Samostalna demokratska srpska stranka će u novoj hrvatskoj vladi imati ministarsko, a vrlo moguće i potpredsedničko mesto
„Razgovori sa Andrejom Plenkovićem o tome koju i kakvu poziciju bi Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) imala u novoj vladi nastavljeni su, ja sigurno neću biti ministar”, kaže u razgovoru za „Politiku” Milorad Pupovac, predsednik SDSS-a, odgovarajući na spekulacije, pre svega u hrvatskoj javnosti, da će biti novi član vlade.
U svakom slučaju SDSS će dati ministra?
Na zajedničkom sastanku sa zastupnicima drugih manjina dogovoreno je da ministar bude neko koga predloži SDSS. Dakle, neko ko je predstavnik srpske zajednice. I on će zastupati interese i Srba i svih drugih manjina.
Da li ćete možda dobiti i mesto potpredsednika vlade?
Ni to nije isključeno, ali o tome treba da razgovaramo. Dugo nismo imali nekoga na toj poziciji, od 2011. godine, otkada je gospodin Slobodan Uzelac otišao sa mesta potpredsednika vlade.
Da li ste u SDSS-u i u jednom trenutku imali dilemu da li da podržite vladu HDZ-a?
O tome nije bilo rasprave niti je bilo pitanje da li je to potrebno ili nije bilo potrebno. Predsedništvo je donelo odluku o davanju podrške Plenkoviću za sastavljanje vlade. Dakle, Plenkoviću kao mandataru. Svi ostali aspekti razgovora, participacije u vladi, o programu vlade, to je nešto o čemu još i predsedništvo i druga tela tek treba da razgovaraju i pregovaraju.
Rekli ste da je neophodno da srpski predstavnici budu što zastupljeniji i na nekim drugim nivoima, u institucijama sistema?
SDSS i sada ima određeni broj državnih sekretara, pomoćnika ministara i drugih pozicija. Pregovara se o tome da se ta mesta zadrže i razgovara se o još nekim drugim mestima.
Da li je odluka HDZ-a da pravi većinu sa manjinama iznuđena ili je pak stvar političke volje?
Stvar je političke volje HDZ-a da sa manjinama i delom liberalnih političkih stranaka napravi većinu. I to je bilo opredeljenje i 2017. godine i ono se nastavilo i sada. S obzirom na osporavanja participacije Srba, posebno, ali i drugih manjina od strane poprilično jakih desnih grupacija u Hrvatskoj, mi cenimo takvu odluku, koja je jednoglasno i brzo doneta na njihovim stranačkim telima, koliko smo obavešteni, što posredno, što neposredno od samog predsednika vlade.
Da li je podrška HDZ-u SDSS-a vaš stvarni izbor saradnje sa strankom kakva je HDZ ili je to potreba da se zbog lakšeg ostvarivanja prava srpske zajednice uvek bude deo vlasti ili što bliže vlasti? Da li biste pristali i na učešće u vlasti sa SDP-om?
Naš izbor su one stranke koje su spremne da poštuju temeljne demokratske vrednosti ustavne države i poretka u Hrvatskoj, u šta spada i poštovanje prava manjina, dostignuti stepen tih prava, stečena prava i zaustavljanje širenja netolerancije prema manjina. Posebno mržnje prema pripadnicima srpske zajednice, njihovim predstavnicima. I to je donja granica. To je ona crta prema kojoj se rukovodimo. Kada toga nema, ne sarađujemo. Ono što nas je još dodatno opredelilo jeste potpuna svest o tome da bez stranke snažnog desnog centra koja ide prema centru nema političke stabilnosti u Hrvatskoj. Pa onda ni garancije za ostvarivanje prava Srba i drugih manjina. Dakle, tu smo postupili vrlo racionalno, rukovodeći se demokratskim vrednostima i principima. A što se tiče toga da li ćemo sarađivati sa SDP-om, sasvim sigurno da hoćemo kada se SDP oporavi od krize u koju je zapao sa ovim rezultatom na izborima.
Čini se da je SDP već neko vreme u krizi i pre izbora?
Ako vi to vidite izdaleka, onda možete misliti kako mi vidimo izbliza. Prema tome, to dodatno još predstavlja odgovor na vaše pitanje zašto HDZ.
Da li je ipak SDP pao i preko očekivanja?
Postojale su tri faze. Neposredno pred raspisivanje izbora svi su predviđali da će HDZ biti relativni pobednik. Potom faza nakon raspisivanja izbora kada je počela kampanja, kada je izgledalo da će SDP biti relativni pobednik, i faza desetak dana pred izbore, kada je postalo jasno da SDP gubi prednost i da HDZ prelazi u vođstvo. To se tako i dogodilo, samo je bilo pitanje koji će broj mandata biti posredi. Rezultat HDZ-a jeste nešto veći nego što se predviđalo.
Mnogi su se žalili na malu izlaznost u odnosu na ranije izbore. Ona je bila nešto veća od 46 odsto.
Izlaznost jeste manja, ali s obzirom na strahove birača od virusa, s obzirom na to da su u ovom delu godine ljudi na odmorima i s obzirom na to da je deo birača ostao kod kuće, dobili smo manju izlaznost. Ali je, pre svega, pogoršavanje epidemijske slike uticalo na to da ljudi ostanu kod kuće.
