Eminetna američka organizacija kardiologa, Američki koledž kardiologa (ACC) je po prvi put u svojoj istoriji dodelio nagradu jednom internacionalnom ogranku za izuzetno delovanje (Outstanding member representation award) i to kombinovanom timu iz Srbije i Republike Srpske.
Nagradu su primili prof. dr Branko Beleslin, dopisni član SANU, i sadašnja predsednica/guverner prof. dr Tamara Kovačević Preradović iz Banja Luke. Ovo je izuetno i nezabeleženo dostignuće naših medicisnkih eksperata.
Ovaj ogranak je osnovan 2015. godine, osnivač i prvi guverner/predsednik je bio prof. dr Milan Nedeljković (2015-2019) iz Beograda, a njega je nasledio akademik Duško Vulić (2019-2021) iz Banja Luke.
Od 2016. godine ovaj ogranak organizuje godišnje sastanke pod nazivom PRACSIS koji se tiče praktičnih apsekata primene i poređenja američkih i evropskih preporuka za dijagnostiku i lečenje kardioloških bolesti.
Od 2021 – 2025. godine ogrankom je rukovodio prof. dr Branko Beleslin, dopisni član SANU, kada su kongresi ogranka naizmenično organizovani u Beogradu i Trebinju. S obzirom da i Srbija i Republika Srpska, Bosna i Hecegovina, pripadaju zemljama sa vrlo visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti, 2023. godine je objavljena i prva zajednička publikacija ovog ogranka i kardiologa Srbije i Republike Srpske pod nazivom Cardiologia Preventiva.
U razgovoru za N1 profesor Medicinskog fakulteta i dopisni član SANU dr Branko Beleslin je objasnio o kakvoj je nagradi reč i koliko je značajna za njega kao pojedinca ali i za struku.
„Američki koledž kardiologa (ACC) je po prvi put u svojoj 75 godina dugoj istoriji dodelio nagradu internacionalnom ogranku/udruženju (Chapter) za „izuzetno predstavljanje“ (Outstanding Member Representation Award), što bi moglo da se opiše kao priznanje za aktivnost i delovanje našeg udruženja kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku. Inače, ACC ima 44 internacionalna ogranka širom sveta, tako da obimna međunarodna konkurencija ima posebnu vrednost. Pored našeg Chaptera nagradu je dobio i Chapter Venecuele“, kaže profesor Beleslin.
Sama činjenica, kako dodaje, da se priznanje dodeljuje po prvi put, čini ovu nagradu posebnom i predstavlja čast kako za njega kao predsednika udruženja u periodu 2021 – 2025, tako i za kolege koje su učestvovale u stvaranju ovog udruženja, prof. dr Milan Nedeljković iz Beograda i akademik Duško Vulić iz Banja Luke.
„Tokom 10 godina organizovali smo 10 kongresa zajedničkog udruženja pod nazivom PRACSIS od kojih bih posebno izdvojio dva koja su organizovana 2021. i 2023. godine u Trebinju. Međutim, ono što izdvaja delatnost ovog udruženja i što je doprinelo dobijanju ovog priznanja je sigurno zajednička publikacija Cardiologia Preventiva, posvećena prevenciji kardiovaskularnih bolesti objavljena 2023. godine“, objašnjava akademik i kaže da je posebno ponosan što su aktivnosti ovog udruženja i redovni razgovori sa rukovodstvom Američkog koledža kardiologa omogućila otvaranje programa za stručno usavršavanje kardiologa iz Srbije i Republike Srpske u najboljim američkim centrima počev od ove godine.
Kardiovaskularne bolesti u Srbiji
Statistika u Srbiji je takva da je tokom 2023. godine umrlo 50.000 ljudi od kardiovaskularnih bolesti. Dr Beleslin je objasnio zašto su kardiovaskularne bolesti i dalje broj jedan po smrtnosti u Srbiji?
