Nikolina deo pobedničkog tima Srbije, unela najviše referenci na Vikipediji na srpskom – skoro 25.000

Četvrtu godinu zaredom, 28 urednika Vikipedije na srpskom zauzelo je prvo mesto po doprinosu proverljivosti članaka u okviru globalne kampanje uređivanja referenci pod nazivom #1Lib1Ref – jedan bibliotekar, jedna referenca.

Najviše referenci među srpskim urednicima – 5.687, unela je studentkinja doktorskih studija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Katedre za predškolsku pedagogiju, Nikolina Šepić (25) iz Pančeva.

Koliko ih je ukupno unela, za gotovo šest godina koliko uređuje ovu onlajn enciklopediju, ni sama ne zna. Ipak, kako kaže, u okviru kampanje uređivanja referenci za četiri godine dodala ih je više od 24.700.

„Ova kampanja organizuje se svake godine od 2016. povodom dana osnivanja Vikipedije na engleskom jeziku. Godine 2020. je Vikipedija na srpskom jeziku osvojila drugo mesto na globalnom nivou, a od 2021. do danas, četiri godine uzastopno – prvo. To ne znači da smo najbolji na svetu po poverljivosti, već da su urednici Vikipedije iz Srbije uneli najviše referenci u okviru kampanje“, priča Nikolina Šepić za N1.

Kampanja uređivanja referenci #1Lib1Ref izuzetno je značajna jer doprinosi poboljšavanju pouzdanosti članaka na Vikipediji dodavanjem izvora podataka.

„U okviru nje je ukupno dodato više od 56.000 referenci, što čini da bude dosta pouzdanija nego što je ranije bila. Bitno je istaći da se reference dodaju na svakodnevnom nivou i izvan kampanje i da je pouzdanost članaka jedan od ciljeva Vikipedije“, navodi Nikolina.

Sumnja u pouzdanost informacija

Činjenica da je Vikipedija slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje kod ljudi stvara sumnju u pouzdanost informacija, naglašava naša sagovornica.

„Ipak, ono što većina ne zna je da na Vikipediji postoje čvrsta pravila i urednici patroleri koji proveravaju izmene. Ako članak ne sadrži nijednu ili premalo referenci, ako nije napisan objektivno, sadrži ošišanu latinicu, premalo teksta, ako neka imena nisu transkribovana, informacije nisu u skladu sa nedavnim događajem ili najnovijim informacijama, na početak članka se stavlja šablon sa obaveštenjem šta je potrebno korigovati. U nekim slučajevima, u zavisnosti koji je uzrok stavljanja šablona, ako se ne uradi navedeno u određenom roku, članak se briše“, objašnjava Nikolina.

Takođe, dodaje, neretko se dešava da se u članke unose „vandalizmi“ – informacije za koje se zna da nisu tačne, zlonamerne su ili su posledica nečijih šala što je neprimerno za Vikipediju i takve informacije se odmah brišu bez upozorenja.

„Preporuka urednicima Vikipedije je da pišu članke o temama koje su im bliske, pa ovim putem pozivam sve zainteresovane da se uključe u ovu važnu misiju širenja slobodnog znanja. Vreme i energiju koju potrošimo u kritikovanje nečega treba da uložimo da to korigujemo i tako ostavimo trag u obrazovanju i svetu u kome živimo“, kaže ona.

Izazovi i preispitivanja

Mlada urednica Vikipedije navodi za portal N1 da je na njenom „putu“ bilo raznih izazova i preispitivanja da li je dovoljno kompetentna da uređuje enciklopediju koja je na 20. mestu u svetu od ukupnih 309 jezičkih verzija Vikipedije.

„U početku nisam ni sama mislila da ću da je uređujem i sasvim slučajno sam se na radionici o trgovini ljudima na mom Filozofskom fakultetu „upoznala“ sa njom i na tome se zahvaljujem Vikimediji Srbije i menadžeru obrazovnog programa Nebojši Ratkoviću koji je održao obuku 7. novembra 2018. Verujem da mi je taj dan promenio život i otvorio nove vidike i pružio iskustva koja ne bih stekla ni na koji drugi način“, navodi.

Svoje znanje o uređivanju Vikipedije kasnije je proširila kroz praksu u Vikimediji, a potom i kroz akcije, takmičenja i uređivačke maratone koji su organizovani na Vikipediji, kroz Vikimedijine radionice, obuke i konferencije i Viki stažiranje u Udruženju likovnih umetnika Srbije.

„Svaki put se iznenadim kada shvatim da uvek naučim nešto novo i posle toliko godina uređivanja što daje svoju čar, kao i potreba za stalnim pisanjem i unapređivanjem Vikipedije“, kaže ona.

Moto pod kojim je nastala „Zamislite svet u kome svaka osoba na planeti ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju, to je ono na čemu mi radimo“, iznova je motiviše i podstiče da uređuje Vikipediju iz godine u godinu.

Doprinos obrazovanju i promovisanje zemlje

„Verujem da je ovo veoma bitan posao svakog pedagoga, ali i svakog pojedinca. Ne smatram da sam najbolja urednica Vikipedije na svetu. Jesam pobedila na raznim takmičenjima na lokalnom i globalnom nivou, osvojila razna priznanja među kojima je nagrada Vikipedijanca 2023. godine ali to ne umanjuje doprinose drugih urednika koji svoje slobodno vreme izdvajaju kako bi ovu enciklopediju učinili boljom. Moj uspeh ne bi bio moguć bez moje zajednice Vikipedije na srpskom jeziku i Vikimedije Srbije koji su mi na raspolaganju za svako pitanje i nedoumicu, bez neizmerne podrške moje porodice i fakulteta koji mi je otvorio vrata u ovaj novi svet. Zbog toga ovo je zajednički rezultat svih nas, a ne samo moj i mnogo sam im zahvalna na tome“, ističe Nikolina.

Kaže i da je ponosna što je urednica Vikipedije na srpskom jeziku i članica Vikimedije Srbije, kao i što na taj način može da doprinese obrazovanju i promovisanju svoje zemlje i svog grada Pančeva u inostranstvu, kao i same struke.

Pored uređivanja Vikipedije na srpskom jeziku, uređuje i Vikipodatke, Vikicitat i Vikimedijinu ostavu. Volontira u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR), član je Pedagoškog društva Srbije i Centra za nestalu i zlostavljenu decu.