Održana tribina “ Šta je odgovor Srpske na agresiju protektorata“

Danas je  u  Beogradu u Press centru održana tribina “ Šta je odgovor Srpske na agresiju protektorata“.Mnogobrojni govornici na tribini su izneli svoja izlaganja koje u celosti prenosimo.

Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji

Dame i gospodo,
poštovani učesnici tribine „Šta je odgovor Srpske na agresiju protektorata“, pozdravljam vas u ime Predstavništva Republike Srpske u Srbiji i dva elektronska glasila „Fakti“ i „Sve o Srpskoj“ koji su organizatori ove tribine.
Trideset je godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, toliko je i od trenutka kad su velike sile garantovale njegovo provođenje i primjenu. Trideset godina traje odbrana ustavne pozicije Republike Srpske, odbrana Dejtonskog sporazuma od političkog Sarajeva i tzv. međunarodne zajednice i njenih ”visokih”predstavnika, koji su neprestanim pravnim nasiljem nametali neustavne institucije, zakone i odluke kojima se pred očima zapadnih velikih sila, a ponegdje i uz njihovu pomoć urušavao i urušava taj njihovim potpisima garantovan Dejtonski sporazum.
Vrhunac pravnog nasilja nad srpskim narodom i državom je smjena Predsjednika Republike Srpske i nametanje izborâ na kojim bi, planirano je, trebalo izabrati našeg predsjednika po nihovoj volji?!
Odgovor tome bi bio u jedinstvu i sabornosti srpskih političkih partija. Nažalost, to se nije desilo, tako da sada odluka vlasti da izađe na izbore jeste pokušaj da sačuva Republiku Srpsku i da spreči da nam protektori nametnu svog predjsednika. Tako ćemo i naredne redovne izbore, 2026. godine, dočekati politički spremni i uspjeti da bez uticaja stranaca izaberemo svoju vlast u svojoj Republici Srpskoj i svoje predstavnike u zajedničkim institucijama BiH.
Tako i samo tako ćemo moći da nastavimo našu borbu za slovo Dejtona, za konačno i zauvijek vraćanje Republici Srpskoj oduzetih nadležnosti, tj. vraćanje BiH na “fabričko podešavanje“, BiH definisane Aneksom 4 – dejtonskog mirovnog sporazuma kao državne zajednice dva entiteta /Republike Srpske i Federacije BiH/i tri konstitutivna naroda /Srba, Hrvata i Bošnjaka/.
Pravi odgovor protektorima je pobjeda na nametnutim izborima; to je sada čvrsta odbrana naših prava i mogućnosti, ali to – znamo – neće zaustaviti naše neprijatelje da i dalje zlorade na urušavanju naših prava i sloboda i zato: insistriranje na jedinstvu i sabornosti, zaštiti srpske tradicije i vjere, jezika i pisma trebalo bi da je naše trajno opredjeljenje, jer samo sigurni u tome bićemo sigurni i u svemu ostalom – u političkom, privrednom i svakom drugom narodnom poslu.
Želim vam uspješan rad.

…………………………

SAŽECI IZLAGANJA UČESNIKA NA TRIBINI

Nenad Kecmanović
DODIK JE I DALJE PREDSJEDNIK
Involucija parlamentarne demokratije tekla je tako što se glavna poluga vlasti pomjerala od skupštine ka vladi, a onda od vlade prema strankama i napokon dostiže do partijskih šefova personalno. U naše vrijeme centar moći nalazi se u rukama stranačkih lidera. Predsjednik republike ako nije istovremeno i na čelu dominantne stranke, a pogotovo ako ga biraju poslanici u skupštini ima više reprezentativnu ulogu. Slijedeći ovu logiku, povlačenjem Dodika sa pozicije predsjednika Republike neće se ništa bitno promijeniti …

