Za razliku od Tužilaštva koje je ranije, suprotno Zakonu o krivičnom postupku BiH, ulagalo nepotpisane i nevalidne materijalne dokaze skupljane sa neprovjerenih internet stranica, odbrana je ulagala validne originale ili ovjerene kopije.
A svedok profesor ustavnog prava Siniša Karan decidno potvrdio da su ukazi koje je potpisao predsednik Dodik zbog kojih je i optužen, neraskidivi i obavezujući deo ukupne zakonodavne procedure Republike Srpske.
Pravosuđe BiH je i to dočekalo – da napokon ugleda original Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Duže od godinu, za tim dokumentom tragao je u krivičnim procesima nikada brojniji – čak četvoročlani tužilački tim i po njihovim pogrešnim smernicama, istražioci SIPE. Čak i mimo odredaba ZKP-a traganje nastavili mesecima nakon što je suđenje počelo, a da apsurd bude veći – predložili ga kao dokaznu osnovu u optužnici. Svesno ili namerno tražili na pogrešnim adresama.
I pronalazili samo neoverene, nepotpisane i zakonski nevalidne akte. Krivični i Zakon o krivičnom postupku prepoznaje samo originale i overene kopije originala. I takav originalni Dejtonski sporazum, sa predmetno relevantnim aneksima, u sudski spis uložila je odbrana. Preuzet je iz Službenog glasnika Republike Srbije zemlje potpisnice i depozitara.
U njemu međutim ni reči o navodnim nadležnostima legitimnih, a kamoli nelegitimnih visokih predstavnika da zakonodavno intervenišu u BiH. Ni zakonski normiran drugi akt, na kojem je tužilački kvartet bazirao optuženje – zaključci Bonske konferencije iz decembra 1997-e kojima su navodno propisana u BiH predstavljena takozvana bonska ovlaštenja – tužioci i istražioci nisu pronašli. Očekivali su da će i taj original, overen i potpisan otkriti odbrana.
– I u vezi s tim dokumentom tužilaštvo je ostalo praznih ruku zato što je odbrana odustala od toga da se izvedu ovi zaključci iz razloga što tekst tih zaključaka nigdje ne postoji zvanično tako da po mojoj proceni tužilaštvo je sada prosto u praznom prostoru ako aneks 10 nije osnov već su osnov bonski zaključci a njih nemamo u dokazima onda ne znam kako je moguće doneti bilo kakvu osuđujuću presudu – rekao je advokat Gorab Bubić.
Kroz izveštaj Vlade Republike Srpske upućen Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u prvom polugodištu prošle godine, odbrana je u spis uvrstila i mišljenja bivših visokih predstavnika o Kristijanu Šmitu i njegovim nametanjima zakona. Karl Bilt, Volfgang Petrič i Miroslav Lajčak jednoglasno su to „šmitovanje“ nazvali „direktnim udarom na suverenitet BiH“. Uz ove dokaze u spisu je mesto pronašao i Ustav BiH prema kojem je jedini i isključivi zakonodavac Parlamentarna skupština BiH, a nikako Šmit i razni „kristijani“.
– U svemu tome dakle vidljivo je da neovlašteno lice koje se zove Kristijan Šmit je prekršio Ustav BiH. I umjesto da se njemu sudi, sudi se meni, dakle jedna potpuna politička farsa stvorena od strane tužilaštva koje pokušava da održi tu predstavu – istakao je predsjednik Srpske Milorad Dodik.
A o Ustavu Republike Srpske usklađenom sa Ustavom BiH, što je potvrdila i Venecijanska komisija, u sudnici je svjedočio profesor ustavnog prava Siniša Karan i decenijski generalni sekretar Vlade Srpske i institucije predsjednika Republike.
– Aa aspekta snage ustavne snage predsjednika mada je on i ovako snažan, ali ustavne snage koja se najviše manifestuje upravo prema Vladi i prema Narodnoj skupštini. Dakle to je jedan polupredsjednički sistem u Republici Srpskoj, a inače BiH je asimetrična federacija. Recimo predsjednik Federacije nema takva ovlaštenja, jer je to parlamentarni sistem – rekao je Karan.
I u takvom ustavnom sistemu predsednik Republike je neodvojivi i obavezujući deo zakonodavne aktivnosti u Srpskoj. A potpisivanje Ukaza za objavu u Službenom glasniku zakona koje usvoji Narodna skupština, je ustavna obaveza a nikako želja ili htenje, predsednika Republike Srpske, pojasnio je profesor Karan.
Podsećamo zbog dva potpisana Ukaza i u Službenom glasniku objavljena dva zakona koje je usvojio republički parlament a prohodnost prethodno dalo i Vijeće naroda Srpske, optužnica je i podignuta. Svjedočenje profesora Karana prekinuto je zbog političkih obaveza predsednika Srpske. Biće nastavljeno već za sedam dana što je treća sreda zaredom u kojoj se užurbani pretres odvija. Tako u ovom procesu koji je aktivan od prošle jeseni odlučuje Sena Uzunović za razliku od sudskih predmeta u kojima je inkriminisana radnja počinjena pre tri decenije pa i više, a ročišta se održavaju jednom mesečno ili čak ni toliko „često“. A to dodatno unosi sumnje u namere pravosuđa.
– Sud pokušava da nametne tempo svake sedmice. To je apsolutno nešto što nije primereno, u drugim slučajevima u Sudu BiH tako ne rade, ranije nisu radili a odjednom sad ovde uspostavljaju neku novu praksu, dakle veoma indikativno zašto se to ubrzava, zar je tolika ljubav prema Marfiju koji će otići 1.januara jer je penzionisani građanin Amerike. Važno je da to mora da završe dok on ovdje stoluje. Vidjećemo ja mislim da neće završiti. Jer imamo mnogo toga da izvedemo još kao dokaze – naveo je Dodik.
Izvođenje dokaza odbrana predsjednika Republike nastaviće 27. novembra. Tada će i profesor Karan nastaviti svedočenje o ustavno-pravnom uređenju Republike Srpske i BiH i ustavno – pravnim obavezama i odgovornostima nosilaca javnih funkcija. Nakon toga i odbrana Miloša Lukića ima zakonsko pravo na svoje dokaze.
IZVOR:RTRS
Be the first to comment