Bajdenova administracija razrađuje planove i za najgori mogući scenario – evakuaciju stotina hiljada američkih građana s Bliskog istoka, ukoliko se krvoproliće iz Gaze prelije na region, piše „Vašington post” pozivajući se na saznanja četvorice zvaničnika informisanih o planovima američke vlade.

I dok se izraelske vojne snage uz pomoć američkog oružja i vojnih savetnika pripremaju za rizičnu kopnenu ofanzivu u konačnom obračunu s Hamasom, Bela kuća razmišlja kako, ako bude bilo potrebno, da sprovede do sada nezamislivu akciju spasavanja više od 600.000 svojih ljudi koji žive u Izraelu i Libanu.

Zvaničnici za sada ne žele javno da govore o tome kako bi izbegli širenje panike među Amerikancima u regionu, ali je Stejt department već savetovao američke građane da budu oprezni zbog potencijalnih terorističkih napada na različitim lokacijama u svetu.

Upozorenje je bilo odgovor na talas propalestinskih demonstracija, jer je Vašington svestan da zbog pune političke i vojne pomoći Izraelu cenu arapskog besa mogu platiti i američki građani.

Izraelski predsednik Isak Hercog juče je na konferenciji za novinare s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom jasno poručio da će Liban „platiti cenu” ako se teroristička organizacija Hezbolah uključi u rat. Ako dođe do širenja rata to će biti veliki rizik po bezbednost 86.000 ljudi s američkim pasošima koji žive u ovoj zemlji.

I Ministarstvo odbrane je signalizirao da se posle najnovijih napada dronovima na američke vojne baze priprema veći broj akcija protiv trupa SAD na Bliskom istoku. Na udaru je oko 3.400 vojnika raspoređenih u Iraku i Siriji. Amerikanci stacionirani u ovim zemljama godinama su već na meti militantnih grupa kao što je irački Kataib-Hezbolah, koji podržava Iran.

Ako dođe do evakuacije Amerikanaca iz ovog regiona to bi, prema oceni stručnjaka, bila operacija koja bi nadmašila sve do sada sprovedene akcije i uključivala bi angažovanje ratnog vazduhoplovstva i brodove mornarice koji su već doplovili u region.

„Sa 600.000 Amerikanaca u Izraelu i širom regiona, teško je zamisliti evakuaciju koja bi se mogla porediti s ovom po obimu i složenosti”, kaže Suzan Maloni, direktorka Odeljenja za spoljnu politiku u Institutu Brukings.

Za to vreme izraelski generali poručuju da je vojska spremna da uđe u Gazu i iskoreni teroriste. Ali znak za početak kopnene intervencije još nije dat, pre svega zato što Hamas drži više od 200 zarobljenih talaca kojima trguje ne bi li odložio invaziju.

Vašington i zapadne vlade žele da preko Katara, kao posrednika u razgovorima s Hamasom, izdejstvuju oslobađanje što većeg broja talaca pre nego što izraelski tenkovi uđu u palestinsku enklavu. Takođe, da se ne bi previše zamerili islamskim zemljama, hteli bi da broj civilnih žrtava u obračunu s borcima Hamasa bude što manji. Za sada nema garancija da će odbrambene snage (IDF) biti selektivne kad krenu u kopneni napad.

Zbog svega toga američka administracija je zabrinuta da Izrael za svoje planirane operacije u Gazi nema ostvarive vojne ciljeve. Pogotovo što je do sada u vazdušnim napadima poginulo 5.000 ljudi, većinom civila. Zato Vašington još smatra da izraelska vojska nije spremna za kopneni napad, piše „Tajms ov Izrael”.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin imao je skoro svakodnevne telefonske razgovore s izraelskim kolegom Joavom Galantom, tokom kojih ga je pozvao na značaj pažljivog razmatranja načina napada na Gazu, gde će teroristi delovati iz tunela i gusto naseljenih područja, piše „Njujork tajms”, koji se poziva na neimenovane američke zvaničnike.

U intervjuu za Ej-Bi-Si Ostin je rekao da bi kopnena invazija koju Izrael planira da pokrene mogla da potraje duže nego što je Amerikancima bilo potrebno da uklone Islamsku državu s vlasti u Mosulu, u Iraku, kad je on bio šef Centralne komande američke vojske.

Američki zvaničnici rekli su da Izrael mora da odluči da li želi da eliminiše teroriste Hamasa kombinacijom hirurških napada i ciljanih upada specijalnih snaga, kao što su SAD uradile zajedno s iračkim i kurdskim vojnicima u Mosulu 2017. godine, ili da pokrene široku kopnenu invaziju, kao što su američke trupe uradile zajedno s iračkim i britanskim snagama u Faludži 2004.

Obe strategije rezultiraće velikim gubicima, iako bi model Faludže bio daleko krvaviji i za vojnike i za civile, rekli su američki zvaničnici, dodajući da mnogi u Pentagonu shodno tome više vole primer Mosula. Ali čak i u toj bici ubijeno je 9.000 do 11.000 civila.

Makron: Treba organizovati međunarodnu koaliciju protiv Hamasa

Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je juče tokom posete Izraelu osnivanje međunarodne koalicije protiv Hamasa i izrazio nadu u obnovu mirovnog procesa s Palestincima.

„Francuska je spremna da se međunarodna koalicija protiv Daeša (Islamske države), u sklopu koje smo se angažovali za našu operaciju u Iraku i Siriji, bori i protiv Hamasa”, rekao je Makron nakon sastanka s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Makron je poručio da je to u interesu Izraela i njegove bezbednosti, kao i bezbednosti susednih zemalja.

„Borba mora biti bez milosti, ali ne bez pravila, jer smo demokratije koje se bore protiv terorista, demokratije koje poštuju ratno pravo i osiguravaju pristup humanitarnoj pomoći stanovništvu Gaze”, dodao je francuski predsednik.

Dve Izraelke oslobođene iz Gaze u dobrom zdravstvenom stanju

Dve starije Izraelke Nurit Kuper (83) i Joševed Lifšic (85), koje su u ponedeljak oslobođene iz pojasa Gaze, gde su držane kao taoci, kako se čini, u dobrom su zdravstvenom stanju, navedeno je u video-saopštenju bolnice Ihilov u Tel Avivu, prenosi Beta.

Njihovo oslobađanje pozdravio je predsednik SAD Džozef Bajden u telefonskom razgovoru s premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom.

Joševed Lifšic, koja je oslobođena zajedno s Nurit Kuper, izjavila je za izraelske medije da ne zna gde su je držali ekstremisti Hamasa nakon što su je zarobili.

„Stavili su me na motor, jedan terorista me je držao spreda, a drugi sleđa da ne padnem. Prešli smo granicu i prvo su me držali u naselju Abasan el Kabira, koje je blizu (kibuca) Berija. Posle toga ne znam gde sam odvedena”, rekla je ona.

Muževi ove dve Izraelke još su zatočeni.

Hamas je u petak oslobodio i dve Amerikanke, majku i kćerku.