Aleksandar Pavić
U ODSUSTVU JEDINSTVA ODGOVOR SRPSKE MORA DA BUDE ODLUČAN
Žurba SDS-a da istakne kandidata na nelegitimnim prevremenim predsedničkim izborima koje je zakazala CIK BiHnaterala je i vodeću vladajuću stranku SNSD da istakne svog kandidata, radi sprečavanja mogućnosti dvovlašća koji bi Sarajevo i spoljni faktor iskoristili za destabilizaciju Republike Srpske. Nažalost, potez SDS-a je onemogućio jedinstvo u borbi protiv kolonijalne uprave u BiH i nemačkog državljanina Šmita koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik. Stoga će biti potrebno da se nedostatak jedinstva nadomesti još čvršćom i lucidnijom politikom odbrane od novih Šmitovih uzurpacija i podrivanja ustavnog poretka Srpske, i još većom rešenošću u borbi za konačnu dekolonizaciju – ako ne BiH, a onda bar Republike Srpske. Jasno je takođe da će se politička scena Srpske još jasnije deliti na one koji su protivnici kolonijalne uprave i oni koji se na nju oslanjaju. U suštini toga će biti ideološka borba koja se sve jasnije definiše unutar država širom sveta – globalisti protiv antiglobalista, unipolaristi protiv multipolarista, kompradori protiv sueverenista. Od togako pobedi zavisiće i sudbina Republike Srpske i srpskog naroda i državnosti uopšte.

Milomir Stepić
IZAZOV PRED REPUBLIKOM SRPSKOM: KAKO OD IZNUDICE DO INICIJATIVE
Republika Srpska je postepeno, oprezno, korak-po-korak preuzimala političku inicijativu i dugo vodila aktivnu politiku spram agresivnog, ekspanzionističkog i unitarističkog tzv. političkog Sarajeva. Pri tome, pragmatično je sarađivala sa hrvatskim činiocem, takođe ugroženim muslimanskim/bošnjačkim centralizmom. Međutim, očigledno se suočila sa novom, efikasnijom taktikom – združenim antisrpskim delovanjem (1) EU-komponente „kolektivnog Zapada“ u liku samozvanog Visokog predstavnika i (2) zajednički uzurpiranih institucija na nivou BiH predstavljenih Ustavnim sudom. Njihove po pravilu donošene odluke usmerene na štetu statusa Republike Srpske i protiv njenih vodećih političkih ličnosti trebalo je da budu „smokvin list“ za nelegalnost, pristrasnost i protivpravnost. Tako se Republika Srpska našla u poziciji da „izgubi tempo“ koji je imala i koji je simbolizovala ideja razdruživanja, te da povlači iznuđene poteze. Ponovno preuzimanje inicijative za nju je pitanje opstanka. Ono mora, s jedne strane, biti usmereno ne – kao do sada – na manje-više „nežno“ relativizovanje pozicije lica koje se predstavlja kao Visoki predstavnik, već na oštro, beskompromisno i potpuno njegovo dezavuisanje i „atrofiranje“ funkcije. Uporedo, s druge strane, neophodno je po svaku cenu i do kraja obesmisliti instituciju Ustavnog suda BiH, koji bez srpskih predstavnika a sa učešćem stranaca, ima ulogu pukog instrumenta muslimanskog/bošnjačkog unitarizma. U tome bi Republika Srpska presudnu pomoć trebalo da ima u koordinisanom delovanju sa Srbijom i naklonjenim stranim faktorima, a da iskoristi tridesetogodišnjicu Dejtonsko-pariskog sporazuma kako bi na međunarodnom planu afirmisala svoju privrženost njegovim izvornim principima i odlukama.

