Riba nam za Svetog Nikolu uglavnom doplivala iz uvoza

Foto: Izlov ribe u Ribnjaku „Kapetanski rit“ kod Velebita Foto: M. Mitović

Za pet dana dolazi Sveti Nikola, najbrojnija slava kod ovdašnjeg stanovništva, kada polovina obeležava svečare, a polovina ide u goste.

Foto: Izlov ribe u Ribnjaku „Kapetanski rit“ kod Velebita Foto: M. Mitović

Pošto je u toku božićni post, običaj je da na trpezi bude riba pa ne treba da čudi što je već od juče primetna gužva u ribarnicama.

U narednim danima samo iz DTD „Ribarstvo” biće isporučeno 200 tona žive rečne ribe i zamrznute morske. Mada u srazmeri s potražnjom obično skaču i cene, riba se neće prodavati po višim cenama, već onima koje su odranije u maloprodaji, s tim što su neke ribarnice spremne i da spuste cenu, u zavisnosti od toga koliko se želi pazariti.

449 dinara kilogram šarana

Kilogram šarana košta 449 dinara, dok šnicle od te vrste ribe staju 799 dinara, kilogram sometine je 1.190, kečige 950, pastrmke 625, orada je 848, brancin 799, lignje su 730, skuša 858, a oslić 450 dinara.

Pošto domaće stanovništvo nema naviku da jede ribu tokom cele godine već uglavnom zimi i u vreme postova, Sveti Nikola dobro dođe da se popravi promet ribe u ribarnicama i poraste potražnja za tom namirnicom.

Poslednji statistički podatak, navode u DTD „Ribarstvo”, kaže da je prosečna potrošnja po stanovniku u Srbiji 5,4 kilograma godišnje, dok je svetski prosek oko 20 kilograma. Od zemalja u okruženju, u BiH se pojede  6,1 kilograma po glavi stanovnika, u Hrvatskoj 12,7, Sloveniji 11,2, Crnoj Gori 9,7 kilograma godišnje po stanovniku.


Statistika

U svetu se godišnje proizvede oko 52,5 miliona tona ribe, čija vrednost premašuje stotinu milijardi  dolara. Da je to važna privredna delatnost, najbolja pokazuje podatak da je godišnji promet u ribarstvu EU oko 2,8 milijarde evra. Naša zemlja godišnje na uvoz ribe troši više od 50 miliona evra. Kod nas je u ribarstvu zaposleno oko 1.850 radnika, a učešće te privredne grane u nacionalnom bruto društvenom proizvodu je 0,07 odsto.


Koordinator Nacionalnog tima za preporod sela Srbije agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da se, po zvaničnoj statistici, u našoj zemlji riba gaji na oko 15.000 hektara, da je pod pastrmskim ribnjacima svega 17 hektara, godišnje se proizvede do 15.000 tona ribe, i da naša zemlja dve trećine potrebne ribe uvozi.

– Procenjuje se da su površine pod ribnjacima 30 odsto veće od zvaničnih jer ima ribnjaka koji nisu registrovani, ali ima i novih, u poslednjih nekoliko godina izgrađenih, malih porodičnih šaranskih i pastrmskih ribnjaka, o čijim površinama i prinosima nema podataka –ističe naš sagovornik, i dodaje da stručnjaci smatraju da bi se ribnjaci kod nas mogli proširiti čak za 100.000 hektara.

625 dinara kilogram pastrmke

– Proizvodnja ribe je profitabilna delatnost za koju kod nas nema interesovanja – kaže Gulan, smatrajući da naša zemlja ima velike mogućnosti za ribnjački uzgoj šarana i pastrmke, koje češće jedemo u vreme posta i verskih praznika. – Tada se retko ko interesuje za poreklo ribe. Statistika kaže da samo trećinu šarana i pastrmke proizvedemo sami. Drugu trećinu te ribe uvezemo iz zemalja u okruženju, a morsku i iz najudaljenijih krajeva sveta.

On ističe da ni proizvodnja na postojećim ribnjacima nije kakva bi trebalo da bude, daleko je ispod mogućnosti i ne dostiže ni tonu po hektaru već se proizvede oko 850 kilograma ribe. Smatra se da bi se racionalnijim iskorišćavanjem i s drugačijim načinom ishrane taj prinos odmah mogao povećati na 1.500 kilograma po hektaru.

IZVOR:DNEVNIK

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*