Šta je SDSS do sada, kao deo vlasti u prethodnom periodu, učinio za srpsku zajednicu?
U Hrvatskoj je bilo snažno nastojanje da se prava Srba na zastupljenost u političkom životu, u Saboru i drugde, ograniče, smanje i limitiraju na to da se ne može odlučivati o vladi i o budžetu. I u tom smislu je bio organizovan i referendum koji je trebalo da dovede do tog stanja. To se nije dogodilo i to ubrajamo u svoje zasluge. Naravno, u saradnji sa drugim zastupnicima nacionalnih manjina. Bez obzira na sve incidente, na sve teškoće, razmere govora mržnje i akti nasilja su mogli biti mnogo veći da nije bilo saradnje kroz koju smo prolazili. Što se tiče drugih aspekata, posebno želim istaći ulaganja u područja u kojima žive pripadnici srpske zajednice i drugih manjina, ulaganja u komunalnu i socijalnu infrastrukturu koja je značajno unapređivana u protekle četiri godine sa posebnim, dodatnim sredstvima koja su bila u skladu sa sporazumom koji smo postigli sa mandatarom Plenkovićem i koji je postao sastavni deo programa vlade. To se odnosi na puteve, vodovode, elektrifikaciju, društvene domove koji su u ratom devastiranim područjima izuzetno važni i neophodni.
Važno je i jačanje kulturne autonomije?
Želim posebno da istaknem dodatna sredstva za funkcionisanje manjinskih organizacija i institucija u Hrvatskoj, uključujući i srpsku i njihove programe, koji su značajno unapređeni u odnosu na ranija razdoblja, posebno na razdoblje koje smo imali do 2015. godine. Ono što nismo uspeli uraditi u meri u kojoj je trebalo i što će se raditi u ovom mandatu, tiče se obrazovnih prava, unapređenje obrazovnih politika na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, unapređenje službene upotrebe ćiriličnog pisma u Hrvatskoj, tamo gde su ispunjeni zakonski uslovi. I naravno, unapređenje drugih oblika kulturnih autonomija koje su garantovane ustavom i zakonima i dodatno jačanje tolerancije u Hrvatskoj prema srpskoj zajednici.
Gde je, kada su Srbi u pitanju, najlošija situacija?
U nekim delovima Like, kao što su Vrhovine ili Udbina, situacija je veoma dobra. Kada je u pitanju Lapac ili neke druge sredine, potrebno je mnogo da se promeni. Ista stvar je u pojedinim delovima Banije, gde je potrebno napraviti iskorak kada je u pitanju obnova komunalne infrastrukture, bolje organizovanosti zajednice. Kada govorimo o Kordunu, situacija je u nekim opštinama kao što je Krnjak veoma dobra, ali u nekim kao što je Plaški nije dobra. Nema značajnijeg razvoja. Dakle, neke sredine sustižu većinske hrvatske sredine poput Kistanja, Vrhovina, Krnjaka, pa i poput Vrgin mosta, ali druge, nažalost, kasne i to ćemo morati da promenimo.
Predsednik SNV-a Boris Milošević je rekao da su napadi na Srbe obeležili 2019. Da li se slažete sa tim?
Ti napadi su obnovljeni kao što su se u nekim segmentima obnovili i 2020. godine. Nažalost, mi taj rukopis i tu ideju prepoznajemo. Deo toga dolazi iz pojedinih gradova i opština i pojedinog političkog miljea. Njihov cilj je napad na nas i napad na naše partnere, na našu koaliciju i kao posledica toga se desilo da su neki ljudi izašli iz HDZ-a i prešli u neke druge stranke i pokrete. I to je imalo cenu ne samo po Srbe nego i po političke odnose u Hrvatskoj. Mi ćemo posebnu pažnju posvetiti tome da u sledećoj godini, u kojoj će biti popis stanovništva, ali i lokalni izbori, atmosfera ne bude onakva kakvu pojedinci najavljuju da bi mogla biti –opterećena pretnjama, tenzijama i potencijalnim napadima usmerenim prema starijoj populaciji Srba, ženama i deci, kako to čujemo od pojedinih grupacija koje su navođene od nekih političkih centara.
Vlada Andreja Plenkovića ne bi mogla da se pohvali dobrim odnosima sa Beogradom proteklih godina. Koliko vi možete da pomognete, kao neko ko učestvuje u vlasti?
Proteklih godinu-dve se nije moglo uraditi gotovo ništa. Naši napori su bili samo u smeru da se ne pogoršava stanje koje inače nije bilo dobro. Mene raduje čestitka koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio predsedniku HDZ-a Plenkoviću. To je gest koji upućuje na mogući smer drugačijih odnosa od onih koji smo imali.
Svi su primetili i da nije bilo čestitke u obrnutom pravcu?
Da. Ali se uvek mora sa neke strane krenuti. Zato kažem da mene raduje što je predsednik Vučić uputio tu čestitku. A što se tiče naših napora, mi ćemo se truditi da ta komunikacija bude obostrana.
IZVOR:POLITIKA
Be the first to comment