Predrag Ćeranić
ŠTA JE ODGOVOR SRPSKE NA AGRESIJU PROTEKTORATA
Protektorat, odnosno neokolonijalizam kojem je izložena Republika Srpska, za cilj ima paralizu njenih institucija i dalji prenos nadležnosti sa Srpske na nivo zajedničkih organa. Za očekivati je da na udaru bude obrazovanje, potom i policija, kroz prilagodljive forme. Integracija u BiH je možda najprikladniji termin kojim bi se mogla naznačiti nastojanja političkog Sarajeva, potpomognuta Kancelarijom OHR i Zapadnih ambasada.
Odgovor Srpske je jačanje institucija i dalje razvijanje odnosa sa zemljama koje su se pokazale kao dokazani prijatelji. U prvom planu su zemlje BRIKS-a. Pored povezivanja na ekonomskom nivou, veoma važne su veze u kulturi i obrazovanju.

Aleksandar Raković
REPUBLIKA SRPSKA I POKUŠAJ NAMETANJA INSTITUCIONALNOG DUALIZMA
Nakon odluke Suda BiH i raspisivanja predsedničkih izbora od strane političkog Sarajeva, Republika Srpska se susrela sa opasnim pokušajem da joj se nametne institucionalni dualizam i instalacija nelegitimnog predsednika koga bi birali opozicija i SDA. Ipak, odlukom SNSD da izađe na te izbore, izbegnuto je rešenje institucionalnog dualizma, s dva predsednika. Kako god da se tekuća politička kriza razreši na predsedničkim izborima, potrebno je na vreme promišljati kako dalje i na koji način izbeći slično nametanje u budućnosti.

Slobodan Reljić
DEJTONSKA BOSNA I EVROPSKO BESPUĆE
Događaji koji dramatizuju i ubrzavaju globalne geopolitičke promene udaljavaju SAD od Zapadnog Balkana a koji je ustrojen po logici potrebe Amerike kad je bila jedina svetske supersile. Stejt Depratment ne šalje ambasadora u Beograd devet a u Sarajevi 7 i po meseci, iako je američki ambasador realno iznad Visokog predstavnika u Sarajevu, a i u Beogradu je njegova uloga uveliko prevazilazila diplomatsku. Tu EU, ispala iz svih važnih svetskih događanja vidi svoju šansu. To preti da ukrajinizuje BiH i uvuče u raspadanje sve susedne države, jer EU nikad nije imala kapacitet da rešava tako složene odnose, a danas ne može da rešava ni svoje probleme.

