Otvaranje izložbe „Ustaška bolnica u Jasenovcu 1942–1945”u Jasenovcu 7. septembra

Stalna izložba „Ustaška bolnica u Jasenovcu 1942–1945” biće svečano otvorena 7. septembra u jednom od dva preostala autentična objekta iz perioda postojanja sistema koncentracionih logora smrti u Jasenovcu, najavljeno je na na jučerašnjoj konferenciji u Muzeju žrtava genocida. Na njoj će biti prikazani retki sačuvani predmeti, dokumenta i fotografije koji svedoče o strahotama tog vremena. Izložba će biti postavljena u objektu u kom se tokom Drugog svetskog rata nalazila ustaška bolnica, a koja je otkrivena na imanju srpske porodice Klincov 2017. godine.

– U samom mestu Jasenovac, koje je postalo simbol svesrpskog stradanja tokom čitave naše istorije. Kada pričamo o Jasenovcu, sa razlogom se sećamo svih naših žrtava, pominjemo ih i proslavljamo kao Svete novomučenike jasenovačke, ali nikako ne uspevamo da u široj slici sagledamo kakav je to bio sistem logora, šta su zatočenici tamo radili, kojim su mučenjima bili podvrgnuti. Pre tri godine smo došli na ideju da od tog kompleksa, koji je uništen 1945, napravimo izložbu o onim objektima koji su očuvani do današnjeg dana. Istraživanjem i velikim zalaganjem episkopa pakračko-slavonskog Jovana, koji je svoj život posvetio očuvanju sećanja na naše nevino nastradale pretke, pronašli smo dva autentična objekta, a to su ustaška bolnica i ustaška apoteka – objasnio je Bojan Arbutina, vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida i podsetio da je ovaj muzej pre samo mesec dana otvorio stalnu izložbenu postavku izvan teritorije Srbije, i to u Prebilovcima, mestu na kojem je počinjen jedan od najvećih zločina NDH nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata.

Obraćajući se medijima, Arbutina je objasnio da izložba nije posvećena ustaškim zločincima, već zatočenicima, Srbima, Jevrejima i drugim ljudima koji su bili primorani da rade u toj bolnici – da leče, savetuju, pružaju prvu pomoć zločincima koji će ih kasnije likvidirati.

– Ova dva objekta su značajna jer se tako neposredno dolazi u kontakt sa istorijom. Možemo da prođemo tim prostorijama u kojima su se zločinci lečili, a naši preci bili zatočeni. Tako možemo da rekonstruišemo tu istorijsku stvarnost Drugog svetskog rata u Jasenovcu i da shvatimo kroz kakve su muke naši preci prolazili. Iz dokumenata i svedočanstava možete da uđete u unutrašnji život – objasnio je Arbutina i dodao da će muzej prirediti još događaja koji će biti brana revizionizmu koji pokušava da umanji srpske žrtve, stradanja i patnju.

Kustoskinja Muzeja žrtava genocida Aleksandra Mišić objasnila je da je ustaška bolnica nastala u jesen 1941, a da o broju lekara koji su tu radili govori 41 biografija medicinskog osoblja do koje su došli.

– To je impozantan broj i govori da je to mesto NHD nameravala da osposobi za dalja i veća delovanja. Bolnica je značajna jer je bila veza samih zatočenika i spoljnog sveta i mesto gde su se prenosile informacije: šta se zbiva u samom logoru i kako napreduje otpor spora. Slučaj ubistva celokupnog osoblja koje se desilo u jesen 1944. govori koliko su oni bili važni – kazala je Aleksandra Mišić i dodala da je u u maju 1945. preživelo pet lekara, dva stomatologa, dva studenta medicine i deset pomoćnih radnika i da su upravo njihova svedočanstva izuzetno dragocena.

Autor postavke i programski direktor Muzeja žrtava genocida Nikola Radosavljević rekao je da je bila prednost raditi u originalnim prostorijama objekta gde se postavlja izložba.

– Naš zadatak je bio da sačuvamo ono što postoji i da dodatno obradimo ono što je neophodno. Ova postavka biće dopunjavana vremenom, a govori o identitetu i stvarnosti koncentracionog logora i o tome o čemu su ljudi brinuli – rekao je Radosavljević.

Izložbu su priredili Muzej žrtava genocida u saradnji sa Odborom za Jasenovac Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.

Autori stalne izložbene postavke su i naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Milan Gulić i istraživač saradnik u Institutu za političke studije Stefan Radojković, dok je realizaciju izložbe podržalo je Ministarstvo kulture Srbije.