Popović predložila kandidate za direktora Agencije za sprečavanje korupcije

Ona je rekla da su ovi kandidati posle sprovedenog konkursa sakupili više od 80 poena na stručnom testu.

Navela je da 100 poena na testu ima predloženi Dejan Damjanović, a zatim slede Sikimić, i Kosta Sandić.

Sikimić je dosadašnji direktor Agencije, Damjanović obavlja funkciju zamenika direktora Agencije za sprečavanje korupcije od 6. avgusta 2018.godine, a Kosta Sandić je doktor političkih nauka i magistar pravnih nauka iz Beograda.

U obrazloženju koje je parlamentu dostavila ministarka pravde piše da je to ministarstvo raspisalo javni konkurs za direktora Agencije za sprečavanje korupcije koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ 25. oktobra 2022. godine, kao i u Službenom glasniku i na internet stranicama Ministarstva pravde, Agencije za sprečavanje korupcije i Pravosudne akademije.

Upravni odbor Pravosudne akademije je na sednici 14. novembra obrazovao Komisiju za izbor direktora, posle čega je na javnom konkursu prijave podnelo šest kandidata.

Posle sprovedenog konkursa Komisija za izbor direktora je sastavila rang listu učesnika prema postignutom uspehu na delu testa na kojem se ocenjuje stručna osposobljenost, znanje, veštine i program rada Agencije i dostavila je ministru pravde 10. januara 2023. godine.

U biografiji Dejana Damnjanovića se navodi da je diplomirani pravnik, te da u Agenciji za sprečavanje korupcije radi od osnivanja, prvo kao savetnik u Odeljenju za registre, potom na mestu načelnika Odeljenja za registre i od 2012. obavlja dužnost Šefa Kancelarije direktora.

Dragan Sikimić je diplomirani pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom.

Kako se navodi u zvaničnoj biografiji koja je dostavljena poslanicima, Sikimić je šef delegacije Srbije pri Grupi država protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO) i član Koordinacionog tela za sprovođenje akcionog plana za Poglavlje 23.

Kosta Sandić je stručnjak za bankarstvo, finansije, sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, sprečavanje korupcije i ekonomiju.

Stekao je zvanje doktora političkih nauka 2010. godine, a 1989. godine je stekao zvanje magistra pravnih nauka. Radio je ranije u Narodnoj banci Srbije, Komercijalnoj banci i Poreskoj upravi Ministarstva finansija.

Poslanici su prethodno odlučili da se o predloženih 26 tačaka dnevnog reda vodi objedinjena rasprava, a predlog šefa poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića da se vreme rasprave duplira, nije prihvaćen.

Na dnevnom redu vanrednog zasedanja je 26 tačaka među kojima su izveštaji o radu nezavisnih regulatornih tela i pojedinim međunarodni finansijskim ugovorima, kao i ugovori o zajmu.

Vučević: Izmene bitne za učešće naših vojnika u multinacionalnim operacijama

Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je danas u Skupštini Srbije da se Zakon o upotrebi Vojske u multinacionalnim operacijama menja i dopunjuje kako bi se mogućilo učešće u novim takvim operacijama.

On je obrazlažući izmene precizirao da se radi o učešću u operacijama u vojnim misijama EU u Mozambiku, na Sinaju, kao i učešću u misijama preko borbene grupe EU HEBROK gde su pripadnici snaga više država.

Prema njegovim rečima, bitno je da se deluje u kratkom roku od pet do 10 dana i da se blagovremeno dobije saglasnost Narodne Skupštine.

Naglasio je da se izmenama Zakona obezbeđuje pravni osnov za angažovanje, a da će se zatim Srbija naknadno izjasniti o pojedinačnim potrebama.

Vučević je istakao značaj angažovanja vojnih, policijski i drugih snaga Srbije u multinacionalnim operacijama i dodao da su u 2023. godini planirana angažovanja vojske na Kipru, Libanu, Bliskom Istoku, Cetralnoj Afričkoj republici, Somalije, pripadnika MUP-a na Kipru i Ministarstva pravde u Južnom Sudanu.

Rekao je da su planirani troškovi angažovanja budžetskih 1,5 milijardi dinara, a da će biti i učešća iz međunarodnih izvora.

Vesić:Potvrđivanje ugovora o zajmovima omogućiće nastavak gradnje brzih pruga

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić predložio je danas u Skupštini Srbije usvajanje dva zakona kojima bi se omogućio početak rekonstrukcije i modernizacija pruge između Beograda i Niša i nastavak izgradnje brzih pruga.

Vesić je predložio usvajanje Zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora železničkog koridora 10 u okviru sporazuma „globalna kapija“ između Srbije i Evropske investicone banke i Zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu železničkog koridora 10 koji se odnosi na deonice od Beograda do Niša.

„Ako budete glasali za potvrđivanje ovog zakona Srbija će uneti sve što je neophodno kako bi počela rekonstrukcija i modernizacija pruge između Beograda i Niša“, rekao je Vesić.

On je naveo da je izgradnja brze pruge između Beograda i Niša nastavak izgradnje pruge između Beograda i Novog Sada, koja je završena i pruge koja se trenutno radi -između Novog Sada i Subotice.

„Putovanje između Beograda i Niša u proseku traje oko šest sati vozom, a kada bude izgrađena putovanje će trajati tačno sto minuta“, naveo je on.

Vesić je naveo da su u toku razgovori sa Mađarskom o uređenju graničnih prelaza, koji će se nalaziti na stanicama gradova, tako da oni koji se budu prevozili vozom neće morati da se zaustavljaju na granici.

Dodao je da će Niš biti povezan brzom prugom sa Budimpeštom, kada se bude završila pruga između Beograda i Niša do kraja ove decenije, a da će se potom nastaviti izgradnja pruge do Preševa.

Kako je rekao, procenjena vrednost izgradnje pruge između Beograda i Niša je dve milijarde i 775 miliona evra i najavio da će narednih nedelja sa Evropskom unijom biti potpisan grant kojim EU daje bespovratna sredstva za izgradnju pruge u iznosu od 598 miliona evra.

„To je najveći grant koji je EU dala Srbiji, ostatak od 527 miliona evra biće finansiran iz bužeta zemlje. Izgradnja brze pruge koja predstavlja kičmu Srbije od suštinskog je značaja za razvoj transporta u našoj zemlji“, rekao je Vesić.

Podsetio je da su se u prethodnoj deceniji gradili autoputevi i brze saobraćajnice i dodao da će do kraja marta biti završena saobraćajnica između Surčina i Novog Beograda, a do juna obilaznica oko Beograda do Bubanj potoka.

Kako je naveo, do kraja godine biće završen i deo autoputa Beograd – Sarajevo, kao i deo autoputa Miloš Veliki između Pakovraće i Požege.

Vesić je napomenu da će početi radovi na „smajli“ saobraćajnici koja će biti najbrža veza Rumunije i Mađarske kroz Srbiju.

„Naredna decenija biće decenija ulaganja u pruge, jer je tendencija u EU da se udvostruči broj koloseka pruga u narednih deset godina, jer je to jeftiniji i sigurniji vid saobraćaja. Važno je da potvrdimo ove zakone, jer će to omogućiti da Srbija nastavi sa izgradnjom brzih pruga“, naveo je Vesić.