„U Evropi, Srbija pripada zemljama sa vrlo visokim rizikom od oboljevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti. Razlog su primarno nezdrave životne navike, što se pre svega odnosi na pušenje, način ishrane i slabu fizička aktivnost. Pomenuti faktori rizika ne utiču loše samo na kardiovaskularne bolesti, već i na mnoge druge uključujući karcinome i druge nezarazne bolesti. Koliki je značaj kontrole faktora rizika govori podatak iz Danske iz 2007. godine, u kojoj je posle donošenja zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima došlo do smanjenja infarkta miokarda posle dve godine za oko 25 odsto“, naglašava prof. dr Beleslin.
Šta su glavni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti?
Na osnovu učestalosti kardiovaskularnih bolesti, kaže profesor Beleslin, evropske zemlje su podeljene u četiri grupe – zemlje sa niskim rizikom (uglavnom zapadnoevropske, severne i mediteranske zemlje), srednjim rizikom (centralnoevropske zemlje) i zemlje sa visokim i vrlo visokim rizikom (centralnoistočne, balkanske i istočnoevropske zemlje).
„Praktično, osoba srednjih godina starosti, koja puši i ima blagu hipertenziju ima dva i po puta veći rizik da oboli ili umre tokom sledećih 10 godina od kardiovaskaulrnih bolesti ako živi u zemljama sa vrlo visokim rizikom u odnosu na nisko rizične zemlje. Još ilustrativnije, po tablicama za računanje rizika Evropskog kardiološkog društva (SCORE2) svaka četvrta naizgled zdrava osoba srednjih godina (55) koja puši i ima blago povišen krvni pritisak (140-160mmHg) će u sledećih 10 godina imati kardiovaskalarni događaj (infarkt miokarda, moždani udar), dok će u zemljama sa niskim rizikom ovaj neželjeni događaj će imati svaka deseta osoba“, objašnjava sagovornik i kaže da nisu samo društvene navike faktor rizika za razvoj bolesti.
„Nije reč samo o životnim navikama, već i društveno, ekonomske i kulturne okolnosti itekako utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti. Ali isto tako, koliko možemo da pomognemo i motivišemo naše pacijente da promene loše životne navike. Prevencija je najbolja intervencija“, naglašava.
Glavna preventiva
Preventivne mere su, kako kaže, indivudualne i populacione (mere koje preduzimaju državne institucije i društvene organizacije koje se bave zdravstvom, a koje mogu potencijalno da utiču na veliki broj ljudi).
„Na prvom mestu se tiče faktora rizika koji mogu da se menjaju kao što su prestanak i zabrana pušenja u svim zatvorenim prostorima, redovna fizička aktivnost i poboljšanje loših navika u ishrani, a potom primena lekova za lečenje hipertenzije, povećanih masnoća i dijabetesa. Poslednjih pet do 10 godina ne samo da imamo pojavu novih efikasnih lekova za lečenje hipertenzije, povišenih masnoća i dijabetesa, već i precizne ciljne vrednosti koje se moraju dostići u terapiji ovih faktora rizika“, kaže prof. Beleslini navodi jedan primer.
„Najbolji primer je „loš“ LDL holesterol za koji postoji apsolutno nedovoljno znanje kolike su ciljne vrednosti, odnosno da vrednost LDL holesterola za zdrave osobe treba da bude ispod 3mmol/L! Smatra se da se sa adekvatnom primenom preventivnih mera i na individualnom i populacionom nivou može postići smanjenje kardiovaskaulrnih bolesti za 80 odsto, a karcinoma za 40 odsto“, kaže.
Za kraj navodi još jednom primer Danske koja je u periodu od 15 godina pokazala da do smanjenja kardiovaskularnih bolesti za 25 odsto dolazi zbog upotrebe novih lekova i tehnologija a čak 40 odsto zbog primene preventivnih mera.
IZVOR:N1
Be the first to comment