Branko Lukić
RAZMIŠLJANJE O PITANJU: „KAKO ODGOVORITI NA AGRESIJU PROTEKTORATA?“
Pod Protektoratom imam u vidu zemlje Kvinte, odnosno: Sjedinjene Američke Države, Italiju, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, kao i otuđenu administraciju Evropske unije u Briselu.
Kada govorimo o situaciji u kojoj se nalazi Republika Srpska pre svega moramo da imamo u vidu namere neprijatelja, odnosno svetskog hegemona izraženu kroz akcije Protektorata osnovanog i upravljanog od strane gore navedenih zapadnih centara moći. Alati koji se koriste za nametanje rešenja, koja idu direktno protiv interesa srpskog naroda u Republici Srpskoj, su Visoki predstavnici GS UN i Ustavni sud BiH, čija kompozicija od tri stranca i dva Bošnjaka uvek preglasavaju srpske i hrvatske predstavnike u tom sudu, te nameću odluke koje u krajnjoj instanci uopšte nisu u nadležnosti toga suda. Naravno ne treba zaboraviti sankcije kojima su izloženi kako pojedinci iz vrha RS, tako i privredni subjekti. U poslednje vreme u ovom pravcu se koristi, kao vid pritiska, i krivični postupci protiv političkog vrha RS.
Zapadni hegemon je davno odredio i determinisao svoje ciljeve na Balkanu i u odnosu na Srbe. Znamo da stav Zapada da Srbe u miru treba kontrolisati, a u ratu da ih treba koristiti pošto su ratoborni. Iako ovo ne izgleda naročito negativan stav, on sigurno ukazuje da se Srbi posmatraju samo kao genetski materijal koji može da bude od koristi u vreme rata, a štetan u vreme mira. I drugi narodi na Balkanu su istog genetskog porekla, ali podeljeni verom, ispunjavaju naloge i želje zapadnih kolonista. Ovakva situacija u praksi stvara ceo blok sastavljen od Zapadnih slila i lokalnih nesrpskih naroda čije delovanje je otvoreno usmerene na štetu srpskog naroda.
Poznato je da od Zapada ne može da se očekuje ništa dobro, ta da su spremni da podrže i nečastivog ako radi ono što oni žele. Zapadu se nikada ne žuri u njihovom poslu slamanja protivnika i njegovom izrabljivanju. Spremni su da lažu, izmišljaju, konstruišu, mašu lažnim zastavama i da se bave svim nepočinstvima u ostvarivanju svojih ciljeva. Nemaju prijatelje, imaju samo interese. Stalno se prilagođavaju, ali što se tiče Srba, cilj je uvek isti, antisrpski.
Zapad uvek hoće da dominira, izrabljuje, krade i sve to pakuje u floskule kao što su demokratija, civilno društvo, unapređenje života itd.
Ovi procesi, na štetu srpskog naroda, se odvijaju najkasnije od početka prošlog veka, a do zaoštravanja stava protiv Srba i njihovih interesa dolazi pogotovo nakon početka prvog svetskog rata, kada se u praksu uvodi genocidna politika protiv našeg naroda.
Rezultat delovanja Zapada je i cepanje srpskog korpusa na više država, pa Srbi danas, na Balkanu, žive pored Srbije i u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Hrvatskoj. Radilo se i na stvaranju posebnih naroda, odvojenih od srpskog, a što je vezano za regionalnu pripadnost jedinstvenog srpskog korpusa.
U ovom radu ne bih ulazio u dublju analizu istorijata ovakvog stava zapadnih sila, od Austrougarske do Brisela i Londona, ali želim ovim uvodom samo da podsetim na ove procese dugog trajanja, koji su dobro poznati srpskom narodu.
Danas moramo da mislimo o okolnostima koje su trenutno aktuelne, a imajući u vidu ko nam se u prošlosti pokazao kao prijatelj a ko kao neprijatelj.
U današnjem svetu, koji se rapidno preoblikuje, treba primetiti da globalni politički tokovi idu u korist interesima srpskog naroda, obzirom da neprijatelj slabi, a da naši prijatelji (Rusija, Kina, globalni jug) jačaju, kako ekonomski tako i vojno. U ovom momentu Srbi više nisu sami, kao što su bili početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su morali da se suoče sa neprijateljskim planovima i provedbama tih planova od strane Vašingtona, Berlina, Londona, Rima, Pariza i Brisela.
Situacija u kojoj se nalazi Republika Srpska je takva da je, kako dugoročnim tako i nedavnim akcijama Protektorata, doveden u pitanje i njen sam opstanak. Već dugo je poznato i očigledno da Protektorat pokušava da uruši Republiku Srpsku. Najnoviji napad na RS je pokušaj da joj se oduzme imovina.
Dešavanja oko presude Predsedniku Dodiku su samo posledica njegovog protivljenja ovim namerama Protektorata, pa tu činjenicu ne treba posmatrati izolovano, a upravo tako Protektorat i njegovi sateliti u BiH to žele da predstave napad na Predsednika Dodika.
Pokušaj oduzimanja imovine od RS je samo kontinuitet neprijateljskih akata Protektorata, a koji su za posledicu imali oduzimanje mnogih nadležnosti od RS (oko 80) i njihov prenos na državni nivo, mimo i u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom.
Dugoročni plan
