ili pokvareni zubi mogli bi da budu zamenjeni pravim, prirodnim zubima umesto plombama.
Kod ljudi, normalno se razvijaju dva seta zuba: oko 20 mlečnih zuba u ranom detinjstvu i 32 stalna zuba tokom osnovne škole.
Za razliku od ljudi, životinje poput ajkula i krokodila mogu stalno da menjaju izgubljene zube jer zadržavaju matične ćelije koje omogućavaju kontinuirani rast.
Kod ljudi te ćelije nestaju nakon nicanja stalnih zuba.
Danas, kada dođe do oštećenja zuba, popravke uključuju plombe ili ugradnju implantata, ali te metode imaju ograničen vek trajanja i ne mogu da podstaknu regeneraciju.
„Plombe nisu najbolje rešenje za popravku zuba“, istakao je koautor studije Šuečen Žang i dodao da „vremenom slabe strukturu zuba, imaju ograničen vek i mogu dovesti do dodatnog propadanja ili osetljivosti“.
Sa druge strane, ugradnja implantata zahteva invazivne hirurške zahvate kroz više termina i nosi rizik od infekcija i oštećenja okolnih tkiva.
„Obe metode su veštačke i ne obnavljaju potpuno prirodnu funkciju zuba, što može izazvati dugoročne komplikacije“, dodaje Žang.
Tim naučnika već godinama pokušava da u laboratorijskim uslovima oponaša prirodni razvoj zuba.
Tokom ranog embrionalnog razvoja, matične ćelije iz različitih tkiva međusobno komuniciraju pomoću signalnih molekula, pokrećući formiranje zuba. Te ćelije se kasnije diferenciraju u različite tipove ćelija koje stvaraju materijale poput gleđi i dentina.
Ključni napredak u ovoj studiji bilo je stvaranje materijala od hidrogela — mekog, gela sličnog materijala koji upija velike količine vode — koji oponaša prirodno okruženje ćelija u telu.
Zahvaljujući tome, ćelije su mogle postepeno da šalju signale potrebne za pokretanje procesa formiranja zuba.
„Prethodni pokušaji nisu uspevali jer su svi signali bili odjednom isporučeni. Novi materijal omogućava postepeno otpuštanje signala, slično kao u organizmu“, objasnio je Žang.
Laboratorijski uzgojeni zubi mogli bi biti trajniji, jači i mnogo manje podložni odbacivanju od strane organizma, što je čest problem kod današnjih implantata.
„Zubi uzgojeni u laboratoriji prirodno bi se integrisali sa vilicom kao pravi zubi“, rekao je Žang.
Ipak, istraživači su još daleko od toga da ugrade ovakve zube u ljude. Trenutno eksperimentišu sa različitim metodama kako da novi zubi budu uspešno implantirani — bilo transplantacijom mladih ćelija u ustima pacijenta, bilo kompletnim uzgojem zuba u laboratoriji pre ugradnje.
„Za obe opcije, proces ranog razvoja zuba mora započeti u laboratoriji“, istakao je Žang.
Uprkos izazovima, ovo otkriće otvara put ka revolucionarnim promenama u stomatologiji.
„Kako polje napreduje, integracija ovakvih inovativnih tehnika ima potencijal da potpuno transformiše dentalnu negu, nudeći održiva i efikasna rešenja za popravku i regeneraciju zuba“, zaključila je koautorka studije Ana Anđelova Volponi sa King’s College-a.
IZVOR:N1
Be the first to comment