Od sutra doživotni zatvor za ubice dece i trudnica

Foto: pixabay.com

Izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje je parlament usvojio u maju ove godine, od kojih je najznačajnija uvođenje kazne doživotnog zatvora,  koja menja postojeću najtežu kaznu 30-40 godina, počinje da se primenjuju od sutra, 1. decembra.

Svakome ko počini neko krivično delo: teško ubistvo, nasilje, dilovanje biće suđeno po strožem zakonu.

Foto: pixabay.com

Ovu vrstu kazne, čije izvršenje ne može da zastari, sudovi će moći da izriču samo budućim počiniocima najbrutalnijih krivičnih dela, koja budu izvršena počev od pomenutog datuma, ali ne i mlađima od 21 godine.

Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić u izjavi za   Tanjugu je podsetio da je polemika o uvođenju ove krivične sankcije počela još 2015. godine, kada je Ministarstvo pravde prvi put javno predložilo tu kaznu.

– Iako je bila kritikovana od strane jednog dela struke, prošle godine Ministarstvo pravde je prihvatilo inicijativu Fondacije „Tijana Jurić” za uvođenje doživotnog zatvora, koju je podržalo 160.000 građana – rekao je Ilić i dodao da se Izmenama i dopunama Krivičnog zakona ukida kazna od 30 do 40 godina zatvora, jer je menja doživotni zatvor i predviđa se mogućnost uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane kazne, sa izuzetkom za pet najbrutalnijih krivičnih dela.

Ta krivična dela su: teško ubistvo deteta, silovanje sa smrtnom posledicom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnom posledicom, obljuba sa detetom sa smrtnom posledicom, obljuba deteta zloupotrebom položaja sa smrtnom posledicom, ukazao je državni sekretar. Za ta krivična dela uvedena je zabrana uslovnog otpusta, bez obzira na kaznu koja bude izrečena, bilo da je u pitanju kazna u određenom vremenskom trajanju, bilo da je u pitanju doživotni zatvor.

Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić smatra da je na ovaj način zakonodavac pokušao da odgovori na teška krivična dela koja se dešavaju oko nas i izazivaju veliku pažnju javosti. Ocenio je da to ukazuje da država i društvo idu u pravcu pooštravanja kaznene reakcije, ali smatra da je usled tih izmena sistematika KZ -a malo poremećena.

– Ima stvari koje zakonodavac i da je hteo, nije mogao da reši, odnosno da nađe pravi balans – napravljen je izuzetak zabranom uslovnog otpusta za određena krivična dela, a dozvoljava se uslovni otpust posle 27 godina za, na primer, krivična dela koja ne zastarevaju – genocid, ratni zločini… –  ukazao je Goran Ilić i podsetio je da je još 2013. godine donet Zakon o posebnim merama koje se izriču učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima, poznatiji kao „Marijin zakon”, koji zabranjuje uslovni opust izvršiocima tih dela. Taj zakon je propisao da učiniocu takvih krivičnih dela sud ne može ublažiti kaznu, niti se on može uslovno otpustiti.

Međutim, novim izmenama KZ-a ova mogućnost je, kako kaže Ilić, podignuta na nivo principa, jer je ušla u KZ – zakon od sistemskog značaja.

Osvrćući se na inicijativu Fonda za humaniratno pravo, koja je podneta ustavnom sudu povodom odredbe kojom je zabranjena mogućnost uslovnog otpusta za pomenuta četiri najteža krivična dela, Ilić smatra da će se taj sud baviti pitanjem – da li se može isključiti mogućnost uslovnog otpusta za određena krivična dela. On je ukazao da je pomilovanje jedna od mogućnosti kojom bi se dala nada nekom ko je osuđen na doživotni zatvor bez prava na uslovni otpust.

Pomilovanje, prema postojećem zakonu iz 1995. godine, daje predsednik Republike i nije dužan da obrazlaže svoju odluku.

Ilić je mišljenja da bi Zakon iz 1995. godine trebalo menjati ili doneti novi zakon koji bi bio usklađen sa novom kaznenom politikom. Ukazao je da u Zakonu o pomilovanju i danas stoji formulacija o smrtnoj kazni koja je odavno ukinuta.

Profesor je takođe istakao da se pomilovanja ne daju često. Prema njegovim informacijama, u periodu od 2013. do 2018. godine od 130 molbi za pomilovanje osuđenih na kazne više od 15 godina zatvora, nije usvojena nijedna.

Inače, zabrana uslovnog otpusta uveliko postoji u brojnim državama Evrope, a među njima su Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Holandija, Letonija, Malta, Turska, Mađarska, Republika Slovačka.

Podsetimo, Fond za humanitarno pravo (FHP) Ustavnom sudu Srbije početkom septembra podneo je inicijativu za ocenu ustavnosti te zakonske odredbe. Fond smatra da ova odredba, bez uspostavljanja delotvornog i efikasnog mehanizma, kojim bi garantovao preispitivanje doživotne kazne zatvora, direktno krši Ustav Srbije i Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Podseća da je u nizu evropskih rezolucija i preporuka zauzet stav da obavezna kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, sama po sebi nije suprotna Konvenciji, ali da je nužno uspostavljanje mehanizma kojim se garantuje preispitivanje kazne doživotnog zatvora, kako se ne bi desilo da ovi zatvorenici budu lišeni nade da će biti oslobođeni.

Ovaj stav deli i praksa Evropskog suda za ljudska prava, a konačnu ocenu treba da donese Ustavni sud Srbije.

Udruženje sudija i tužilaca smatra da je ova nova krivična sankcija Srbiji potrebna, jer su se u praksi propisane krivične sankcije za neka od najtežih krivičnih dela pokazale kao nedovoljno efiksne i nemaju željeni, odvraćajući efekat za vršenje krivičnih dela.

Kada je u pitanju uslovni otpust kod kazne doživotnog zatvora i postojeće kazne do 40 godina zatvora, Lazović je ukazao da je vremenska razlika za sticanje prava na traženje uslovnog puštanja iz zatvora – svega četiri meseca.

Ko dobije 40 godina zatvora, pravo da traži uslovni otpust stiče kada izdrži 26 godina i osam meseci, a u slučaju kazne doživotnog zatvora i dalje bi mogao da traži uslovni otpust nakon 27 godina.

Zaprećena kazna od 30 do 40 godina

Kazna doživotnog zatvora će moći da se izrekne i za sva druga krivična dela za koje je prema važećim propisima zaprećena kazna zatvora od 30 do 40 godina. Ta dela su: ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, terorizam, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.

Zakonska rešenja predviđaju i da će osuđenom na kaznu doživotnog zatvora, kome sud odobri uslovni optust, ta mera trajati 10 godina od dana kada je pušten iz zatvora, što znači da će, ukoliko prekrši obaveze koje mu je nametnuo sud ili izvrši novo krivično delo u roku od 10 godina, biti vraćen u zatvor – doživotno.

IZVOR:DNEVNIK

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*