Dugoročno, Republika Srpska treba da nastavi da se približava Rusiji, Kini i zemljama globalnog Juga. Treba tražiti načina da se RS uključi kako u BRIKS, tako i u bezbednosne strukture ŠOS-a.
Ovde posebno treba posvetiti pažnju izgradnji odnosa sa muslimanskim svetom. U uspostavljanju još bližih kontakata sa muslimanskim zemljama treba iskoristiti Rusku Federaciju, koja u svom sastavu ima republika i oblasti koje su naseljene muslimanskim stanovništvom, a poznato je da su odnosi hrišćana i muslimana tamo harmonični, u šta se pisac ovih redova mogao i uveriti prilikom nedavne posete Ruskom Tatarstanu. Izgradnja ovih odnosa bi sutra mogla da bude od veliko značaja ukoliko se Republika Srpka osamostali.
Unutar BiH trebalo bi ponovo pokušati da se približi Bošnjacima, koji žele da saslušaju. Pokušavati da se predoče činjenice i objasniti da im London i Brisel ne misle dobro. Raditi sa svakim ko je spreman da shvati da novi sukob u BiH nikome nije potreban i da bi samo, ponovo, doneo katastrofu. Pored ovoga, u odvajanju Bošnjaka od zapadnih mentora treba koristiti muslimanski sentiment i objasniti prave namere Zapada kroz njihovo delovanje u Gazi, a predočavati i druga nepočinstva Zapada prema muslimanima, kao što su akcije u Siriji, Iraku, Iranu, Libiji itd.
Kratkoročni plan i rešenja
U ovom momentu, pre svega, treba tražiti od Ruske federacija da pruži bezbednosne garancije Republici Srpskoj kao što to traži Ukrajina od zapadnih sila.
Kao što je nedavno rekao ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na opštoj političkoj diskusiji 80. sesije Generalne skupštine UN: „Svet pokušavaju da podele na one koji su za stolom i one koji su na meniju. Stalna kršenja principa ravnopravnosti država urušavaju veru u pravdu i vode ka konfliktima.“
Srbi su već dugo na meniju Zapada, ali kao što smo napred naveli, prilike se menjaju u srpsku korist i taj talas ne smemo propustiti. Naravno da nije lako odrediti način i momenat delovanja. Srbi nisu Rusi. U vidu mora da se ima realna situacija i pozicija Republike Srpske i uzimati u obzir sva ograničenja i opasnosti koje joj prete od Protektorata.
Politika RS treba pre svega da ostvari jedinstvo svih političkih faktora u RS. Samo jedinstveni će uspeti da se odupru sadašnjim napadima. Svi akteri moraju da prevaziđu podele i sitne ljudske sujete te da deluju odgovorno pred srpskim narodom čiju sudbinu drže u rukama.
U ovom pravcu treba iskoristiti najjači objedinjujući faktor u srpskom svetu, SPC, da se postigne jedinstvo u borbi očuvanja RS.
Naravno, od Srbije mora da se traži da se jasno izjasni da li podržava politiku i ovu borbu za opstanak Republike Srpske, pošto je ona i potpisnik Dejtonskog sporazuma. Srbiji i njenom rukovodstvu treba predočiti planove i scenarije koji su moguću da se dese u budućnosti i tražiti jasno izjašnjenje šta je Srbija voljna da podrži.
Što se tiče neposredne opasnosti od ratnog sukoba, u okviru BiH, ne treba zanemariti sposobnost zapada, uz pomoć lokalnih slugana, da izazove isti.
U situaciji kada se zna da SDA naoružava Bošnjake u BiH, mora se pronaći adekvatan odgovor u zaštiti srpskoga naroda. Moraju se očistiti skloništa i izgraditi nova.
Treba osnovati ozbiljnu organizaciju izviđača među omladinom. Osposobiti ih osnovnim znanjima života u prirodi.
Podsticati planinarenje.
Osnovati ozbiljnu organizaciju među lovcima. Ukinuti poreze na oružje, pošto dosta ljudi predaje oružje jer nije u stanju da plaća porez. U Sloveniji su lovci priznati kao teritorijalna odbrana. To isto može da uradi RS.
Ne sme se zapasti u letargiju i pasivno čekati šta će da nam donese sutrašnji dan. Zapad i njegovi poslušnici sve vreme planiraju, pripremaju se i aktivno deluju u smeru sutrašnjeg zaoštravanja situacije u BiH.
Nakon otvorene podrške Rusije i Kine stavu RS da Kristijan Šmit nije legalni Visoki predstavnik GS UN, treba pojačati napade na njega i tražiti i od drugih garanata Dejtonskog sporazuma da ga se odreknu. Ne treba pristajati na izbor novog predstavnika. Argument je da je to ostatak prošlosti, te da BiH više ne treba kolonijalnog upravnika.
Treba stremiti proglašenju svih odluka Kristijana Šmita nevažećim. Na duge staze, tražiti ukidanje i nepriznavanje svih odluka, svih Visokih predstavnika GS UN pošto su u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom. Vezano za ovo dobiće se povratak svih nadležnosti koje su otete od Republike Srpske.
Od Rusije tražiti da obuči stručnjake iz RS koji će biti sposobni da doprinesu stabilizaciji finansija RS, u uslovima sankcija i izolacije.
Ne smemo dozvoliti urušavanje Republike Srpske. Njen opstanak je od vitalnog značaja i za poziciju Srbije.

