Počinje drugostepni postupak protiv Dodika

Banjaluka – Sednica veća Apelacionog odeljenja u predmetu protiv Milorada Dodika i Miloša Lukića zakazana je za 12. jun, potvrđeno je iz Suda BiH. To će biti i formalni početak drugostepenog postupka protiv predsednika Republike Srpske. U prvostepenom postupku, Sud BiH osudio je Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije, dok je Lukić, direktor „Službenog glasnika RS”, oslobođen optužbi.

Predmet se vodi po odredbama Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo nemački diplomata Kristijan Šmit, čiji legitimitet kao visokog predstavnika institucije Republike Srpske ne priznaju. To je unelo dodatnu pravnu i političku složenost, a po oceni dela pravnika, dovelo i do apsurdnih situacija unutar pravosudnog sistema BiH.

U grehe im se stavlja navodno nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Žalbe su uložile i odbrana i Tužilaštvo BiH. Dodik je, naime, potpisao ukaze kojima su u Republici Srpskoj na snagu stupili zakoni Narodne skupštine RS o nesprovođenju odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH, sve dok taj sud ne bude u potpunosti usklađen s Ustavom BiH i oslobođen učešća stranih sudija. Iako je Šmit te zakone poništio, Dodik je ukaze ipak potpisao. Sudijama je to bio dovoljan razlog da odrede da predsednika najveće srpske stranke u BiH treba ukloniti iz političkog života na šest godina.

Pred početak apelacionog postupka, Dodik je izjavio da će potvrđivanje prvostepene presude „BiH uvući u dramatičnu političku situaciju”.

„Mi ćemo otići na organe RS i doneti odluke koje se njima neće svideti”, izjavio je Dodik. Dodao je da „ako neko pokušava da gradi pravo na nepravu, Republika Srpska ima pravo da se brani”. Dodik je naglasio da je reč o istom sudu koji je doneo prvostepenu presudu, ali da je od svega toga, kako kaže, važnije to što je RS zvanično odbacila legitimitet Suda i Tužilaštva BiH.

On je ocenio da je celokupan proces protiv njega „očit dokaz političkog progona” i da se na njegovom progonu istrajava. „Postojao je i uticaj prethodnog američkog ambasadora (Majkla Marfija). Bez obzira što je RS odbacila delovanje Suda i Tužilaštva BiH na svojoj teritoriji, oni nastavljaju da nešto rade. Tu će samo doći do toga da se sve to raščisti”, navodi on.

Apelaciono veće čine sudije Hilmo Vučinić, Staniša Gluhajić i Amela Huskić. Kako prenosi Radio-televizija RS, sudija Vučinić tokom proteklog rata bio je sudija Okružnog vojnog suda u Goraždu i ima kontroverznu prošlost. Slične navode u vezi sa ratnim angažmanom banjalučki mediji iznosili su i u vezi sa Senom Uzunović, sudijom koja je Dodiku izrekla kaznu u prvostepenom postupku.

Protiv sudije Vučinića bila je podneta prijava VSTS-u BiH zbog pristrasnog suđenja tokom ratnog perioda s ciljem satanizacije Srba, rekao je vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić.

Goran Bubić, advokat Dodika, potvrdio je da je dobio poziv, istakavši da je odbrana spremna. Bubić će usmeno obrazložiti žalbu na prvostepenu presudu Suda BiH. Drugostepeni postupak bi, prema okvirnim prognozama, mogao trajati oko 12 meseci, a na osnovu njegovog ishoda presuda može da bude poništena, potvrđena ili vraćena Sudu BiH na ponovno odlučivanje. U slučaju nepovoljne presude po Dodika, postoji mogućnost žalbe Ustavnom sudu BiH, kao i Evropskom sudu za ljudska prava. Paralelno s ovim postupkom, u Sudu BiH se vodi postupak protiv Dodika i drugih zvaničnika RS zato što je Skupština RS suspendovala ovlašćenja bezbednosnim i pravosudnim organima BiH na teritoriji Srpske.

Zbog toga je Sud BiH raspisao poternicu za Dodikom, premijerom Radovanom Viškovićem i predsednikom parlamenta Nenadom Stevandićem, ali je Interpol odbacio zahtev, ocenivši da se radi o politički motivisanom postupku. Dodik zbog toga verovatno neće prisustvovati sednicama veća, što i nije zakonska obaveza, a ranije je izjavio da je žalba ionako podneta po želji advokata.