Novi protesti podrili Asada

Bunt zbog ekonomskog kolapsa nadovezao se na spor vlasti i njenog finansijera, kao i na neuobičajene optužbe iz Rusije

Zakrvio se s jednim od glavnih finansijera njegovog režima dok je od ključnog stranog pokrovitelja, Rusije, primio nešto nalik upozorenju da mu ističe rok upotrebljivosti. Bašar el Asad je već bio u problemima kada su zbog ekonomskog kolapsa buknuli protesti u onim delovima Sirije koji tokom devetogodišnjeg rata nisu učestvovali u pobuni.

Asad je reagovao smenom premijera Imada Hamisa, šestog koji je služio pod njim za proteklih dvadeset godina, koliko je na vlasti. Međutim, prema snimcima protesta koje su preneli lokalni i regionalni mediji, demonstranti su gnevni toliko da nisu samo negodovali zbog siromaštva, već su klicali i protiv režima i njegovih zaštitnika Rusije i Irana. Za takve nezadovoljnike prekasno je da kao žrtveno jagnje prihvate Hamisa, koji ne slovi za čoveka čija je reč odlučivala o bilo čemu važnom.

Demonstracije su, ipak, ograničene na nekoliko oblasti, pre svega na Sveidu. S obzirom na to da je mnogo žešće nemire preturio preko glave, Asadu ovo ne bi moralo da bude previše neugodno da nije reč o regionima na koje tokom „arapskog proleća” nije morao da šalje vojsku. Izgleda da je i njima prekipelo iz razloga dovoljno razumljivih u celoj Siriji da Asad nije pokušao da za sve okrivi ubačene elemente i strane plaćenike nego je u sopstvenim redovima potražio nekoga na koga bi svalio odgovornost.

Demonstracije su planule i u Idlibu, poslednjoj pobunjeničkoj enklavi, gde se vikalo protiv lokalne, antiasadovske administracije. Njima preživljavanje otežava odsečenost od ostatka zemlje, koji je na mukama zbog odsečenosti od sveta.

Stvari će se i pogoršati kada uskoro, prema najavama, na snagu bude stupilo još američkih sankcija, usmerenih protiv država ili entiteta koji posluju sa Sirijom. Ali, demonstranti u oblastima pod kontrolom režima ne prihvataju objašnjenja vlasti da je problem isključivo u embargu i žale se na korupciju u državnim strukturama, ugrađivanja i pronevere koje isisavaju zajednički novac.

Prema zvaničnom kursu, da se kupi jedan američki dolar potrebno je 700 sirijskih funti. Na crnom tržištu, za dolar se mora dati 3.000 funti. Oko 80 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva. Konkretnije, kako je objavila agencija za hranu UN, gotovo osam miliona ljudi nemaju bezmalo ništa da jedu, a još skoro dva miliona su na ivici gladi.

Ekonomska kriza u Libanu osiromašila je i Sirijce, među kojima mnogi drže ušteđevinu u toj susednoj zemlji. Banke u Libanu, gde se sve plaća dolarima, nemaju dovoljno valute, pa su ograničile njeno povlačenje s računa kako ne bi bankrotirale.

Kad prorade nove američke sankcije, finansijski tokovi između tih država postaće još teže prohodni. Zbog sankcija SAD, prema pisanju izraelskih medija, i iranskog novca je već neko vreme sve manje za strane saveznike, u koje spadaju i Liban i Sirija. Za Ruse se, pak, veruje da Asada više pomažu vojno nego novčano.

Smanjivanju „kolača”, preraspodeli moći u sirijskim strukturama, te borbi Rusije i Irana oko koncesija za sirijske resurse pripisuje se i sukob režima s Ramijem Mahlufom, jednim od najbogatijih ljudi u zemlji, koji je dao ogroman novac za opstanak vlasti u Damasku tokom rata. Imovina Mahlufa, njegove supruge i dece je krajem prošlog meseca, kako je saznao Rojters, oduzeta a njemu je, prenela je Al Džazira, zabranjeno da napusti Siriju.

Mahlufove neuobičajene javne žalbe na ponašanje vlasti pale su u vreme kad je u ruskoj novinskoj agenciji čiji je vlasnik Jevgenij Prigožin, poznat i pod nadimkom Putinov šef kuhinje, sirijski režim prozvan zbog korupcije. Agencija je kasnije tvrdila da je hakovana, ali je to, navodno, primetila tek nakon što je objavila nekoliko tekstova na svom sajtu. Mnogi su to protumačili kao rusku opomenu Asadu.

Nikome nije bilo jasno da li je i Mahluf dobio ohrabrenje da javno istupi, kao što nije sigurno ni zašto bi Rusi bili nezadovoljni Asadom. Mogući razlog je njegova uporna ofanziva na Idlib, koja Moskvi navodno ne odgovara jer joj kvari odnose s Turskom, dok na nju režim huškaju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se plaše jačanja regionalnog uticaja Ankare.

IZVOR:POLITIKA