Dušan Proroković
STRATEŠKO OKRUŽENJE REPUBLIKE SRPSKE: KAKO KRIZA EU DESTABILIZUJE BIH?
Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima i problematizacije pitanja daljeg američkog učešća u ukrajinskom ratu, EU se našla u novim okolnostima. Sa jedne strane, rat u Ukrajini posmatra se kao egzistencijalni, što znači da nema pristajanja na bilo kakve kompromise. Sa druge strane, EU nema kapacitete da u tom ratu pobedi bez otvorene i bezrezervne podške SAD. Ovakve okolnosti čine postojeću krizu EU još dubljom i uzrokuju radikalne reakcije. Zajedno sa evropskim krilom NATO, EU je otpočela proces militarizacije Starog kontinenta, pa u tom kontekstu treba posmatrati i njene aktivnosti (artikulisane preko Kristijana Šmita) u Bosni i Hercegovini. Kriza EU, koju Brisel pokušava relativizovati radikalnim merama odražava se na stabilnost svih evropskih država, a krajnji ishod ovog proces krajnje je neizvestan. Kada je reč o Bosni i Hercegovini primetno je da se oslanjanjem na mehanizme OHR i uz pozivanje na očuvanje legalnosti i zaštitu ustavnog poretka grubo krše dejtonski principi i narušava dosadašnja praksa, što može izazvati nesagledive posledice. Neizvesnost ostvarivanja deklarisanih ciljeva u egzistencijalnom ratu stvara nervozu, utiče na iracionalne odluke i doprinosi široj destabilizaciji ionako rovite i ranjive Bosne i Hercegovine. Usled svega, Republika Srpska nalazi se pred brojnim izazovima koji mogu lako prerasti u pretnje.

Nebojša Malić
KAKO PRIVESTI ŠMITA „POZNANIJU PRAVA“?
Sad kada je Banja Luka priznala moć sarajevskog CIK-a da raspisuje izbore u Srpskoj, odlukom da se na njih izađe, nalazimo se u situaciji da de facto priznajemo presudu neustavnog suda, za nepoštovanje samozvanog Nijemca. Umjesto analize kako je do toga došlo, vrijeme je za američke trikove: jer dok svi drugi gube vrijeme raspravom zašto nešto ne može, oni odluče šta hoće i onda gledaju kako može. Strategija i taktika odbrane nisu dale rezultate. Vrijeme je da se pređe u napad. Pošto političko Sarajevo i njegovi sponzori ne mare za Dejtonski ustav i krše ga kako im padne na pamet, onda on ni Srpsku više ne treba da ograničava. I tu je sad samo nebo granica, a ideja predsjednika Dodika o rusko-američkoj komisiji za Balkan odličan korak u tom smjeru.

IZVOR:BALKANTV